Pitanja čitalaca

Da li Bog odobrava poligamiju?

Ne odobrava. Kada je Bog u Edenu osnovao prvu bračnu zajednicu nameravao je da to bude odnos između jednog čoveka i jedne žene, dakle monogamija. Kasnije je Isus Hrist potvrdio da to merilo važi i za njegove sledbenike (Postanak 2:18-24; Matej 19:4-6).

Ali, zar nisu Avraham, Jakov, David i Solomon, koji su živeli u prethrišćansko doba, imali više žena? To je tačno. Ali, u kakvom svetlu Biblija prikazuje poligamiju? Ona otkriva da je u Avrahamovoj i Jakovljevoj porodici bilo trvenja i svađe zbog takvog načina života (Postanak 16:1-4; 29:18–30:24). Kasnije je u Božjem zakonu stajala sledeća zapovest za kraljeve: „Neka nema mnogo žena, da mu srce ne zastrani“ (Ponovljeni zakoni 17:15, 17). Solomon se oglušio o ovu zapovest i uzeo više od 700 žena. Nažalost, njegovo srce je zaista zastranilo od Jehove zbog lošeg uticaja tih žena (1. Kraljevima 11:1-4). Sasvim je jasno da Biblija poligamiju prikazuje u lošem svetlu.

Pa ipak, neki bi se mogli pitati zašto je Bog dozvoljavao poligamiju među svojim narodom. Da prikažemo to jednim primerom: Da li ste nekada imali posao koji vam nije odgovarao, ali ga neko vreme ipak niste napustili pošto u tom trenutku za vas i vašu porodicu to ne bi bilo dobro. Naravno, Božje misli su daleko iznad naših (Isaija 55:8, 9). Međutim, donekle možemo razumeti zašto je Bog neko vreme dozvoljavao poligamiju.

Prisetimo se da je Jehova u Edenu obećao da će doći „Potomak“ koji će na kraju uništiti Satanu. Kasnije je Avrahamu bilo rečeno da će od njega nastati veliki narod i da će iz njegove loze doći obećani Potomak (Postanak 3:15; 22:18). Satana je bio rešen da spreči njegov dolazak. Zato je pokušavao da uništi drevni izraelski narod. Često je navodio Izraelce na greh, zbog čega su gubili Božju naklonost i zaštitu.

Da bi pomogao Izraelcima da izbegnu Satanine zamke, Jehova je uvek iznova slao svoje proroke da ih opomenu da su zanemarili njegova pravedna merila. Međutim, on je unapred znao da će njegov narod opet biti neposlušan, čak i kad su u pitanju najosnovnije zapovesti, kao što je zapovest koja zabranjuje idolopoklonstvo (Izlazak 32:9). Ako im je bilo teško da se drže te osnovne zapovesti, kako će se držati zapovesti koja bi zabranjivala poligamiju? Pošto je savršeno poznavao ljudsku prirodu, Jehova je znao da još uvek nije došlo pravo vreme da zabrani poligamiju, koja je tada već bila duboko ukorenjena. Da je uradio tako nešto, Satana bi vrlo lako mogao da ih navede na greh.

Bilo je još nekih koristi od toga što je Bog privremeno dozvoljavao poligamiju. Narod je bivao sve brojniji. To je pružalo garanciju da će taj narod opstati sve do vremena kada je trebalo da dođe Mesija. Osim toga, neke žene su zahvaljujući poligamiji imale dom i sigurnost u opasnim vremenima.

Ipak, imajmo na umu da nije Jehova uveo poligamiju. On ju je dozvoljavao jedno određeno vreme, ali ju je i regulisao striktnim zakonima kako bi sprečio njenu zloupotrebu (Izlazak 21:10, 11; Ponovljeni zakoni 21:15-17). Kada je Jehova rešio da zabrani poligamiju među svojim slugama, on je preko svog Sina potvrdio merilo za brak koje je postavio još u Edenu. Tako je Isus svojim sledbenicima zabranio da imaju više žena (Marko 10:8). Tada je sledeća činjenica postala još očiglednija: Mojsijev zakon je u svoje vreme bio dobar, ali je „Hristov zakon“ još bolji (Galatima 6:2).