Oni su voleli Božju reč

VAŽNE poruke se često prevode na mnoge jezike kako bi ih razumelo što više ljudi. Biblija, Božja Reč, sadrži jednu važnu poruku. Iako je davno pisana, ono što pronalazimo u njoj „napisano je nama za pouku“ i pruža nam utehu i nadu za budućnost (Rimljanima 15:4).

Zato je sasvim logično da je Biblija koja prenosi najvažniju ikada napisanu poruku dostupna na mnogim jezicima. Tokom istorije, bilo je ljudi koje ni ozbiljna bolest, ni zabrana vlade, ni pretnja smrću nisu mogle sprečiti da je prevedu. Zašto? Zato što su voleli Božju Reč. Ova priča je samo kratak pregled izvanredne istorije prevođenja Biblije.

„Englezi najbolje razumeju Hristov zakon na engleskom“

Kada se Džon Viklif rodio oko 1330, crkvena služba se u Engleskoj obavljala na latinskom. S druge strane, običan narod je u svakodnevnom životu koristio engleski. To je bio jezik na kom su međusobno razgovarali i čak se molili Bogu.

Kao katolički sveštenik, Viklif je tečno govorio latinski. Pa ipak, mislio je da je pogrešno poučavati Svetom pismu na latinskom koji je smatrao jezikom elite. Napisao je: „Ljude treba poučavati Božjem zakonu na jeziku koji se najlakše razume, jer ono što se prenosi jeste Božja poruka.“ Zato je Viklif zajedno sa svojim saradnicima oformio grupu za prevođenje Biblije na engleski. Za taj poduhvat im je trebalo oko 20 godina.

 Katolička crkva nije pozdravila rad na novom prevodu. U delu The Mysteries of the Vatican objašnjava se zašto se crkva protivila: „Laici su sada mogli da uporede jednostavnost ranog hrišćanstva s katolicizmom svog vremena... Postala je očigledna ogromna razlika između Osnivača hrišćanstva i njegovog samozvanog zastupnika [pape].“

Papa Grgur XI izdao je pet proglasa u kojima je osudio Viklifa. Ali ovaj prevodilac je bio nepokolebljiv. Rekao je: „Englezi najbolje razumeju Hristov zakon na engleskom. Mojsije je čuo Božji zakon na svom jeziku, kao i Hristovi apostoli.“ Oko 1382, kratko pre Viklifove smrti, njegovi saradnici su izdali prvi engleski prevod cele Biblije. Oko deset godina kasnije, jedan od njegovih saradnika objavio je prerađeno izdanje koje je bilo lakše za čitanje.

Budući da štamparske prese još nisu postojale, svaki rukopis morao se pažljivo prepisivati, što je zahtevalo i do deset meseci mukotrpnog rada! Pa ipak, crkva je bila toliko zabrinuta što će Biblija biti svima dostupna da je jedan nadbiskup zapretio da će ekskomunicirati svakoga ko je bude čitao. Preko 40 godina nakon Viklifove smrti, po nalogu papskog veća, sveštenici su iskopali njegovo telo, spalili kosti i pepeo prosuli u reku Svift. Uprkos tome, oni koji su iskreno tragali za istinom nastojali su da nabave Viklifovu Bibliju. Profesor Vilijam Blekburn kaže: „Veliki broj Viklifovih Biblija bio je proizveden, razdeljen po celoj zemlji i ostavljen budućim generacijama.“

Biblija za dečaka za plugom

Tokom narednih 200 godina, engleski jezik koji je Viklif koristio praktično je iščezao. Jedan mladi propovednik koji je živeo blizu Bristola bio je razočaran što je samo manjina mogla razumeti Bibliju. Jednom prilikom, taj mladi čovek po imenu Vilijam Tindejl čuo je nekog učenog čoveka kako kaže da bi bilo bolje bez Božjeg zakona nego bez papinog. Tindejl je na to izjavio da će se, ako mu Bog to dozvoli, uskoro pobrinuti da čak i dečak za plugom bolje poznaje Bibliju od obrazovanih ljudi.

Viklif je prevodio iz latinske Vulgate i ručno prepisivao Sveto pismo. Tindejl je 1524. otišao iz Engleske u Nemačku i počeo da prevodi direktno sa hebrejskog i grčkog, a zatim je prevod dao na štampanje jednoj štampariji u Kelnu. Uskoro su njegovi neprijatelji saznali za prevod i uticali na Senat u Kelnu da naredi oduzimanje svih primeraka.

Tindejl je pobegao u Vorms i nastavio sa svojim radom. Nedugo zatim,  primerci njegovog prevoda grčkog dela Svetog pisma tajno su poslati u Englesku. Za šest meseci je prodato toliko Biblija da je sazvan hitan sastanak biskupa i naređeno njihovo spaljivanje.

Da bi se sprečilo čitanje Biblije i ugušila navodna jeres koju je Tindejl širio, londonski biskup je ovlastio ser Tomasa Mora da pobije Tindejlov prevod. Mor je posebno osudio upotrebu reči „skupština“ umesto „crkva“ i „nadglednik“ i „starešina“ umesto „sveštenik“. Te reči su dovele u pitanje autoritet pape i razliku između sveštenstva i laika. Mor je osudio i Tindejlov prevod grčke reči agape kao „ljubav“ umesto „milostinja“. „To je bila još jedna pretnja za crkvu“, kaže se u knjizi If God Spare My Life, „jer je očigledno umanjivanje značaja milostinje moglo ugroziti unosne donacije, prodaju indulgencija i zaveštanja čime su vernici prema tvrdnji sveštenstva mogli obezbediti mesto u raju.“

Tomas Mor se zalagao za spaljivanje „jeretika“, što je dovelo do toga da Tindejl bude zadavljen a zatim spaljen na lomači u oktobru 1536. Tomasu Moru je kasnije odrubljena glava kada se suprotstavio kralju. Međutim, Rimokatolička crkva ga je proglasila svecem 1935, a papa Jovan Pavle II ga je 2000. uzvisio na položaj zaštitnika političara.

