On uzima u obzir naše mogućnosti
Približimo se Bogu
On uzima u obzir naše mogućnosti
„KOLIKO god da sam se trudila, osećala sam da nikad nije dovoljno.“ Tako se jedna žena izrazila u vezi sa svojim nastojanjima da ugodi Bogu. Da li je Jehova Bog zadovoljan kada mu njegove sluge daju najbolje što mogu? Da li uzima u obzir njihove mogućnosti i okolnosti? Da bismo odgovorili na ova pitanja korisno je da osmotrimo šta je u Mojsijevom zakonu rečeno o nekim žrtvama, što možemo naći u Levitskoj 5:2-11.
Pod tim Zakonom, Bog je za očišćenje od greha zahtevao različite žrtve ili prinose. U situacijama koje su spomenute u ovim stihovima reč je o nenamernim gresima (stihovi 2-4). Kada je osoba shvatila da je pogrešila, trebalo je da to prizna i da prinese žrtvu za greh — „jagnje ili jare“ (stihovi 5, 6). Međutim, šta ako je neko bio siromašan i nije mogao da prinese jagnje ili jare? Da li je Zakon zahtevao da to pozajmi od nekoga i tako upadne u dug? Da li je morao da čeka da bude očišćen od greha sve dok ne zaradi novac da kupi životinju?
Odražavajući Jehovinu nežnu brigu, Zakon je nalagao: „Ako nema novca da prinese od sitne stoke, onda neka za greh koji je počinio donese Jehovi kao žrtvu za prestup dve grlice ili dva mlada goluba“ (stih 7). Ako je neki Izraelac bio toliko siromašan da nije mogao da prinese ovcu, Bog je prihvatio ono što je on mogao dati — dve grlice ili dva goluba.
Šta ako neko nije bio u mogućnosti da prinese čak ni dve ptice? U Zakonu je stajalo: „Onda neka kao svoj prinos za greh koji je počinio donese desetinu efe finog brašna, kao žrtvu za greh“ (stih 11). Za one koji su bili veoma siromašni, Jehova je odlučio da napravi izuzetak i dopustio da se prinese žrtva za greh bez krvi. * U Izraelu, to što je neko bio siromašan nije značilo da mu gresi ne mogu biti oprošteni ili da ne može biti u miru s Bogom.
Šta učimo o Jehovi iz zakona o žrtvama za greh? On je samilostan, razuman Bog koji uzima u obzir mogućnosti svojih slugu (Psalam 103:14). On želi da mu se približimo i razvijemo blizak odnos s njim uprkos otežavajućim okolnostima kao što su poodmakle godine, slabo zdravlje, porodične ili druge obaveze. Možemo naći utehu u saznanju da se Jehova Bog raduje kada činimo sve što je u našoj moći.
[Fusnota]
^ Otkupna vrednost životinjskih žrtava bila je u njihovoj krvi koju je Bog smatrao svetom (Levitska 17:11). Da li to znači da su prinosi od brašna koje su davali siromašni bili bezvredni? Ne. Jehova je sigurno cenio ponizan, spreman duh koji je stajao iza tih žrtava. Osim toga, gresi celog naroda — uključujući i siromašne — bili su pokriveni krvlju životinja koje su se prinosile Bogu jednom godišnje na Dan očišćenja (Levitska 16:29, 30).