KAO što se vidi iz onoga što su rekli Džon i Kerol, porodica u kojoj smo odrasli može veoma uticati na to kako ćemo disciplinovati svoju decu. Kada muž i žena potiču iz različitih porodica, verovatno će imati sasvim različit pristup odgajanju dece. Ponekad te razlike stvaraju napetost u braku.

Napetost može biti još veća kada su roditelji umorni. Novi roditelji brzo nauče da je vaspitavanje dece veoma težak zadatak koji iziskuje potpunu posvećenost. Džoan, koja sa svojim suprugom Darenom odgaja dve ćerke, kaže: „Volim svoje devojčice, ali one retko kad hoće da odu na spavanje kad im ja kažem.  Probude se baš u najnezgodniji čas. Prekidaju me dok pričam. Posvuda ostavljaju cipele, odeću i igračke i nikada ne vrate puter u frižider.“

Džek, čija je žena nakon rođenja drugog deteta patila od posleporođajne depresije, kaže: „Često bih došao iscrpljen s posla i ostajao budan do pola noći pazeći na našu bebu. Bio je izazov dosledno disciplinovati našu stariju ćerku. Bila je ljubomorna što mora da deli našu pažnju sa svojom mlađom sestrom.“

Kada se iscrpljeni roditelji ne slažu oko disciplinovanja dece, male nesuglasice se mogu pretvoriti u veće svađe. Neslaganja koja se ne reše mogu prerasti u ozbiljan problem koji udaljava bračne drugove i detetu pruža priliku da okrene jednog roditelja protiv drugog. Koja biblijska načela mogu pomoći bračnom paru da ojača svoju vezu dok uspešno odgaja decu?

Bračna zajednica postoji pre dolaska dece i treba da traje dugo nakon što ona odu od kuće. Biblija o vezi između supružnika kaže sledeće: „Što je Bog sastavio, čovek neka ne rastavlja“ (Matej 19:6). S druge strane, isti odlomak pokazuje da će dete s vremenom „ostaviti svog oca i svoju majku“ (Matej 19:5). Zaista, podizanje dece je samo jedna etapa u braku, a ne njegov temelj. Roditelji svakako treba da ulažu vreme u odgajanje dece, ali takođe treba da zadrže na umu da je čvrst brak najbolja osnova za to.

Na koji način bračni par može sačuvati blizak odnos tokom godina podizanja dece? Ako je ikako moguće, redovno odvajajte vreme koje ćete provoditi samo s bračnim drugom. To će vam omogućiti da razgovarate o važnim porodičnim problemima ili da jednostavno uživate u međusobnom društvu. Svakako, nije lako odvojiti vreme. Alison, koju smo pomenuli ranije, kaže: „Upravo onda kada izgleda da moj muž i ja imamo malo vremena za nas, naša mlađa ćerka traži pažnju ili naša šestogodišnja devojčica ima ’ozbiljan problem‘, na primer ne može da pronađe bojice.“

Ranije pomenuti Džoan i Daren našli su vreme jedno za drugo tako što su odredili kada će njihove ćerke odlaziti na spavanje. „Naše devojčice su znale kada moraju biti u krevetu i čekati da se svetla pogase“, kaže Džoan. „Daren i ja smo tako mogli da se opustimo i razgovaramo.“

Određujući tačno vreme odlaska na spavanje, bračni par ne samo što dobija vreme za sebe, već pomaže i detetu „da ne misli o sebi više nego što treba da misli“ (Rimljanima 12:3). Deca koja su poučena da se pridržavaju vremena odlaska u krevet razumeće da su važan deo porodice, ali ne i najvažniji — moraju se podložiti porodičnoj rutini, a ne očekivati da se sve vrti oko njih.

Jedna poslovica kaže: „Sine moj, slušaj pouku oca svoga, i ne ostavljaj  savete majke svoje“ (Poslovice 1:8). Iz ovog biblijskog stiha vidi se da i otac i majka imaju pravo da disciplinuju decu. Međutim, čak i kada bračni drugovi potiču iz sličnih porodica, možda se neće uvek slagati u tome kako primeniti disciplinu i koja porodična pravila važe u određenoj situaciji. Kako roditelji mogu izaći na kraj s tim izazovom?

Ranije citirani Džon kaže: „Smatram da je važno ne pokazivati pred decom da postoje nesuglasice.“ Međutim, on priznaje da je to mnogo lakše reći nego uraditi. „Deca vrlo dobro zapažaju“, kaže on. „Čak i ako ne kažemo da se u nečemu ne slažemo, naša ćerka to vidi po našim emocijama.“

Kako Džon i Alison rešavaju taj problem? Alison kaže: „Kada se ne slažem s tim kako moj suprug disciplinuje našu ćerku, kažem mu to tek kada ostanemo sami. Ne želim da ona misli da može da nas ’zavadi i vlada‘ tako što će iskoristiti naše razlike u mišljenjima. Ako shvati da se ne slažemo, kažem joj da svaki član porodice mora da se drži Jehovinog uređenja i da se ja voljno podlažem poglavarstvu njenog oca, baš kao što ona treba da sluša nas kao roditelje“ (1. Korinćanima 11:3; Efešanima 6:1-3). Džon kaže: „Kada smo svi na okupu, ja obično preuzimam vođstvo u disciplinovanju naših ćerki. Ali ako je Alison bolje upoznata sa situacijom, dopuštam njoj da ih disciplinuje a ja je podržavam. Ako se s nečim ne slažem, razgovaram s njom kasnije.“

Kako možete sprečiti da razmimoilaženja u vezi s disciplinovanjem dece dovedu do zategnutih odnosa između vas i vašeg bračnog druga i da na kraju potkopaju poštovanje koje deca imaju prema vama?

Nema sumnje, odgajanje dece je težak zadatak. Ponekad može izgledati potpuno iscrpljujuće. Međutim, deca će pre ili kasnije otići od kuće a vi i vaš bračni drug moći ćete ponovo da se više posvetite jedno drugom. Hoće li vam odgajanje dece pomoći da ojačate brak ili će ga oslabiti? To zavisi od toga koliko dobro primenjujete načelo iz Propovednika 4:9, 10: „Bolje je dvojici nego jednome, jer imaju dobru platu za svoj trud. Jer ako jedan padne, drugi će podići druga svog.“

Kada roditelji sarađuju, postići će dobre rezultate. Ranije citirana Kerol izražava svoja osećanja na sledeći način: „Znala sam da moj suprug ima mnogo dobrih osobina, ali zajedničko odgajanje dece pomoglo mi je da upoznam još mnoge njegove dobre strane. Dok sam posmatrala kako s ljubavlju brine o našim ćerkama, još više sam ga zavolela i još više ga poštujem.“ Džon o Alison kaže: „To što sam video kako moja žena s vremenom postaje sve brižnija majka produbilo je moju ljubav i cenjenje prema njoj.“

Ako odvajate vreme za bračnog druga i sarađujete u odgajanju dece, vaš brak će biti sve jači dok ona rastu. Vaša deca će verovatno oponašati vaš dobar primer.