Tindejl nije primio takva priznanja. Međutim, pre njegove smrti, njegov prijatelj Majls Kaverdejl objedinio je Tindejlov prevod u celinu. Bio je to prvi engleski prevod Biblije sa izvornih jezika! Svaki dečak za plugom sada je mogao čitati Božju Reč. Kako je sa prevodom Biblije na druge jezike?

„Praktično nemoguće“

Uprkos negodovanju porodice i prijatelja, britanski misionar Robert Morison, potpuno zaokupljen idejom da objavi celokupnu Bibliju na kineskom, zaplovio je prema Kini 1807. Njegov zadatak nije bio lak. „Taj poduhvat je bio nešto praktično nemoguće“, rekao je Čarls Grant, direktor tadašnje Istočnoindijske kompanije.

Kada je stigao, Morison je saznao da je sledila smrtna kazna svakom Kinezu koji bi strance poučavao svom jeziku. Da bi zaštitio sebe i one koji su ga poučavali, Morison neko vreme nije izlazio iz kuće. U jednom izveštaju se kaže da je „nakon dve godine učenja govorio mandarinski i nekoliko dijalekata i da je znao da čita i piše“. U međuvremenu,  car je izdao proglas po kome se štampanje hrišćanskih knjiga smatralo krivičnim delom koje se kažnjavalo smrću. Uprkos toj pretnji, Morison je 25. novembra 1819. dovršio kineski prevod cele Biblije.

Do 1836. štampano je oko 2 000 celih Biblija, 10 000 primeraka grčkog dela i 31 000 pojedinačnih knjiga Svetog pisma na kineskom. Ljubav prema Božjoj Reči učinila je da ono što je bilo „praktično nemoguće“ postane moguće.

Biblija u jastuku

Dve nedelje nakon venčanja u februaru 1812, američki misionar Adonajram Džadson i njegova supruga En uputili su se na dugo putovanje i konačno stigli u Burmu 1813. * Odmah su počeli da uče burmanski, jedan od najtežih jezika u svetu. Nakon nekoliko godina učenja, Džadson je napisao: „Učimo jezik koji govore ljudi s drugog kraja sveta čiji je obrazac razmišljanja potpuno drugačiji od našeg... Nemamo ni rečnik ni prevodioca koji bi nam objasnio makar jednu reč.“

Uprkos svim teškoćama s jezikom, Džadson nije odustao. Dovršio je burmanski prevod grčkog dela Svetog pisma u junu 1823. Kasnije je izbio rat u Burmi. Osumnjičen za špijunažu, Džadson je bačen u zatvor, svezan s tri para okova i privezan za stub kako se ne bi kretao. „Jedna od prvih stvari za koju je gospodin Džadson pitao kada mu je bilo dozvoljeno da se sretne sa gospođom Džadson i razgovara s njom na engleskom, bio je prevod Novog zaveta“, napisao je 1853. Frensis Vejland u knjizi o Džadsonovom životu. Iz straha da bi rukopis koji je bio zakopan ispod njihove kuće mogao propasti usled vlage i buđi, En ga je ušila u jastuk i donela mužu u zatvor. Uprkos veoma teškim okolnostima, rukopis je opstao.

Nakon više meseci u zatvoru, Džadson je pušten. Ali njegova radost je bila kratkog veka. Nešto kasnije te iste godine, En se razbolela od jake groznice i za nekoliko sedmica umrla. Samo šest meseci kasnije, njihova ćerkica Marija koja je imala nepune dve godine, takođe je podlegla neizlečivoj bolesti. Iako slomljenog srca, Džadson je nastavio s radom. Cela Biblija je završena 1835.

Da li volite Božju Reč?

Ljubav prema Božjoj Reči koju su pokazali ovi prevodioci nije ništa novo. U drevnom Izraelu, psalmista je pevao Jehovi Bogu: „O kako volim zakon tvoj! Po ceo dan o njemu razmišljam“ (Psalam 119:97). Biblija je više od nekog izvanrednog književnog dela. Ona sadrži važnu poruku. Da li pokazujete da volite Božju Reč tako što je redovno čitate? Ako je čitate i primenjujete ono što saznate iz nje, bićete ’srećni u onom što činite‘ (Jakov 1:25).

[Fusnota]

[Istaknuti tekst na 8. strani]

„Englezi najbolje razumeju Hristov zakon na engleskom“ (DŽON VIKLIF)

[Slike na 9. strani]

Vilijam Tindejl i jedna stranica iz njegove Biblije

[Izvor]

Tindejl: From the book The Evolution of the English Bible

[Slike na 10. strani]

Robert Morison i njegov prevod Biblije na kineski

[Izvori]

In the custody of the Asian Division of the Library of Congress

Robert Morrison, engraved by W. Holl, from The National Portrait Gallery Volume IV, published c.1820 (litho), Chinnery, George (1774-1852) (after)/Private Collection/Ken Welsh/The Bridgeman Art Library International

[Slike na 11. strani]

Adonajram Džadson i njegov prevod Biblije na burmanski

[Izvor]

Džadson: Engraving by John C. Buttre/Dictionary of American Portraits/Dover

[Izvori slika na 8. strani]

Viklif: From the book The History of Protestantism (Vol. I); Biblija: Courtesy of the American Bible Society Library, New York