Da li se Bog promenio?

GOVOREĆI o Bogu, Biblija kaže: „On se ne menja, nije poput nestalne senke.“ Pored toga, sam Bog nas uverava: ’Ja sam Jehova, ja se ne menjam‘ (Jakov 1:17; Malahija 3:6). Jehova Bog je sušta suprotnost onima kojima je teško ugoditi i koji su nepouzdani jer stalno menjaju svoje stavove!

Međutim, neki čitaoci Biblije imaju utisak da se Bog ipak promenio. Na primer, Jehova Bog je jedno vreme hrišćanima davao moć da čine čuda, ali sada to nije slučaj. U drevna vremena je tolerisao poligamiju ali to više ne čini. Pod Mojsijevim zakonom, Jehova je zahtevao od svog naroda da drži sabat, ali sada to više ne traži. Zar ovi primeri ne pokazuju da se Bog promenio?

Kao prvo, možemo biti sigurni da Bog nikada ne menja svoja merila u pogledu ljubavi i pravde. Ni njegova ’večna namera‘ da blagoslovi čovečanstvo putem svog Kraljevstva nikada se nije promenila (Efešanima 3:11). Pa ipak, baš kao što vi možete promeniti način postupanja prema osobi koja vas uvek iznova razočara svojim ponašanjem, tako i Jehova drugačije postupa u različitim okolnostima.

On takođe pruža različite smernice svojim slugama u skladu sa situacijom i njihovim potrebama. To ne treba da nas iznenadi. Razmislite o tome šta bi jedan iskusan vođa puta učinio kada bi shvatio da njegovoj grupi preti neka opasnost. Pozvao bi ih da krenu  drugim putem da bi izbegli tu opasnost. Međutim, to ne znači da namerava da promeni odredište, zar ne? S tim na umu, osmotrimo tri prethodno pomenuta primera koji zbunjuju neke čitaoce Biblije.

Zašto se čuda više ne događaju?

Zašto je Bog u prvom veku nekim hrišćanima dao moć da čine čuda? Verovatno znate da je u drevno doba, kada su Izraelci bili njegov izabrani narod, Bog često činio čuda da bi pokazao da je uz njih. U vreme Mojsija, ispoljio je svoju ogromnu moć kada je izbavio Izraelce iz Egipta i dok ih je vodio kroz pustinju do Obećane zemlje. Nažalost, oni mnogo puta nisu pokazali veru u njega. Kada je Jehova na kraju odbacio Izrael i osnovao hrišćansku skupštinu, dao je apostolima i drugim učenicima moć da čine čuda. Na primer, apostoli Petar i Jovan su izlečili čoveka hromog od rođenja, a Pavle je vratio u život jednog mladića (Dela apostolska 3:2-8; 20:9-11). Ta čuda su doprinela da se hrišćanstvo učvrsti u mnogim zemljama. Ali, zašto se više ne događaju?

Apostol Pavle je to objasnio koristeći jedno poređenje: „Kad sam bio dete, govorio sam kao dete, razmišljao kao dete, rasuđivao kao dete. A kad sam postao čovek, odbacio sam ono što je detinje“ (1. Korinćanima 13:11). Kao što roditelji prema svom sinu drugačije postupaju kada je malo dete a drugačije kada odraste, i Jehovin način postupanja prema hrišćanskoj skupštini se promenio kada ona više nije bila „dete“. Apostol Pavle je rekao da će čudesni darovi, kao što su govorenje drugim jezicima i proricanje, jednog dana nestati (1. Korinćanima 13:8).

Zašto je poligamija bila dozvoljena?

Isus je pokazao da je Bog postavio merilo za brak kada je rekao prvom ljudskom paru: „Čovek [će] ostaviti svog oca i svoju majku i prionuće uz svoju ženu, i njih dvoje biće jedno telo“ (Matej 19:5). Trebalo je da brak bude trajna zajednica dve osobe. Međutim, do vremena kada je Bog Izraelce organizovao kao narod i dao im Zakon, poligamija je već bila uobičajena. Zato su unutar Božjeg zakona postojale odredbe kojima je ona regulisana, iako Bog nije uspostavio niti je podržavao taj običaj. Ali, kada je osnovao hrišćansku skupštinu, Bog je u svojoj Reči izričito zabranio poligamiju (1. Timoteju 3:2).

Jehova Bog ponekad toleriše neke stvari, ali samo do određenog vremena kada ih ispravlja (Rimljanima 9:22-24). Isus je pokazao da je Jehova privremeno dopuštao neprikladne bračne običaje kao „ustupak“ Izraelcima načinjen zbog ’okorelosti njihovog srca‘ (Matej 19:8; Poslovice 4:18).

 Zašto je držanje sabata bilo privremeno?

Bog je uveo držanje sedmičnog sabata nakon što je izbavio Izraelce iz Egipta. Kasnije je ta odredba uvrštena u Zakon (Izlazak 16:22-30; 20:8-10). Apostol Pavle je objasnio da je Isus svojom žrtvenom smrću „ukinuo... Zakon koji se sastoji od zapovesti i odredaba“ i „izbrisao pisani dokument“ (Efešanima 2:15; Kološanima 2:14). Među stvarima koje su bile ’ukinute‘ i ’izbrisane‘ nalazio se i zakon o sabatu, jer Biblija dalje kaže: „Zato neka vam niko ne govori šta da jedete i pijete i neka vam ne zapoveda da slavite praznike ili mladine ili sabate“ (Kološanima 2:16). Koja je onda bila prvenstvena svrha zakona, uključujući i odredbe o sabatu?

Apostol Pavle je napisao: „Zakon [je] bio staratelj koji nas je vodio do Hrista.“ Zatim je dodao: „Otkako je došla vera, više nismo pod starateljem“ (Galatima 3:24, 25). To ne znači da se Bog promenio. On je putem zakona o sabatu poučio svoj narod da redovno izdvaja vreme za duboko razmišljanje o duhovnim stvarima. Iako je držanje sabata bilo privremeno, ono je ukazivalo na buduće vreme kada će čovečanstvo biti trajno oslobođeno fizičkih i duhovnih patnji (Jevrejima 4:10; Otkrivenje 21:1-4).

Bog pun ljubavi u koga se možemo uzdati

Biblijski primeri koje smo osmotrili pokazuju da je Jehova Bog u različito vreme davao različita uputstva i smernice. To ne znači da je menjao svoje stavove, već je postupao u skladu s potrebama i okolnostima svog naroda, što je bilo za njihovo dobro. Isto je i danas.

Pošto Jehova ne menja svoja merila, uvek možemo znati šta je važno da radimo da bismo mu ugodili. Nadalje, možemo biti sigurni da će se sva njegova obećanja ispuniti. Jehova kaže: „Učiniću sve što želim... Što nameravam, to ću i učiniti“ (Isaija 46:10, 11).

[Istaknuti tekst na 21. strani]

Bog nikada ne menja svoja merila u pogledu ljubavi i pravde

[Istaknuti tekst na 22. strani]

Pavle je objasnio da će čudesni darovi s vremenom nestati

[Istaknuti tekst na 23. strani]

Brak je trebalo da bude trajna zajednica dve osobe