GODINA 1909. ušla je u istoriju grada Njujorka. Tada je pušten u promet most Kvinsboro, koji spaja Kvins i Menhetn, kao i most Menhetn, još jedna spona između Menhetna i Bruklina.

Bila je to veoma važna godina i za Jehovine svedoke. Čarls Tejz Rasel, predsednik korporacije Watch Tower Bible and Tract Society, kojom se služe Jehovini svedoci, uvideo je još ranije da postoji mogućnost da se dobra vest o Božjem Kraljevstvu propoveda u većem obimu (Matej 24:14). Verovao je da bi preseljenje sedišta korporacije iz Pitsburga u Pensilvaniji u Bruklin u Njujorku bio važan korak u tom pravcu. Pripreme su započele 1908. i preseljenje je bilo završeno početkom sledeće godine.

Oni koji su u to vreme predvodili u delu propovedanja znali su da je širenje jevanđelja putem propovedi u novinama  delotvoran način da se biblijska istina prenese što većem broju ljudi. Do 1908. godine, Raselove sedmične propovedi su bile objavljivane u 11 novina čiji je ukupni tiraž iznosio 402 000 primeraka.

Međutim, Rasel je napisao: „Braća koja su upoznata s radom novinskih kuća... rekla su nam da bi se sedmične propovedi čitale širom Sjedinjenih Država ukoliko bi dolazile iz [većeg centra], kao i da bi ih za godinu dana mogle redovno objavljivati stotine dnevnih listova.“ Zbog toga je započela potraga za mestom koje bi bilo najpogodnije za dalje širenje dela propovedanja.

Zašto je izabran Bruklin? Rasel je rekao: „Nakon što smo se pomolili za Božje vođstvo, zaključili smo da bi Bruklin bio najbolje mesto za naše delo žetve budući da ima veliki broj stanovnika... i poznat je kao ’Grad crkava‘.“ Rezultati su pokazali da je to bila mudra odluka. Za kratko vreme, Raselove propovedi su izlazile u 2 000 novina.

Preseljenje u Njujork je bilo dobra odluka iz još jednog razloga. Do 1909. su otvorene podružnice u Velikoj Britaniji, Nemačkoj i Australiji, a na pomolu je bilo otvaranje još nekih. Zbog toga je bilo dobro da se svetska centrala nalazi u lučkom gradu koji takođe ima odličnu mrežu puteva i železnice.

Prvo sedište korporacije Watch Tower Bible and Tract Society otvoreno je 1880-ih u Alegeniju (sada deo Pitsburga). Tada se zvalo Biblijska kuća. Do 1896. u njemu je radilo 12 osoba.

Međutim, nakon preseljenja u Bruklin 1909. naziv nove zgrade za stanovanje  promenjen je u Betel. * Zbog čega? Imanje koje je kupljeno u ulici Hiks 13-17 pripadalo je ranije uglednom svešteniku Henriju Vordu Bičeru i bilo je poznato kao Betel Bičer. Takođe je kupljena njegova nekadašnja kuća u Kolumbija Hajtsu 124. U izdanju Stražarske kule od 1. marta 1909, pisalo je: „Sigurno deluje veoma zanimljivo što smo kupili stari Betel Bičer i zatim sticajem okolnosti i kuću u kojoj je on nekada stanovao... Ovaj novi dom nazvaćemo ’Betel‘ a zgradu s kancelarijama i dvoranom ’Bruklinski šator sastanka‘. Ova imena će zameniti dosadašnji naziv ’Biblijska kuća‘.“

Prošireni objekti u Bruklinu, kao i objekti u Volkilu i Patersonu u državi Njujork, koji obuhvataju stambene zgrade, štampariju i zgrade s kancelarijama i danas se zovu Betel. Zapravo, Beteli sada postoje u 113 zemalja širom sveta. U njima radi više od 19 000 dobrovoljaca koji obavljaju aktivnosti vezane za širenje biblijske istine.

Posvećenje Betela u Bruklinu održano je 31. januara 1909, a u ponedeljak, 6. septembra iste godine bio je Dan otvorenih vrata. Stotine Istraživača Biblije, kako su se Jehovini svedoci tada zvali, došli su u obilazak novih objekata. Mnogi su stigli pravo s kongresa koji je bio održan u Saratoga Springsu, oko 320 kilometara severno od Njujorka. Čarls Tejz Rasel je lično dočekivao i pozdravljao one koji su došli. *

Posetiocima se i danas izražava srdačna dobrodošlica. Svake godine više od 40 000 njih dođe u obilazak objekata u Bruklinu. Bruklinski Betel i dalje ima važnu ulogu u napretku dela propovedanja i poučavanja o Božjem Kraljevstvu, na blagoslov miliona ljudi.