Šta je Isus rekao o paklu?

„Ako te i oko tvoje sablažnjava“, rekao je Isus, „iskopaj ga: bolje ti je s jednijem okom ući u carstvo Božije, nego li s dva oka da te bace u pakao ognjeni, gdje crv njihov ne umire, i oganj se ne gasi“ (MARKO 9:47, 48, DK)

Jednom drugom prilikom, Isus je govorio o vremenu suda kada će zlima reći: „Idite od mene, prokleti, u večni oganj pripremljen đavolu i njegovim anđelima. I otići će ovi u večnu kaznu“ (MATEJ 25:41, 46, Čarnić)

NA PRVI pogled, izgleda da ove Isusove reči podupiru učenje o paklenoj vatri. Međutim, Isus sigurno nije protivrečio Božjoj Reči, koja jasno kaže: „Mrtvi ne znaju ništa“ (Propovjednik 9:5, DK).

Šta je onda Isus mislio kada je rekao da će zli biti bačeni u „pakao ognjeni“? Da li je „večni oganj“ na koji je upozorio doslovan ili simboličan? U kom smislu će zli otići u „večnu kaznu“? Razmotrimo ova pitanja jedno po jedno.

Šta je Isus mislio kada je rekao da će zli biti bačeni u „pakao ognjeni“? Izvorna grčka reč koja je u Marku 9:47 prevedena sa „pakao ognjeni“ glasi gehena. Ova reč vodi poreklo od hebrejskog izraza geh hinom, što znači „dolina Enom“. Ta dolina se nalazila na periferiji drevnog Jerusalima. U danima izraelskih kraljeva, tu su se žrtvovala deca, što je bio odvratan običaj koji je Bog osuđivao. Bog je rekao da će kazniti smrću one koji su učestvovali u takvim paganskim običajima. Tada će  se dolina Enom nazvati „dolina klanja“, gde će nepokopani ležati ’leševi naroda ovog‘ (Jeremija 7:30-34, Bakotić). Jehova je tako prorekao da će dolina Enom biti mesto gde će se bacati leševi, a ne mesto za mučenje živih.

U Isusovo vreme, stanovnici Jerusalima su koristili dolinu Enom kao smetlište. Tamo su bacali tela okorelih zločinaca i stalno održavali vatru kako bi uništili smeće i leševe.

Kada je Isus govorio o crvima koji ne umiru i ognju koji se ne gasi, on je po svemu sudeći ukazivao na Isaiju 66:24. Govoreći o ’mrtvim telesima onih koji se odmetnuše od Boga‘, Isaija kaže da ’crv njihov neće umreti i oganj njihov neće se ugasiti‘ (DK). Isus i njegovi slušaoci su znali da se ove reči iz Isaije odnose  na način postupanja s leševima onih koji nisu bili dostojni da se sahrane.

Prema tome, Isus je koristio dolinu Enom, to jest gehenu, kao odgovarajući simbol smrti bez nade u uskrsenje. To je razjasnio kada je upozorio da Bog „može i dušu i telo pogubiti u gejeni“ (Matej 10:28, Bakotić). Gehena je simbol večne smrti, a ne večnog mučenja.

Da li je „večni oganj“ na koji je Isus upozorio doslovan ili simboličan? Zapazite da je „večni oganj“ o kome je Isus govorio prema Mateju 25:41 pripremljen „đavolu i njegovim anđelima“. Da li smatrate da duhovna stvorenja mogu goreti u doslovnoj vatri? Ili je izraz „oganj“ upotrebljen u simboličnom smislu? Očigledno je da „ovce“ i „jarci“ koji se pominju u istom kontekstu nisu doslovni, već slikovito prikazuju dve vrste ljudi (Matej 25:32, 33). Večni oganj koji je Isus pomenuo simbolično govoreći potpuno će spaliti zle.

U kom smislu će zli otići u „večnu kaznu“? Iako mnogi prevodi u Mateju 25:46 koriste izraz „kazna“, osnovno značenje grčke reči kolasin odnosi se na orezivanje drveća, to jest odsecanje suvišnih grančica. Stoga, dok krotki ljudi upoređeni sa ovcama dobijaju večni život, nepokajnici upoređeni s jarcima dobijaju „večnu kaznu“ — biće „odsečeni“, to jest zauvek uništeni.

Šta vi mislite?

Isus nikada nije rekao da ljudi imaju besmrtnu dušu. Međutim, on je  često govorio o uskrsenju mrtvih (Luka 14:13, 14; Jovan 5:25-29; 11:25). Da li bi Isus rekao da će mrtvi uskrsnuti ako je verovao da njihova duša ne umire?

