Ribarenje na Galilejskom moru

KAKO je u prvom veku izgledao život ribara na Galilejskom moru? Odgovor na to pitanje će nam pomoći da razumemo mnoge pojedinosti iz jevanđelja, od kojih su neke spomenute u prethodnom članku.

To „more“ je zapravo slatkovodno jezero dugo oko 21 i široko oko 12 kilometara. Ribari već vekovima bacaju svoje mreže u njegove vode bogate ribom. Riblja pijaca u Jerusalimu očigledno se nalazila kod Ribljih vrata (Nemija 3:3). Tamo se prodavala riba koja je bila ulovljena u Galilejskom moru i na drugim mestima.

 Apostol Petar je živeo na obali Galilejskog mora u Vitsaidi, gradu čije ime znači „ribareva kuća“. Još jedan priobalni grad bio je Magadan ili Magdala, gde je Isus otišao sa svojim učenicima nešto kasnije nakon što je hodao po vodi (Matej 15:39). Prema jednom piscu, grčko ime tog grada bi se moglo prevesti kao „grad u kom se prerađuje riba“. Bio je poznat po velikim fabrikama u kojima se ulovljena riba sušila, usoljavala ili marinirala da bi se dobio sos koji se čuvao u glinenim amforama. Ti proizvodi su zatim pakovani i otpremani u sve delove Izraela, pa i u druge zemlje.

Lov, prerada i prodaja ribe bili su po svemu sudeći unosan posao u Galileji u Isusovo vreme. Lako bi se moglo zaključiti da je to donosilo velike prihode mnogim ljudima na tom području. Pa ipak, nije bilo tako. „Oni koji su se bavili ribolovom nisu bili nezavisni, kako možda zamišljaju današnji čitaoci Novog zaveta“, kaže jedan izučavalac. Ta delatnost je bila „pod državnom upravom i donosila je dobit najuticajnoj manjini“.

Irod Antipa je vladao Galilejom kao tetrarh, to jest vladar nad četvrtinom provincije. Na taj položaj ga je postavio Rim. Zato je na području kojim je vladao imao kontrolu nad putevima, lukama i prirodnim bogatstvima, kao što su rudnici, šume, poljoprivredna dobra i lovišta ribe. Ta bogatstva su bila glavni izvor Irodovih prihoda od poreza. Ne postoje detaljni podaci o tome kako je bilo organizovano sakupljanje poreza u Galileji u prvom veku. Međutim, izgleda da se Irod u tom pogledu nije mnogo razlikovao od grčkih vladara ili Rimljana u drugim istočnim provincijama. Glavni deo prihoda od privrednih delatnosti na tom području i eksploatacije prirodnih dobara dobijali su najistaknutiji ljudi a ne običan narod koji je obavljao najveći deo posla.

Preteški porezi

U Isusovim danima, najbolja zemlja u Galileji pripadala je kraljevskom dvoru i bila je podeljena na velika imanja koja je Irod Antipa darovao svojim velikašima i drugima. Irodovi podanici su morali da pokrivaju ogromne troškove kraljevog raskošnog života, njegovih velikih građevinskih poduhvata, brojne administracije i različitih poklona prijateljima i gradovima. Prema nekim izvorima, običnom narodu je bio nametnut pretežak teret poreza, taksi i obaveza.

Irod je takođe imao potpuni monopol nad eksploatacijom kopnenih voda. Zato je u celoj državi ribarenje bilo ili pod kraljevskom upravom ili pod upravom veleposednika. Na područjima  pod direktnom kraljevskom upravom, poreski posrednici, to jest glavni poreznici — bogati pojedinci koji su na licitaciji kupili pravo da sakupljaju porez — imali su ovlašćenje da ribarima izdaju dozvole za ribolov. Budući da je Matej sakupljao porez u Kapernaumu — važnom ribarskom centru u Galileji — neki izučavaoci pretpostavljaju da je radio za te glavne poreznike tako što je u svom mestu „u ime kralja izdavao dozvole za ribolov“. *

Dokazi iz prvog i drugog veka pre n. e. pokazuju da su u Palestini porezi češće plaćani u naturi nego u gotovini. Neki ribari su davali od 25 do 40 posto svog ulova da bi dobili dozvolu za ribolov. Drevni dokumenti otkrivaju da je barem u nekim područjima koja su bila pod rimskom upravom država zadržala monopol nad ribolovom i postavljala službenike da nadgledaju tu delatnost. U Pisidiji je postojala neka vrsta policije koja je proveravala da li svaki ribar ima dozvolu i da li svoj ulov prodaje samo ovlašćenim posrednicima, trgovcima na veliko čije je aktivnosti takođe nadzirala i oporezivala država.

Sve te kontrole i porezi su, prema jednom analitičaru, zapravo vodili do toga da „kralj i veleposednici dobijaju ogromne prihode, dok su ribari zarađivali vrlo malo“. Veliki porezi su umanjivali zarade i u drugim privrednim delatnostima. Porezi nikada nisu bili omiljeni među onima koji su morali da ih plaćaju. Međutim, opšte neprijateljstvo prema poreznicima koje se spominje u jevanđeljima nesumnjivo se povećavalo zbog nepoštenja i pohlepe onih koji su se bogatili tako što su od običnog naroda uzimali sve što su mogli (Luka 3:13; 19:2, 8).

Ribari u jevanđeljima

Iz jevanđelja saznajemo da je Simon Petar sarađivao s drugima u poslu. Primera radi, u Luki 5:10 se pominje da su „Jakov i Jovan, Zevedejevi sinovi... bili Simonovi saradnici“. Izučavaoci kažu da su „ribari mogli da se udružuju... da bi dobili dozvolu za ribolov“. Možda su na taj način Zevedejevi sinovi, Petar, Andrija i njihovi saradnici dobili dozvolu da nastave da se bave ribolovom.

U Svetom pismu se ne kaže konkretno da li su ti galilejski ribari imali vlastite čamce i opremu. Neki smatraju da jesu. Za Isusa se kaže da je ušao u čamac „koji je bio Simonov“ (Luka 5:3). Međutim, u jednom članku koji se bavi tom temom navodi se da „postoji izvesna mogućnost da su čamci zapravo bili vlasništvo posrednika koji su ih davali ribarima na korišćenje“. Šta god da je bio slučaj, posao ribara iz prvog veka podrazumevao je mnogo više nego što se na prvi pogled čini. U Svetom pismu se spominje da su Jakov i Jovan krpili mreže. Ribari su po svemu sudeći morali da se pogađaju prilikom prodaje ulova i da po potrebi unajmljuju radnike. Prema tome, njihovo zanimanje je bilo deo složenog sistema ekonomskih odnosa.

Imajući to u vidu, još bolje razumemo značenje događaja iz jevanđelja i Isusove reči o ribarenju i ribarima. Štaviše, te pojedinosti nam takođe pomažu da cenimo veru koju su pokazali Petar, Andrija, Jakov i Jovan. Oni su živeli od ribolova. Kakve god da su bile njihove ekonomske prilike kada ih je Isus pozvao, oni su odmah napustili svoj zanat — siguran izvor prihoda — da bi postali ’ribari ljudi‘ (Matej 4:19).

[Fusnota]

[Mapa na 25. strani]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

Jezero Hule

Vitsaida

Kapernaum

Magadan

Galilejsko more

Jerusalim

Mrtvo more

[Izvor]

Todd Bolen/Bible Places.com

[Izvor slike na 26. strani]

Todd Bolen/Bible Places.com