Da li je neophodno znati hebrejski i grčki?

NAJVEĆI deo Biblije bio je prvobitno napisan na samo dva jezika, hebrejskom i grčkom. * Ljudi koji su pisali na tim jezicima bili su nadahnuti Božjim svetim duhom (2. Samuilova 23:2). Zbog toga se za ono što su zapisali može reći da je „nadahnuto od Boga“ (2. Timoteju 3:16, 17).

Međutim, većina današnjih čitalaca Biblije ne razume ni hebrejski ni grčki. Oni moraju da koriste prevod Svetog pisma na svom jeziku. Verovatno je i s vama tako. Pošto ljudi koji su učestvovali u izradi tih prevoda nisu bili nadahnuti od Boga, možda se pitate: ’Mogu li u potpunosti razumeti poruku Biblije čitajući prevod ili treba da pokušam da naučim hebrejski i grčki?‘

Šta treba imati na umu

Da biste dobili odgovor na svoje pitanje, treba da imate na umu nekoliko činilaca. Kao prvo, samo po sebi, znanje starohebrejskog ili starogrčkog neće vam nekim čudom uliti sposobnost da bolje razumete poruku Svetog pisma. Obraćajući se Jevrejima svog doba, Isus je rekao: „Vi istražujete Pisma, jer mislite da ćete pomoću njih imati večni život, a upravo ona svedoče o meni. A vi ne želite da dođete k meni da biste imali život“ (Jovan 5:39, 40). Šta im je bilo prepreka? Možda nisu dobro razumeli hebrejski? Ne, oni su odlično znali taj jezik. Međutim, Isus im je zatim rekao: „Dobro znam da vi u sebi nemate ljubavi prema Bogu“ (Jovan 5:42).

Slično tome, u pismu hrišćanima iz drevnog Korinta koji su govorili grčki, apostol Pavle je spomenuo: „Judejci traže čudesne znakove i Grci traže mudrost, a mi propovedamo Hrista pribijenog na stub, koji je Judejcima kamen spoticanja, a neznabošcima ludost“ (1. Korinćanima 1:22, 23). Sve ovo jasno pokazuje da poznavanje hebrejskog ili grčkog nije bilo presudno da bi neko prihvatio poruku iz Božje Reči.

Kao drugo, premda neki ljudi govore savremeni hebrejski ili grčki, ti jezici se znatno razlikuju od hebrejskog  i grčkog koji su korišćeni u vreme kada je pisana Biblija. Većina onih koji danas govore grčki razume malo toga na starogrčkom. Tome je doprinela pojava novih reči koje su zamenile starije izraze. Mnoge reči koje su opstale sada imaju drugačije značenje. Primera radi, reč koja je u Delima apostolskim 7:20 i Jevrejima 11:23 prevedena kao „lep“ i „lepo“, na savremenom grčkom znači „smešan“. Osim toga, gramatika i sintaksa tog jezika su se takođe znatno izmenile.

Čak i ako biste naučili savremeni hebrejski ili grčki, to ne bi obavezno značilo da ćete tačnije razumeti Bibliju na njenim izvornim jezicima. I dalje bi vam bili potrebni rečnici i gramatički priručnici da biste saznali kako su ti jezici korišćeni u vreme kada je pisana Biblija.

Kao treće, nije uvek lako savladati novi jezik. Iako se u početku brzo može naučiti nekoliko rečenica, ponekad su potrebne godine neprestanog truda da biste mogli da razumete nijanse u značenju izraza u tom jeziku. Do tada, delimično znanje može doneti više štete nego koristi. Zašto je tako?

Šta znači neka reč?

