Da li ste znali?

Šta je Isus radio kao tesar?

Isusov poočim bio je tesar, i Isus je naučio isti zanat. Kada je započeo svoju službu sa „oko trideset godina“, on nije bio poznat samo kao „tesarev sin“, već i kao samostalni tesar (Luka 3:23; Matej 13:55; Marko 6:3).

U Isusovom rodnom mestu postojala je potreba za poljoprivrednim alatkama kao što su plug i jaram, koje su se prvenstveno pravile od drveta. Tesar je takođe izrađivao i delove nameštaja — stolove, stolice, hoklice i sanduke za odlaganje stvari — kao i vrata, prozore, drvene brave i krovne grede. U stvari, tesarev zanat je bio povezan i s građevinskim poslovima.

U jednom poređenju Jovan Krstitelj je pomenuo sekiru, oruđe koje su Isus i drugi tesari verovatno koristili da bi obarali drveće. Zatim bi na licu mesta od debala tesali grede ili bi ih prenosili u svoju radionicu. Za taj deo posla svakako je bila potrebna velika fizička snaga (Matej 3:10). Isaija spominje još neke alatke koje su koristili tesari u njegovo vreme: „Drvodelja rasteže merno uže, beleži crvenom kredom, obrađuje dletom, crta šestarom“ (Isaija 44:13). Arheološka otkrića potvrđuju da su se u biblijska vremena koristile metalne testere, kameni čekići i bronzani klinovi (Izlazak 21:6; Isaija 10:15; Jeremija 10:4). Razumno je zaključiti da je i Isus koristio takav alat.

Ko su bili ’bankari‘ koje je Isus pomenuo u jednom poređenju i čime su se bavili?

Isus je govorio o gospodaru koji je ukorio beskorisnog roba rečima: „Trebalo [je] da uložiš moj srebrni novac kod bankara, i ja bih kad dođem dobio svoje s kamatom“ (Matej 25:27).

Velike banke kakve danas poznajemo nisu postojale u Isusovo vreme. Međutim, već odavno postoje zajmodavci koji plaćaju kamatu na novac koji se čuva kod njih i pozajmljuju novac uz veću kamatnu stopu. Prema delu The Anchor Bible Dictionary, pozajmljivanje novca uz kamatu bilo je uobičajeno u Grčkoj već u četvrtom veku pre n. e. A tokom perioda rimskog mira, godišnje kamatne stope širom Rimskog carstva kretale su se od 4 do 6 posto.

Mojsijev zakon je zabranjivao uzimanje kamate na novac pozajmljen Izraelcima koji su bili u nevolji (Izlazak 22:25). Izgleda da se to pravilo prvenstveno primenjivalo na pozajmice siromašnima. Međutim, kao što pokazuje Isusovo poređenje, bilo je uobičajeno uzimati kamatu na novac deponovan kod zajmodavaca, to jest ’bankara‘. Dakle, Isus je po svom običaju koristio nešto što je njegovim slušaocima bilo poznato.