Pitanja čitalaca

Da li Jehovini svedoci prihvataju Stari zavet?

Jehovini svedoci smatraju da je Biblija Božja Reč i prihvataju i Stari i Novi zavet kao njene sastavne delove. Međutim, oni radije koriste preciznije nazive ukazujući na njih kao na hebrejski i grčki deo Svetog pisma, budući da su prvobitno napisani uglavnom na hebrejskom i grčkom.

S druge strane, neki koji se izjašnjavaju kao hrišćani nerado prihvataju Stari zavet. Oni kažu da Stari zavet opisuje gnevnog Boga koji odobrava ratove, ubistva i postupke koji se teško mogu uskladiti sa opisom plemenitog Boga ljubavi u Novom zavetu. Neki pak smatraju da se Stari zavet ne odnosi na hrišćane budući da je pre svega povezan s jevrejskom religijom. Međutim, ako uzmemo u obzir Božju zapovest iz Ponovljenih zakona 12:32 gde stoji da ništa ne dodajemo niti oduzimamo od njegove reči, da li su to opravdani razlozi da odbacimo oko tri četvrtine Svetog pisma?

Oko 50. n. e. kada je apostol Pavle posetio stanovnike Soluna, on je ’rezonovao s njima na temelju Pisama, objašnjavajući i dokazujući onim što je napisano da je trebalo da Hrist strada i ustane iz mrtvih‘ (Dela apostolska 17:1-3). Neki od njih su postali hrišćani i Pavle ih je pohvalio, rekavši: „Kad ste primili Božju reč, koju ste čuli od nas, niste je prihvatili kao ljudsku reč, nego kao Božju reč, što ona zaista i jeste“ (1. Solunjanima 2:13). U vreme njegove posete, izgleda da je od 27 knjiga grčkog dela Svetog pisma bilo napisano samo Jevanđelje po Mateju. Dakle, ’Pisma‘ koja je Pavle koristio da bi dokazivao „onim što je napisano“ očigledno su bili stihovi iz hebrejskog dela Svetog pisma.

Zapravo, pisci grčkih knjiga Biblije direktno su ukazivali na stihove iz hebrejskih knjiga oko 320 puta i indirektno još nekoliko stotina puta. Zašto? „Jer sve što je nekada napisano, napisano je nama za pouku, da svojom istrajnošću i utehom iz Pisama imamo nadu“ (Rimljanima 15:4). Ovo jasno pokazuje da oni koji danas prihvataju celu Bibliju imaju veliku korist od toga.

Grčki deo Svetog pisma, koji se zasniva na onome što stoji u hebrejskom delu, logičan je nastavak Božje Reči u skladu s postepenim otkrivanjem Božje namere. On ni u kom slučaju ne umanjuje vrednost hebrejskog dela. Herbert Farmer, profesor teologije na Kembričkom univerzitetu, kaže da se Jevanđelja „ne mogu razumeti odvojeno od onoga što se dešavalo u istoriji naroda s kojim je sklopljen stari savez, o čemu se govori u Starom zavetu“.

Božjoj Reči nije potrebna revizija. Međutim, „staza je pravednih kao blistava svetlost koja sve jače svetli dok ne bude potpuni dan“ (Poslovice 4:18). Time što je biblijskom kanonu dodao knjige pisane na grčkom, Bog je još više rasvetlio ostvarenje svoje namere i pri tom nije umanjio vrednost hebrejskog dela Svetog pisma. Sve je to deo ’Jehovine reči koja ostaje zauvek‘ (1. Petrova 1:24, 25).