Drvo „kojem lišće ne vene“
Drvo „kojem lišće ne vene“
DA LI ste nekada videli predeo s puno razlistalog drveća? Verovatno se slažete da je to veoma lep prizor. Kada vidite takav predeo, da li pomislite da u tom području vlada suša? Naprotiv, znate da tamo mora biti puno vode, inače drveće ne bi bilo snažno i napredno.
Sasvim je odgovarajuće što Biblija upoređuje osobe koje imaju snažnu veru u Boga s velikim, bujnim drvećem. Zapazite, na primer, prelepe reči iz prva tri stiha prvog psalma:
„Srećan je čovek koji po savetu zlih ne postupa, na putu grešnika ne stoji, i u društvu podrugljivaca ne sedi, nego uživa u zakonu Jehovinom, i dan i noć pažljivo čita zakon njegov. On je kao drvo posađeno kraj voda koje teku, koje plod svoj donosi u svoje vreme, kojem lišće ne vene, i sve što radi biće uspešno.“
Slično tome, u Jeremiji 17:7, 8 možemo pročitati sledeće: „Neka je blagoslovljen čovek koji se uzda u Jehovu, kome je Jehova uzdanica. On će biti kao drvo posađeno pored voda, koje svoje korenje pušta pored vodenog toka. Neće osetiti žegu kada dođe, nego će njegovo lišće ostati zeleno. U sušnoj godini neće se brinuti i neće prestati rod da donosi.“
U oba ova primera, drveće se koristi da bi se slikovito prikazala osoba koja postupa ispravno, koja uživa u Božjem zakonu i potpuno se uzda u Boga. Zbog toga bismo mogli da se pitamo na koji je način, simbolično govoreći, neka osoba poput drveta s raskošnom krošnjom? Hajde da bliže osmotrimo ove stihove.
„Posađeno kraj voda koje teku“
U oba slučaja, drveće je posađeno „kraj voda koje teku“, a ne samo pored jedne reke ili potoka. Sličan figurativni govor se nalazi u Isaiji 44:3, 4, gde Jehova Bog govori o tome kako će brinuti o pokajničkim Jevrejima koji se budu vratili iz zarobljeništva u Vavilonu. Preko proroka Isaije, Jehova je rekao: ’Na žednog ću izliti vodu i potoke na suvu zemlju. Oni će nicati kao zelena trava, kao topole uz vodene kanale.‘ U ovim stihovima se kaže da ’potoci‘ i ’vodeni kanali‘ pomažu osobama koje imaju Božje vođstvo i zaštitu da napreduju poput razlistalih topola.
I danas se u poljoprivrednim područjima mogu videti kanali i potoci koji se pružaju od jednog velikog izvora vode, kao što je neki dubok bunar, neka reka, jezero ili brana. Oni uglavnom predstavljaju deo sistema za navodnjavanje njiva i plantaža. Ponekad kanali
sprovode vodu do voćnjaka. U nekim slučajevima, ti kanali predstavljaju granicu između imanja, navodnjavajući na jednoj strani njive, a na drugoj voćke.Koliko napreduje drveće koje je posađeno kraj vode? U Psalmu 1:3 govori se o jednom drvetu „koje plod svoj donosi u svoje vreme“. U zemljama o kojima se govori u Bibliji uzgajaju se smokve, nar i jabuke, kao i urmine palme i masline. Za razliku od smokve koja može dostići visinu od 9 metara i imati bujnu krošnju, većina drugih voćki ne raste toliko u visinu. Pa ipak, one mogu biti bujne i snažne i dati obilan rod u svoje vreme.
U drevna vremena su u Siriji i Palestini duž reka i kanala rasle velike topole. U Bibliji se često pominje da one rastu kraj vode (Levitska 23:40). I vrbe pripadaju istoj porodici kao i topole i mogle su se takođe videti pored obilnih voda (Jezekilj 17:5). To veliko, raskošno drveće dobro ilustruje pouku koju su i psalmista i Jeremija hteli da prenesu: Oni koji se trude da slušaju Božji zakon i potpuno se uzdaju u njega imaće snažnu veru ’i sve što rade biće uspešno‘. Zar nije tačno da svi želimo biti uspešni u životu?
Uživajmo u Jehovinom zakonu
Ljudi danas nastoje da na različite načine ostvare uspeh. Posvećuju se aktivnostima od kojih očekuju slavu i bogatstvo, ali na kraju se često ispostavi da je sve to bilo prividno i prevarno. Međutim, šta može doneti pravo zadovoljstvo i trajnu sreću u životu? Odgovor na to pitanje pružaju nam Isusove reči iz Propovedi na gori: „Srećni su oni koji su svesni svojih duhovnih potreba, jer je njihovo nebesko kraljevstvo“ (Matej 5:3). Zaista, pravu sreću ne donosi posedovanje materijalnih stvari, već razumevanje i zadovoljavanje duhovnih potreba. Na taj način ćemo biti duhovno jaki poput snažnog drveta koje daje plod u svoje vreme. Kako onda možemo postati snažni u duhovnom smislu?
Kao prvo, psalmista je rekao šta treba da izbegavamo. On je ukazao na ’savet zlih‘, ’put grešnika‘ i ’društvo podrugljivaca‘. Da bismo bili srećni, moramo se kloniti onih koji se rugaju Božjim zakonima i namerno ih ignorišu.
Zatim treba da uživamo u Jehovinom zakonu. Kada uživamo u nekoj stvari ili aktivnosti, tada koristimo svaku priliku kako bismo joj posvetili vreme, zar ne? Prema tome, uživati u Božjem zakonu znači imati duboko cenjenje prema Božjoj Reči, to jest imati želju da više saznamo o njoj i da je bolje razumemo.
Na kraju, Božju Reč treba da ’pažljivo čitamo dan i noć‘. To znači da je redovno čitamo i duboko razmišljamo o onome što čitamo. Prema Božjoj Reči treba da gajimo osećanja poput psalmiste, koji je u pesmi rekao: „Kako volim zakon tvoj! Po ceo dan o njemu razmišljam“ (Psalam 119:97).
Kada sve bolje upoznajemo Jehovu Boga i razvijamo potpuno pouzdanje u njega i njegova obećanja, sigurno ćemo biti duhovno snažni. Tada ćemo biti srećni poput čoveka o kojem je psalmista rekao: „Sve što radi biće uspešno.“