Da li su Jevanđelja vredna našeg poverenja?

„Na jevanđelja danas moramo gledati kao na legende prvih hrišćana“ (Berton L. Mek, penzionisani profesor Novog zaveta)

OVO nije usamljeno gledište. Priličan broj izučavalaca dovodi u pitanje pouzdanost biblijskih zapisa o Isusovom životu i službi. Naime, oni sumnjaju u verodostojnost jevanđelja po Mateju, Marku, Luki i Jovanu. Zašto neki smatraju da su jevanđelja samo legende? Da li njihovo mišljenje treba i kod vas da stvori slične sumnje? Pogledajmo neke dokaze koji se kasnije navode u članku.

Jevanđelja „pod lupom“

U prvih 17 vekova naše ere, pouzdanost jevanđelja nikada nije ozbiljno dovođena u pitanje. Međutim, od XIX veka naovamo, priličan broj akademskih stručnjaka smatra da jevanđelja nisu nadahnuta od Boga, već da su ljudska umotvorina. Pored toga, navode da jevanđelisti nisu imali verodostojne podatke o Isusu i da zato nisu mogli da zapišu ono što se tačno dogodilo. Nadalje, tvrde da sličnost u građi i sadržaju prva tri jevanđelja, koja se ponekad zovu i sinoptička, što znači „videti zajedno“, ukazuje da su jevanđelisti u velikoj meri prepisivali jedan od drugog. Kritičari još poriču da su se Isusova čuda i uskrsenje zaista desili onako kako je opisano u jevanđeljima. Neki čak tvrde da Isus uopšte nije bio istorijska ličnost!

Pored toga, isti kritičari tvrde da je Marko prvi napisao svoje jevanđelje, budući da je ono dosta šturo u odnosu na Matejevo i Lukino. Takođe navode da su Matej i Luka, da bi sastavili svoja jevanđelja, koristili Markovo jevanđelje i još jedan izvor — takozvani „Drugi izvor“, to jest „Q“ (od nemačkog Quelle, izvor). Prema biblisti A. F. J. Klajnu, ova raširena hipoteza „prikazuje pisce jevanđelja kao puke sakupljače priča“. Takvo gledište zapravo predstavlja pisce jevanđelja kao tvorce legendi i plagijatore, to jest varalice koje prisvajaju tuđe autorstvo. Ova teorija potkopava veru u nadahnuće Biblije (2. Timoteju 3:16).

Da li su pisci jevanđelja bili plagijatori?

Da li sličnosti između sinoptičkih jevanđelja zaista pokazuju da su pisci jednostavno prepisivali jedan od drugog? Ne. Zašto to kažemo? Između ostalog, Isus je svojim učenicima obećao da će ih sveti duh ’podsetiti na sve što im je govorio‘ (Jovan 14:26). Zato nije nikakvo čudo što su neki od jevanđelista zapamtili i zabeležili neke istovetne događaje. Istina, neki biblijski pisci su možda čitali dela drugih biblijskih pisaca i ukazivali na njih. Ali to pre ukazuje na brižljivo istraživanje nego na književnu krađu, to jest plagijat (2. Petrova 3:15). Još jedan razlog pominje dr Emilijan Čarnić: ’Jako pamćenje naroda staroga istoka objašnjava ne samo jedinstvenu građu i njen raspored u sinoptičkim evanđeljima već i slične izraze u paralelnim mestima.‘ *

Luka je rekao da je razgovarao s mnogim svedocima i da je ’sve pomno ispitao od početka‘ (Luka 1:1-4). Da li vam to liči na plagijatora i nekog ko smišlja legende?  Ni govora! Nakon detaljne analize Lukinih zapisa, arheolog Vilijam Remzi je zaključio: „Luka je bio vrstan istoričar — ne samo što su njegove izjave verodostojne i potkrepljene činjenicama već je pokazao i da ima izuzetan osećaj za beleženje istorijskih događaja... Ovom piscu je mesto među najvećim istoričarima.“ Sličnu misao iznosi i dr Emilijan Čarnić: ’Apostoli su imali pravi smisao za istoriju, za zapisivanje i predavanje prošlih događaja.‘

Pored toga, svedočanstva crkvenih otaca, uključujući i teologa Origena iz trećeg veka, pokazuju da je apostol Matej prvi napisao svoje jevanđelje. Origen je zabeležio: „Prvo je napisano jevanđelje po Mateju. On je bio poreznik, a kasnije apostol Isusa Hrista. Svoje jevanđelje napisao je na hebrejskom jeziku i objavio ga za jevrejske preobraćenike.“ Pošto je bio apostol i očevidac, očigledno nije bilo potrebe da prepisuje rukopise Marka, koji nije bio očevidac. Šta onda pokazuju činjenice o tvrdnjama da su Matej i Luka prepisivali iz Markovog jevanđelja i navodnog zapisa Q?

Da li je Markovo jevanđelje prvo napisano?

Teorija da je Markovo jevanđelje napisano prvo i da je poslužilo kao osnova za Matejevo i Lukino ne temelji se „ni na kakvom čvrstom dokazu“. * Slično tome, u jednoj enciklopediji na našem jeziku stoji: „Gledište ove hipoteze da je Markovo jevanđelje starije od ostala dva sinoptička  jevanđelja ne može se usvojiti, jer prema svetootačkoj tradiciji, Matejevo jevanđelje je napisano pre Markovog i Lukinog.“ * Pa ipak, mnogi izučavaoci smatraju da je Marko napisao svoje jevanđelje pre Mateja i Luke, jer se, kako oni tvrde, u njemu nalazi mnogo manje informacija nego u ostalim jevanđeljima. Na primer, biblista iz XIX veka, Johanes Kun, uporno je tvrdio da je Markovo jevanđelje moralo biti prvo napisano. U protivnom, rekao je on „morali bismo pretpostaviti da je Marko isekao svitke Mateja i Luke na komadiće, ubacio ih u neku posudu, promešao i od njih sastavio svoje jevanđelje“.