Isus nije naučavao da Bog uživa u tome da muči zle u svu večnost. Naprotiv, on je rekao: „Bog je toliko voleo svet da je dao svog jedinorođenog Sina, da niko ko iskazuje veru u njega ne bude uništen, nego da ima večni život“ (Jovan 3:16). Zašto je Isus rekao da će oni koji ne iskazuju veru u njega umreti? Ako je zaista mislio da će oni večno postojati i trpeti muke u paklu, zar to ne bi i rekao?

Učenje da je pakao mesto mučenja ne temelji se na Bibliji. To je zapravo pagansko verovanje koje se predstavlja kao hrišćansko učenje. (Videti okvir  „Kratka istorija pakla“ na strani 6.) Jasno je da Bog ne muči ljude u paklu. Stoga, kako istina o paklu može uticati na vaše gledište o Bogu?

[Okvir na 6. strani]

 KRATKA ISTORIJA PAKLA

PAGANSKI KORENI. Drevni Egipćani su verovali u paklenu vatru. U knjizi Am-tot iz 1375. pre n. e. govori se o onima koji će biti „strmoglavljeni u ognjenu jamu... odakle neće pobeći, i... neće moći da izbegnu vatru.“ Grčki filozof Plutarh (oko 46-120. n. e.) pisao je o onima koji žive u podzemnom svetu: „[Oni] jauču u boli dok podnose strašne muke i sramno i bolno kažnjavanje.“

SEKTE JUDAIZMA ZARAŽENE. Istoričar Josif Flavije (37-oko 100. n. e.) izveštava da su eseni, jevrejska sekta, verovali da su „duše besmrtne i da večno žive“. Zatim je dodao: „Slično naučavaju i Heleni... da zli odlaze u mračnu, hladnu pećinu s večnim mukama.“

PRIHVAĆENO U HRIŠĆANSKOM SVETU. U drugom veku n. e., prema apokrifnoj knjizi Petrovo otkrivenje za zle je rečeno: „Očekuje ih večni oganj.“ Takođe se navodi: „Jezrael, anđeo gneva, dovodi muškarce i žene koji su dopola u plamenu i baca ih na mračno mesto, u pakao za ljude; i tamo ih kažnjava jedan duh gneva.“ U tom istom periodu pisac Teofil iz Antiohije citirao je reči grčke proročice Sibile koja govori o kaznama za zle: „Na vas će doći vatra i neprestano ćete goreti u ognju.“ Za te reči Teofil je rekao da su „istinite, korisne, pravedne i primenjive za sve ljude“.

IZGOVOR ZA NASILJE U SREDNJEM VEKU. Engleska kraljica Marija I (1553-1558), poznata kao „krvava Marija“ jer je na lomači spalila oko 300 protestanata, navodno je rekla: „Pošto će duše jeretika na onom svetu večno goreti u paklu, ne postoji ništa ispravnije što bih mogla učiniti nego da oponašam Božju osvetu i spaljujem ih ovde na zemlji.“

SAVREMENA DEFINICIJA. U skorije vreme, neke religiozne denominacije izmenile su svoje učenje o paklu. Na primer, Doktrinarna komisija Engleske crkve izjavila je 1995. godine: „Pakao nije večno mučenje, već konačan i nepromenljiv izbor onih koji se u potpunoj meri i u punom smislu suprotstavljaju Bogu, te im ništa drugo ne preostaje nego apsolutno nepostojanje.“

[Okvir/Slika na 7. strani]

ŠTA JE „JEZERO OGNJENO“?

U Otkrivenju 20:10 kaže se da će Đavo biti bačen u „jezero ognjeno“ i da će biti ’mučen dan i noć va vijek vijeka‘ (DK). Da bi Đavo bio mučen u svu večnost, Bog bi morao da ga ostavi u životu, ali Biblija kaže da će ga Isus ’satrti smrću‘ (Jevrejima 2:14, DK). Simbolično ognjeno jezero predstavlja „drugu smrt“ (Otkrivenje 21:8). To nije smrt o kojoj Biblija govori na početku — koja je posledica Adamovog greha — smrt iz koje postoji izbavljenje putem uskrsenja (1. Korinćanima 15:21, 22). Pošto Biblija ne kaže da će oni koji su u ognjenom jezeru biti izbavljeni iz njega, „druga smrt“ mora predstavljati drugačiju smrt, iz koje nema povratka.

U kom smislu će oni koji su bačeni u ognjeno jezero biti mučeni u svu večnost? Ponekad izraz „mučen“ može značiti „biti zatočen“. Jedan primer takve upotrebe reči „mučiti“ (od grčke reči vasanos) nalazi se u Mateju 18:34, gde se grčka reč sa istom osnovom, koja se u mnogim Biblijama prevodi kao „mučitelji“, prenosi kao „tamničari“. Dakle, svi koji su bačeni u ognjeno jezero biće večno mučeni u tom smislu što će biti zauvek zatočeni u drugoj smrti.