Istinska sloboda za narod Maja

KO NIJE čuo za Maje? Svake godine hiljade turista putuje u Meksiko, na poluostrvo Jukatan, kako bi se divili veličanstvenim piramidama kao što su one u Čičen Ici i Kobi. Maje su bile narod jedinstven ne samo po svojoj genijalnosti u građevinarstvu već i po onome što su postigli u razvijanju jedne forme pisma, matematici i astronomiji. Oni su razvili jedan visoko usavršen sistem hijeroglifskog pisanja, sistem brojeva s vrednošću nule, kao i kalendar od 365 dana s korekcijama koje su slične kao kod prestupne godine.

Međutim, kada je reč o religiji, priča je sasvim drugačija. Maje su bile mnogobošci. Između ostalog, oni su obožavali bogove sunca, meseca, kiše i kukuruza. Njihovi sveštenici su bili revnosni astrolozi. U obožavanju su koristili tamjan i likove, sakatili svoje telo, ritualno puštali krv i imali običaj prinošenja ljudskih žrtava — zatvorenika, robova, a naročito dece.

Dolazak Španaca

Kada su početkom XVI veka pristigli Španci, naišli su na veoma razvijenu civilizaciju. Konkistadori, kako su se zvali španski pustolovi, imali su dva cilja. Želeli su da prisvoje novu zemlju i njena bogatstva, a zatim da Maje oslobode surovih paganskih običaja tako što bi ih obratili na katolicizam. Da li su španski osvajači doneli Majama istinsku slobodu u religioznom ili nekom drugom pogledu?

Španci, kao i sveštenici Katoličke crkve, otimali su zajedničku zemlju od Maja, koji su je odvajkada dobijali sečom i spaljivanjem rastinja kao metodom obrade zemljišta. To otimanje zemlje dovelo je do velike patnje i neprijateljstva. Španski kolonisti su preuzeli kontrolu i nad kraškim jezerima, koja su bila praktično jedini izvor pijaće vode na poluostrvu Jukatan. Daljnje nevolje su nastale kada je crkva nametnula godišnji porez po glavi stanovnika, koji je iznosio 12 i po reala * za svakog muškarca i 9 za svaku ženu. To  je uz težak državni porez bilo dodatno breme. Španski zemljoposednici su iskoristili tu situaciju tako što su za Maje najpre platili crkveni porez, a zatim ih prisilili da rade kako bi im otplatili dug, pretvorivši ih time u robove.

Sveštenici su takođe naplaćivali svoje usluge, kao što su krštenja, venčanja i sahrane. Zahvaljujući tome što je preuzela vlast nad zemljom, nametnula godišnji porez i naplaćivala svoje usluge, crkva se obogatila na račun Maja. Smatralo se da su starosedeoci sujeverni i po prirodi primitivni. Stoga su sveštenici i drugi koji su bili na vlasti smatrali da je opravdano da batinama primoraju Maje na poslušnost i tako ih oslobode sujeverja.

Rat kasti

Maje su najpre uzvratile time što više nisu plaćale crkveni porez, nisu dozvoljavale svojoj deci da idu u crkvene škole, niti su pohađale časove katehizma. Takođe Maje nisu radile na hacijendama, to jest imanjima. Ali to je samo dolilo ulje na vatru! Nakon nekih 300 godina španske dominacije, događaji su došli do svog vrhunca 1847. kada su Maje ustale protiv belaca u sukobu koji je poznat kao rat kasti.

Pobunjeničke vođe su okupljale svoje ljude oko religioznog simbola poznatog kao „krst koji govori“. To je bio krst koji je jedan trbuhozborac koristio da bi pozivao prisutne da se bore do smrti. Za Maje je taj rat bio poguban. Do 1853, kada je rat zvanično bio okončan, poginulo je oko 40 procenata Maja na Jukatanu. Pa ipak, i narednih 55 godina dolazilo je do povremenih sukoba. Na kraju su Maje uspele da se oslobode španskog jarma, nakon čega je uvedena mnogo bolja podela zemlje. Međutim, šta se desilo s religioznom slobodom?

Lažna sloboda

Ni katolicizam koji je došao sa španskim osvajanjem niti rat kasti nisu doneli Majama istinsku slobodu. Danas postoji neka vrsta sinkretizma, to jest religije u kojoj su narodni običaji, iz vremena pre dolaska Španaca, pomešani s rimokatoličkom tradicijom.

