DA LI ste roditelj adolescenta? Ako jeste, svedok ste jedne od najčudesnijih faza u detetovom razvoju. Ali to takođe može biti i jedan od najstresnijih perioda. Da li vam sledeće situacije zvuče poznato?

• Kada je vaš sin bio mlađi, bio je poput čamca vezanog za dok — za vas. Sada kao tinejdžer on vuče konopac željan da se otisne na pučinu, a vi imate utisak da niste pozvani na tu plovidbu.

• Kada je vaša ćerka bila mala, sve vam je govorila. Sada je kao tinejdžerka oformila ’društveni klub‘ sa svojim prijateljicama, a vi ne možete da budete član.

Ako se nešto slično dešava u vašoj porodici, nemojte prebrzo zaključiti da vaše dete postaje nepopravljivi buntovnik. Šta se zapravo dešava? Da bismo dobili odgovor, osmotrimo najpre ključnu ulogu koju adolescencija ima u razvoju vašeg deteta.

Od rođenja pa nadalje, detetov život je spisak prvih iskustava — prvih koraka, prvih izgovorenih reči, prvog dana u školi i još mnogo toga. Roditelji se raduju svakom takvom važnom događaju. Svako to dostignuće svedoči o nečemu što oni željno iščekuju — o detetovom razvoju.

I adolescencija je jedna prekretnica — mada je neki roditelji ne dočekuju baš sa oduševljenjem. Njihova zabrinutost je sasvim razumljiva. Na kraju krajeva, koji otac i majka su srećni kada vide kako se njihovo veselo dete pretvara u mrzovoljnog tinejdžera? Pa ipak, adolescencija je važna faza u razvoju. U kom smislu?

Biblija kaže da će u određeno vreme „čovek ostaviti svog oca i svoju majku“ (Postanak 2:24). Adolescencija ima važnu ulogu da pripremi vašeg sina ili ćerku za taj i srećan i tužan dan. Tada će vaše dete moći da kaže ono što je rekao i apostol Pavle: „Kad sam bio dete, govorio sam kao dete, razmišljao kao dete, rasuđivao kao dete. A kad sam postao čovek, odbacio sam ono što je detinje“ (1. Korinćanima 13:11).

U suštini, to je ono što vaš sin ili ćerka radi tokom tinejdžerskih godina — gubi crte deteta i uči da postane odgovorna  odrasla osoba koja je samostalna i dovoljno zrela da napusti dom. Štaviše, u jednom delu se adolescencija dirljivo opisuje kao „dugo pozdravljanje na rastanku“.

Istina, sama pomisao na to da će vaše „malo“ dete postati samostalno možda vas trenutno čini sumnjičavima. Možda se pitate:

• „Ako moj sin nije u stanju da održava red u sobi, kako će brinuti o svom domu?“

• „Ako moja ćerka nije dovoljno pouzdana da dolazi kući na vreme, kako će zadržati posao?“

Ako vas muče takve brige, setite se: Samostalnost nije poput vrata kroz koja će vaše dete proći; ona je poput jednog putovanja na koje je ono krenulo i za koje su potrebne godine. Za sada, vi iz iskustva znate da je ’ludost privezana detetu za srce‘ (Poslovice 22:15).

Međutim, uz ispravno vođstvo vaše dete će verovatno iz adolescencije izaći kao odgovorna odrasla osoba čija je „moć zapažanja iskustvom uvežbana za razlikovanje dobra od zla“ (Jevrejima 5:14).

Da biste pripremili svoje dete za odraslo doba, treba da mu pomognete da koristi svoj razum kako bi bilo sposobno da sâmo donosi mudre odluke (Rimljanima 12:1, 2). Sledeća biblijska načela vam mogu pomoći u tome.

Filipljanima 4:5: „Neka vaša razumnost bude poznata.“ Vaš tinejdžer ima neki zahtev, možda da mu dozvolite da se kasnije vraća kući. Vi to odmah odbijate. On se žali: „Ponašaš se prema meni kao da sam dete!“ Pre nego što odgovorite: „Pa ti se i ponašaš kao dete“, razmislite o sledećem: Tinejdžeri su skloni da traže više slobode nego što je dobro za njih, ali roditelji naginju ka tome da im pruže manje slobode nego što bi mogli. Da li biste možda s vremena na vreme mogli da učinite neki ustupak? Zašto barem ne sagledate situaciju iz njegovog ugla?

Kološanima 3:21: „Očevi, ne razdražujte svoju decu, da ne postanu malodušna.“ Neki roditelji pokušavaju da kontrolišu svaki korak svog deteta. Oni samo što ga ne zaključaju u kuću. Biraju mu prijatelje i prisluškuju telefonske razgovore. Međutim, te tehnike imaju kontraefekat. Ako mu ograničite kretanje, ono će želeti da pobegne; ako stalno kritikujete njegove prijatelje, oni će mu samo biti još privlačniji; prisluškivanje ga može navesti da pronađe načine da komunicira s njima iza vaših leđa. Što se više trudite da imate kontrolu, manje će vam to polaziti za rukom. Zaista, ako vaš tinejdžer ne nauči da sam donosi odluke dok je još kod kuće, kako će to znati kada se jednog dana osamostali?

Efešanima 6:4: „Ne razdražujte svoju decu, nego ih vaspitavajte na Jehovin  način i pomažite im da usvoje njegov način razmišljanja.“ Da bi dete usvojilo taj „način razmišljanja“, nije dovoljno samo da ga poučite činjenicama. Potrebno je da apelujete na njegov moralni osećaj tako da to utiče na njegove postupke. To je posebno važno kada ono dođe u adolescentsko doba. „Kako deca rastu“, kaže otac po imenu Andre, „tako je potrebno prilagođavati svoj pristup i rezonovati s njima“ (2. Timoteju 3:14).

Galatima 6:7: „Šta čovek poseje, to će i požnjeti.“ Dete možete poučiti tako što ćete ga nečim kazniti — poslati ga u sobu ili mu zabraniti nešto što najviše voli. Međutim, kada je u pitanju adolescent, mudro je da veći naglasak stavljate na posledice loših postupaka (Poslovice 6:27).

Kao roditelj, verovatno želite da adolescencija bude poput piste na kojoj će vaše dete brzo i efikasno razviti brzinu i uzleteti ka odraslom dobu. Međutim, uzletanje retko kada teče tako glatko. Pa ipak, period adolescencije vam pruža izvanrednu priliku da ’odgajate dete prema putu kojim treba da ide‘ (Poslovice 22:6). Biblijska načela su čvrst temelj na kom možete graditi porodičnu sreću.