Da li je siromaštvo znak Božjeg neodobravanja?

BOG je drevnim Izraelcima rekao: „Ne bi trebalo da iko među vama bude siromašan.“ To je bilo zbog toga što su u Zakonu koji im je dao postojale odredbe o brizi za siromašne i čak o opraštanju dugova (Ponovljeni zakoni 15:1-4, 7-10). Zato među Izraelcima nije trebalo da bude siromašnih, jer im je Jehova obećao da će ih blagosloviti. Međutim, blagoslov je zavisio od toga da budu poslušni Zakonu, što Izraelci nisu bili.

Međutim, to ne znači da siromašne osobe nisu bile po Božjoj volji, kao što ne znači ni da su bogati obavezno imali Božji blagoslov. Mnoge verne Božje sluge bile su siromašne. Prorok Amos je bio siromašan pastir i sezonski radnik (Amos 1:1; 7:14). U danima proroka Ilije, kada je zavladala glad u Izraelu, njegov život je zavisio od gostoljubivosti siromašne udovice, čije su skromne zalihe brašna i ulja čudom trajale tokom tog teškog perioda. Ni Ilija ni udovica se nisu obogatili, ali Jehova se pobrinuo za njihove osnovne potrebe (1. Kraljevima 17:8-16).

Zbog nepredviđenih okolnosti ljudi mogu upasti u siromaštvo. Nezgode ili bolest mogu privremeno ili trajno onesposobiti osobu za rad. Zbog smrti neko može ostati bez roditelja ili supružnika. Čak i takve nesrećne okolnosti nisu znak Božjeg neodobravanja. Izveštaj o Nojemini i Ruti je dirljiv primer Jehovine brige za siromašne. Iako su nakon smrti svojih muževa zapale u krajnje siromaštvo, Jehova Bog ih je blagoslovio i pobrinuo se za njihove potrebe (Ruta 1:1-6; 2:2-12; 4:13-17).

Jasno je da siromaštvo nije dokaz Božjeg neodobravanja. Oni koji su verni Jehovi Bogu mogu se osloniti na reči kralja Davida: „Mlad sam bio i ostareo sam, ali nisam video pravednika ostavljenog, ni decu njegovu hleb da prose“ (Psalam 37:25).

[Slika na 8. strani]

Iako su Nojemina i Ruta bile veoma siromašne, Bog ih je blagoslovio i brinuo o njima