Uspon i pad ’tarsiskih brodova‘

„Tarsiski brodovi su karavanima prevozili tvoju robu“ (JEZEKILJ 27:25)

TARSISKI brodovi su doprineli tome da se bogatstvo kralja Solomona još više uveća. Ljudima koji su ih gradili pripada izvesna zasluga za razvoj grčkog i latiničnog pisma. Oni su takođe osnovali Biblos, grad iz čijeg imena je izveden naziv najuticajnije knjige svih vremena.

Ko je gradio tarsiske brodove i plovio njima? Zbog čega su dobili to ime? I kako događaji povezani s tim ljudima i njihovim brodovima svedoče u prilog tačnosti Biblije?

Gospodari Sredozemlja

Lađe koje su postale poznate kao tarsiski brodovi gradili su Feničani. Oni su oko hiljadu godina pre Hrista već bili iskusni moreplovci. Njihova domovina bio je uzak obalni pojas koji se manje-više  poklapa s teritorijom današnjeg Libana. Drugi narodi su bili nastanjeni na severu, istoku i jugu. Na zapadu je ležalo ogromno Sredozemno more, na koje su Feničani gledali kao na izvor bogatstva.

Feničani su postepeno izgradili uspešnu trgovačku flotu. Kako je zarada rasla, a tehnologija napredovala, pravili su veće brodove koji su mogli da izdrže duža putovanja. Nakon što su stigli do Kipra, Sardinije i Balearskih ostrva, plovili su na zapad duž severnoafričke obale dok nisu došli do Španije. (Videti kartu na sledećoj strani.)

Feničani su gradili oko 30 metara dugačke brodove, pogodne za prekookeanska putovanja. Izgleda da su te lađe bile nazvane ’tarsiskim brodovima‘ zbog toga što su mogle da prevale 4 000 kilometara od Fenikije do južne Španije, gde se najverovatnije nalazio Tarsis. *

Po svemu sudeći, Feničani nisu imali nameru da vladaju svetom već samo da zarađuju novac od njega. To su činili tako što su osnivali trgovačka naselja. Kao trgovci, postali su gospodari Sredozemlja.

Dalje od Sredozemlja

U potrazi za zaradom, Feničani su se otisnuli i u vode Atlantskog okeana. Njihovi brodovi su nastavili da plove uz južnu obalu Španije, dok nisu stigli do oblasti koja se zvala Tartesos. Oko 1 100. pre n. e., osnovali su grad Gadir, današnji Kadis u Španiji. Ta luka je postala jedan od prvih velikih gradova u Zapadnoj Evropi.

Feničani su trgovali solju, vinom, sušenom ribom, kedrovinom, borovinom, metalnim predmetima, staklom, vezenim ručnim radovima, finim lanom i tkaninama obojenim čuvenim tirskim purpurom. Koje dragocenosti je Španija imala da ponudi za uzvrat?

Pokazalo se da je južna Španija najbogatije nalazište srebra i drugih plemenitih  metala u Sredozemlju. Obraćajući se Tiru, glavnoj feničanskoj luci, prorok Jezekilj je rekao: „Tarsis je s tobom trgovao mnogim raznovrsnim blagom. Njegovo srebro, gvožđe, kalaj i olovo dobijao si za svoju robu“ (Jezekilj 27:12).

Nedaleko od Kadisa, u blizini reke Gvadalkivir, Feničani su otkrili naizgled neiscrpne zalihe ovih minerala, kojih još ima na tom području, sada poznatom kao Rio Tinto. Iz tamošnjih rudnika se već oko tri hiljade godina dobija veoma kvalitetna ruda.

Kada je uspostavljena stalna prekomorska veza između Španije i Fenikije, Feničani su stekli potpunu kontrolu nad trgovinom španskim srebrom. Ogromne količine srebra slivale su se u Fenikiju, pa i u obližnji Izrael. Izraelski kralj Solomon pridružio se feničanskom kralju Hiramu u poslovnim poduhvatima. Usled toga, u Solomonovo vreme se srebro „smatralo bezvrednim“ (1. Kraljevima 10:21). *

Premda su postizali velike uspehe u trgovini, Feničani su umeli da budu surovi. Prema nekim tvrdnjama, ponekad bi namamili ljude na svoj brod, navodno da bi im pokazali robu, a zatim bi ih zadržali na brodu i kasnije prodavali kao robove. S vremenom su se čak okrenuli protiv svojih nekadašnjih trgovačkih partnera, Izraelaca, i prodavali ih u ropstvo. Zbog toga su jevrejski proroci upozoravali na to da će feničanski grad Tir biti uništen. Ta proročanstva je ispunio Aleksandar Veliki 332. pre n. e. (Joilo 3:6; Amos 1:9, 10). Uništenje Tira označilo je kraj feničanske ere.

Šta su ostavili u nasleđe

Poput svih mudrih poslovnih ljudi, feničanski trgovci su sastavljali ugovore u pisanom obliku. Koristili su alfabet koji je bio veoma sličan starom hebrejskom pismu. Drugi narodi su zapazili prednosti feničanskog alfabeta. Uz male izmene, on je postao osnova za grčki alfabet, iz kog se kasnije razvila latinica, jedno od najzastupljenijih pisama savremenog doba.

Osim toga, važan feničanski grad Biblos postao je centar za trgovinu papirusom, pretečom današnjeg papira. Korišćenje papirusa za pisanje vodilo je do pojave knjiga. U stvari, srpska reč za najrasprostranjeniju knjigu na svetu, Bibliju, izvedena je iz imena Biblos. Nema sumnje da istorijski zapisi o Feničanima i njihovim brodovima jačaju uverenje da se Biblija čvrsto zasniva na činjenicama.

[Fusnote]

[Mapa na 27. strani]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

FENIČANSKI TRGOVAČKI PUTEVI

ŠPANIJA

TARTESOS

Gvadalkivir

Gadir

Korzika

Balearska o.

Sardinija

Sicilija

Krit

Kipar

Biblos

Tir

SREDOZEMNO MORE

Esion-Gever

Crveno more

AFRIKA

[Slika na 27. strani]

Novčić na kom je prikazan feničanski brod, period od trećeg do četvrtog veka pre n. e.

[Slika na 27. strani]

Ostaci feničanskog naselja, Kadis, Španija

[Izvor slike na 26. strani]

Museo Naval, Madrid

[Izvori slika na 27. strani]

Novčić: Museo Arqueológico Municipal. Puerto de Sta. María, Cádiz; ostaci: Yacimiento Arqueológico de Doña Blanca, Pto. de Sta. María, Cádiz, España