Dešifrovanje biblijskog blaga

TOKOM proteklih vekova materijal na kome se pisalo nije bio tako lako dostupan kao što je to danas. Kada bi se smatralo da neki tekstovi više nisu potrebni, onda bi se sa listova pergamenta ili drugih materijala struganjem ili pranjem mastila uklanjao prvobitni tekst tako da bi pergamenti mogli da se ponovo koriste. Takav pergament se naziva palimpsest, od grčke reči koja znači „ponovo izbrisan“. Čak su i biblijski tekstovi bili brisani sa finih pergamenata da bi se na njima zapisivale neke druge informacije.

Jedan od veoma važnih biblijskih palimpsesta je Efremov kodeks reskriptus, a reskriptus znači onaj „preko koga je pisano“. Taj kodeks je izuzetno značajan zato što je to jedan od najstarijih primeraka delova biblijskih knjiga pisanih grčkim jezikom koji danas postoji. Zato je on jedan od najpouzdanijih tekstova za utvrđivanje tačnosti ovog dela Božje Reči.

Biblijski tekst koji se prvobitno nalazio na ovom kodeksu iz petog veka uklonjen je u 12. veku n. e. i preko njega je zapisano 38 propovedi sirijskog teologa Efrema prevedenih na grčki jezik. Krajem 17. veka stručnjaci su primetili da se ispod nalazi biblijski tekst. Tokom narednih nekoliko godina uspeli su da donekle otkriju prvobitni tekst na tom manuskriptu. Međutim, to je bilo veoma teško zato što su tragovi prvobitnog mastila bili jedva vidljivi i nejasni, listovi su bili pohabani, a tekstovi su se preklapali. Korišćena su i neka hemijska sredstva u pokušaju da se otkrije biblijski tekst, ali bez mnogo uspeha. Zato je većina stručnjaka zaključila da se prvobitni tekst ne može dešifrovati.

 Početkom 1840-ih Konstantin fon Tišendorf, nadareni nemački lingvista, prionuo je na proučavanje ovog kodeksa. On je dve godine radio na dešifrovanju tog manuskripta. Zašto je za razliku od drugih uspeo u tome?

Tišendorf je bio dobar poznavalac uncijale, starogrčkog pisma s krupnim, zaobljenim slovima. * Budući da je imao dobar vid, utvrdio je da može pročitati prvobitni tekst ako pergament jednostavno podigne prema svetlu. U slične svrhe stručnjaci danas koriste optička pomagala, uključujući i infracrvenu, ultraljubičastu i polarizovanu svetlost.

Tišendorf je 1843. i 1845. objavio ono što je otkrio ili dešifrovao iz Efremovog kodeksa. To mu je donelo ugled vodećeg stručnjaka u oblasti grčke paleografije.

Dimenzije Efremovog kodeksa su oko 30 sa 25 centimetara, i to je najstariji manuskript u kome je tekst bio ispisan preko cele strane, a ne u kolonama. Od 209 listova koji su sačuvani 145 sadrži delove svih knjiga iz grčkog dela Biblije, osim 2. Solunjanima i 2. Jovanove. Na ostalim listovima je prevod nekih delova hebrejskih knjiga na grčki jezik.

Danas se ovaj kodeks čuva u Narodnoj biblioteci u Parizu. Nije poznato odakle potiče taj manuskript, premda je Tišendorf smatrao da potiče iz Egipta. Stručnjaci svrstavaju ovaj kodeks u grupu od četiri važna uncijalna manuskripta grčkog dela Biblije pored Sinajskog, Aleksandrijskog i Vatikanskog manuskripta br. 1209. Svi oni datiraju iz četvrtog i petog veka n. e.

Sveto pismo je na izvanredan način sačuvano za nas u mnogim oblicima, uključujući i palimpseste. Premda je u ovom slučaju neko ko nije imao cenjenja pokušao da izbriše biblijski tekst, poruka koju on prenosi je ipak opstala. To nas samo još više uverava u to da je tačno ono što je apostol Petar rekao, naime da „Jehovina reč ostaje zauvek“ (1. Petrova 1:25).

[Fusnota]

[Dijagram/Slika na 16. strani]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

Efremov kodeks reskriptus, veoma važan palimpsest koji je dešifrovao Tišendorf (1815-1874)

PRVOBITNI BIBLIJSKI TEKST

TEKST PROPOVEDI NA GRČKOM JEZIKU

[Izvor]

© Bibliothèque nationale de France

[Slika na 17. strani]

Sinajski kodeks otkriven u manastiru Svete Katarine

[Slika na 17. strani]

Tišendorf