U jednoj knjizi koja govori o današnjim Majama stoji: „Na poljima, u pećinama i na planinama, Maje obožavaju svoje stare bogove prirode i svoje pretke... i u isto vreme u crkvi obožavaju svece.“ * Tako je bog Kecalkoatl, to jest Kukulkan, poistovećen sa Isusom, a boginja meseca s Devicom Marijom. Osim toga, obožavanje svetog džinovskog drveta kapok zamenjeno je obožavanjem krsta, koji ljudi i dalje zalivaju vodom kao da je neko stvarno drvo. Umesto da se na krstovima nalaze prikazi Isusa, oni su ukrašeni cvetovima kapoka.

Napokon istinska sloboda!

Poslednjih godina, Jehovini svedoci u Meksiku započeli su jednu obimnu akciju kako bi Majama preneli biblijsku poruku. Da bi pripadnici tog naroda razumeli Božju nameru za čovečanstvo, biblijska literatura, kao što je ovaj časopis, izdaje se na njihovom jeziku. Šta se time postiglo? U vreme pisanja ovog članka, u 241 skupštini Jehovinih svedoka u tom području bilo je skoro 6 600 objavitelja koji govore majanski jezik. Da li im je bilo lako da napuste svoja tradicionalna verovanja kako bi prihvatili biblijsku istinu?

Za mnoge iskrene osobe to je bila prava borba. Marselino i njegova žena Margarita su smatrali da su revni katolici. Svake godine su uz počasti nosili krst od crkve do svog doma, gde su prinosili životinjske žrtve koje bi nakon toga s rođacima i prijateljima pojeli. Međutim,  kada su ih posetili Jehovini svedoci, počeli su da proučavaju Bibliju s njima. „Shvatili smo da je ono što smo saznali istina“, prisećaju se, „ali smo mislili da će nas duhovi napasti ukoliko napustimo ono u šta smo ranije verovali.“ Ipak, nastavili su da proučavaju Bibliju. „Malo-pomalo i biblijska istina je dotakla naša srca“, kaže Marselino. „To nam je ulilo hrabrost da porodici i prijateljima prenesemo ono što smo saznali iz Biblije. Srećni smo što smo oslobođeni sujeverja kom smo robovali. Žao nam je samo što nismo ranije počeli da proučavamo. Želimo da nadoknadimo izgubljeno vreme tako što dajemo sve od sebe da drugima govorimo o divnoj biblijskoj istini.“

Alfonso, koji ima 73 godine, bio je odani katolik. U gradiću u kom je živeo, organizovao je verske proslave koje su obuhvatale mise, ples i hranu i piće za sve koji su bili prisutni. Bile su organizovane i borbe bikova. „Nije bilo ništa neobično ako bi pijani slavljenici svetkovinu završili tučom“, kaže on. „Iako sam uživao u tim proslavama, smatrao sam da mojoj religiji nešto nedostaje.“ Posle razgovora s Jehovinim svedocima pristao je da proučava Bibliju s njima. Uprkos lošem zdravlju, počeo je da prisustvuje njihovim religioznim sastancima. Napustio je sve dotadašnje običaje i sada dobro koristi svaku priliku da u svom domu razgovara o novopronađenoj veri sa svima koji mu dođu u posetu.

Ovo su samo neki primeri mnogih iskrenih Maja koji su doživeli istinsku religioznu slobodu. Potomci nekadašnjih graditelja veličanstvenih piramida na Jukatanu i danas žive na tom poluostrvu. I dalje govore isti jezik. Poput svojih predaka, mnogi žive u kućama s krovom od palminih grana, koje su izgrađene od motki isprepletenih prućem i premazanih blatom. Današnje Maje uzgajaju kukuruz i pamuk koristeći istu metodu obrade zemljišta koje je dobijeno sečom i spaljivanjem rastinja. S druge strane, zahvaljujući istini iz Božje Reči mnoge Maje su oslobođene okova religioznih laži i sujeverja. Oni zaista cene Isusove snažne reči: „Upoznaćete istinu i istina će vas osloboditi“ (Jovan 8:32).

[Fusnote]

[Mapa na 13. strani]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

Područje na kom su živele drevne Maje

Meksički zaliv

MEKSIKO

Poluostrvo Jukatan

Čičen Ica

Koba

BELIZE

GVATEMALA

HONDURAS

EL SALVADOR

[Slika na 13. strani]

Ruševine Maja, Čičen Ica

[Slika na 15. strani]

Marselino i njegova žena Margarita objavljuju dobru vest na Jukatanu