Da li ste znali?
Da li ste znali?
Da li je Pontije Pilat imao razloga da se plaši cezara?
Nastojeći da prisile rimskog namesnika Pontija Pilata da osudi Isusa na smrt, jevrejske vođe su rekle: „Ako ovoga pustiš, nisi prijatelj caru!“ (Jovan 19:12; videti i fusnotu). „Car“ koji se ovde spominje je rimski cezar Tiberije. Da li je Pilat imao razloga da ga se plaši?
Kakva je osoba bio Tiberije? Godinama pre suđenja Isusu, Tiberije je već bio na glasu kao „čovek kome su na prvom mestu bili sopstveni užici koje je zadovoljavao na sve izopačenije načine“, kaže se u delu The New Encyclopædia Britannica. Bio je krajnje nepoverljiv pa je mučio i ubijao svakoga na koga bi pala sumnja da je izdajnik. „Ako su izveštaji istoričara iz tog doba verodostojni“, kaže se dalje u tom delu, „najviše je uživao u okrutnoj i bestidnoj zabavi.“ Najblaže rečeno, ubijao je svirepo i skoro nasumce.
Prema tome, glas koji je pratio Tiberija najverovatnije je uticao na Pilatovu odluku da popusti pod pritiskom jevrejskih vođa i naredi da se Isus pogubi (Jovan 19:13-16).
Zašto je Isus oprao noge svojim apostolima?
U drevnom Izraelu, mnogi ljudi su bili bosi dok su obavljali svakodnevne poslove. Oni koji su nosili obuću imali su sandale koje su bile tek nešto više od đona pričvršćenog za stopalo i članak kožnim kaiševima. Pošto su putevi i polja bili prašnjavi ili blatnjavi, bilo je neminovno da se noge isprljaju.
Zbog toga je postojao običaj da se pre ulaska u kuću izuje obuća. Gostoljubivost je nalagala da se posetiocu operu noge. To je činio domaćin ili neki sluga. U Bibliji postoje brojna ukazivanja na taj običaj. Na primer, Avraham je ljudima koji su ga posetili rekao: „Dozvolite da se donese malo vode da vam se operu noge. Onda se odmorite pod ovim drvetom. Doneću vam malo hleba da se okrepite“ (Postanak 18:4, 5; 24:32; 1. Samuilova 25:41; Luka 7:37, 38, 44).
Ove pojedinosti nam pomažu da razumemo zašto je Isus oprao noge svojim učenicima tokom poslednje Pashe koju je proslavio s njima. Tom prilikom nije bilo domaćina ili sluge koji bi to učinio, a očigledno se nijedan od učenika nije ponudio da drugima opere noge. Zato je Isus uzeo posudu s vodom i zatim oprao i obrisao noge učenicima, čime im je pružio pouku o ljubavi i poniznosti (Jovan 13:5-17).