Pošto je Markovo jevanđelje najkraće, sasvim je logično što se u njemu nalazi najmanje informacija koje se ne pojavljuju ni u jednom drugom jevanđelju. Pa ipak, to ne dokazuje da je ono prvo napisano. Nadalje, jednostavno nije tačno da Marko nije zabeležio ništa bitno u odnosu na Mateja i Luku. U Markovom živopisnom i dinamičnom zapisu o Isusovoj službi zapravo postoji preko 180 stihova, ili njihovih delova, kao i detalja koji se ne nalaze u Mateju i Luki. Zbog toga se može reći da on predstavlja jedan jedinstven zapis o Isusovom životu. (Videti  desnu kolonu na 13. strani.)

Šta reći o izvoru Q?

Šta se može reći o izvoru Q, za koji neki tvrde da je poslužio kao temelj za Matejevo i Lukino jevanđelje? Džejms M. Robinson, profesor teologije kaže: „Q je verovatno najznačajniji hrišćanski izvornik koji imamo.“ Ta izjava je iznenađujuća, budući da taj zapis danas ne postoji i zapravo niko ne može dokazati da je ikada postojao! Još je neverovatnije da je potpuno nestao s obzirom da izučavaoci tvrde da je u opticaju bilo nekoliko primeraka tog zapisa. Pored toga, crkveni oci nikada nisu citirali iz njega.

Razmislite o sledećem. Kaže se da je Q navodno postojao i da je poslužio kao temelj za nepotvrđenu izjavu da je Markovo jevanđelje prvo nastalo. Zar vam to ne izgleda samo kao iznošenje pretpostavke na pretpostavku? Kada su u pitanju takve teorije, dobro je da imamo na umu sledeću poslovicu: „Lakoveran veruje svakoj reči, a pametan pazi na korake svoje“ (Poslovice 14:15).

Jevanđelja su autentična i istinita

Zbog spekulacija i neosnovanih hipoteza, kriticistički nastrojeni izučavaoci odvratili su mnoge od proučavanja istinitih zapisa o Isusovom životu i njegovoj službi. Ti zapisi jasno pokazuju da događaji iz Isusovog života, njegova služba, smrt i uskrsenje za prve hrišćane nisu bili legenda. Na stotine očevidaca su potvrdili tačnost tih činjenica. Ti rani hrišćani su bili spremni da podnesu progonstvo i smrt i bilo im je jasno da bi njihova vera bila besmislena ukoliko bi Isusova služba i uskrsenje bili izmišljeni (1. Korinćanima 15:3-8, 17, 19; 2. Timoteju 2:2).

Govoreći o polemikama koje nastaju zbog hipoteza o navodno tačnoj tvrdnji da je Markovo jevanđelje napisano prvo, kao i o misterioznom izvoru Q koji nikada nije pronađen, Džordž V. Bjukenan, profesor teologije, kaže: „Bavljenje hipotezama o poreklu sprečava one koji žele da bolje upoznaju Bibliju od proučavanja samog jevanđelja.“ To je u skladu sa savetom koji je apostol Pavle dao Timoteju: ’Ne bavi se izmišljenim pričama i rodoslovljima, jer to ne vodi ničemu. To samo pogoduje stvaranju bespotrebnih pitanja, a ne tome da se deli ono što Bog daje za izgradnju naše vere‘ (1. Timoteju 1:4).

Jevanđelja su vredna našeg poverenja. Ona sadrže istinite zapise očevidaca. Temelje se na detaljnom istraživanju. Iz njih saznajemo mnoge zanimljive činjenice iz života Isusa Hrista. Zato je dobro da poput Timoteja iz prvog veka poslušamo sledeći Pavlov savet: „Ostani u onome što si naučio i u šta si se uverio.“ Imamo čvrste razloge da prihvatimo da je ’sve Pismo nadahnuto od Boga‘, a tu spadaju i jevanđelja (2. Timoteju 3:14-17).

[Fusnote]

[Okvir na 13. strani]

Da Markovo jevanđelje nije napisano, ne bismo znali:

Da je Isus s gnevom pogledao sve unaokolo, duboko ražalošćen zbog neosetljivosti njihovog srca (Marko 3:5)

Da su Jakov i Jovan nazvani Voanerges (Marko 3:17)

Da je žena koja je krvarila potrošila sve što je imala (Marko 5:26)

Da je Irodijada mrzela Jovana Krstitelja i da se Irod bojao Jovana pa ga je štitio (Marko 6:19, 20)

Da je Isus pozvao svoje učenike da se malo odmore (Marko 6:31)

Da su fariseji prali ruke do lakata (Marko 7:2-4)

Da je Isus uzeo decu u krilo (Marko 10:16)

Da je Isus osetio naklonost prema mladom poglavaru (Marko 10:21)

Da su Petar, Jakov, Jovan i Andrija prišli Isusu nasamo da ga nešto upitaju (Marko 13:3)

Da je jedan mladić ostavio svoju lanenu haljinu (Marko 14:51, 52)

Pored toga, jedno od Isusovih poređenja i dva njegova čuda mogu se naći samo u Markovom jevanđelju (Marko 4:26-29; 7:32-37; 8:22-26).

U Markovom jevanđelju se nalaze još mnogi detalji koji se ne nalaze u drugim jevanđeljima. Naše cenjenje prema njegovom jevanđelju će se produbiti ako razmišljamo o vrednosti svih tih bitnih detalja koje je on zapisao.