Da li vas je ikada neko ko uči vaš jezik pitao šta znači određena reč? Ako jeste, onda znate da nije uvek lako odgovoriti na to pitanje. Zbog čega? Zato što jedna reč može imati više značenja. Možda ste zamolili osobu da vam kaže u kojoj rečenici je našla tu reč. Bilo bi vam teško da odredite njeno značenje ako ne biste uzeli u obzir kontekst. Na primer, neko bi vas mogao pitati šta znači reč „kosa“. Ona može imati drugačije značenje u različitim kontekstima. Mogla bi se odnositi na vlasi na ljudskoj glavi, na blagu planinsku padinu ili na oruđe za košenje trave. Glagol „kositi“, izveden iz te imenice, znači seći travu, ali i ubijati ili odnositi sve pred sobom. S druge strane, izraz „kositi se s kim ili čim“ ima potpuno drugačije značenje i ukazuje na nesklad ili suprotnost između nekoga ili nečega. Koje je pravo značenje te reči?

U rečniku biste mogli naći sva moguća značenja određene reči. Neki rečnici ih čak navode redom, po učestalosti upotrebe. Ali pravo značenje zavisi od konteksta. Evo jednog primera: pretpostavimo da ne znate mnogo o medicini a želite da otkrijete uzrok nekih simptoma koje osećate. Zato uzimate medicinski leksikon. Iz njega saznajete da u 90 posto slučajeva vaši simptomi ukazuju na jedno oboljenje, dok u 10 posto slučajeva ukazuju na neko sasvim drugo. Da biste postavili ispravnu dijagnozu, potrebno vam je mnogo više znanja. Slično tome, činjenica da neka reč ima određeno značenje u 90 posto slučajeva neće vam biti od pomoći ako čitate važan tekst u kom ta reč ima drugo značenje. Da biste je ispravno razumeli, potrebno je da se bolje upoznate sa celinom u kojoj se nalazi.

Poznavanje konteksta je važno i ukoliko želite da razumete neku reč iz Biblije. Na primer, hebrejska reč ruah i grčka reč pnevma obično se prevode rečju „duh“, ali mogu imati i druga značenja, što zavisi od konteksta. Ponekad se mogu ispravno prevesti rečju „vetar“ (Izlazak 10:13; Jovan 3:8). Na drugim mestima se odnose na životnu silu koja se nalazi u svim živim bićima, kako u ljudima tako i u životinjama (Psalam 104:29; Propovednik 3:19; Jakov 2:26). Osim toga, nevidljiva nebeska stvorenja su opisana kao duhovi (1. Kraljevima 22:21, 22; Matej 8:16). Na silu kojom se Bog služi ukazuje se  kao na njegov sveti duh (Postanak 1:2; Matej 12:28). Ista reč se koristi da bi se opisala pokretačka sila koja navodi osobu da ispoljava određeni stav, raspoloženje ili osećanje. Ona može ukazivati i na preovladavajući stav neke grupe ljudi (Isus Navin 2:11; Galatima 6:18).

Premda su sva ova značenja verovatno navedena u hebrejskim ili grčkim rečnicima, nećete uspeti da odredite koje je značenje ispravno ukoliko ne uzmete u obzir kontekst. * To je slučaj bilo da čitate Bibliju na izvornim jezicima bilo da čitate prevod na svom jeziku.

Da li je pogrešno koristiti prevod?

Neki su uložili veliki trud da nauče starohebrejski, starogrčki ili oba ta jezika. Premda su svesni da njihovo razumevanje nije potpuno, oni nalaze zadovoljstvo u čitanju Svetog pisma na izvornim jezicima i smatraju da trud koji su uložili nije bio uzaludan. Međutim, ako niste u mogućnosti da to učinite, treba li da se obeshrabrite i odustanete od nastojanja da ispravno razumete Bibliju? Ne, nipošto! Navešćemo nekoliko razloga.

Prvo, nije pogrešno čitati Bibliju na drugim jezicima. Pisci grčkog dela Svetog pisma (Novog zaveta), često su koristili jedan grčki prevod kada su citirali iz hebrejskog dela Svetog pisma * (Psalam 40:6, videti i fusnotu; Jevrejima 10:5, 6). Iako su znali hebrejski i mogli su da citiraju iz izvornog  teksta na tom jeziku, oni se očigledno nisu ustručavali da upotrebe stihove iz prevoda koji je bio dostupan većini njihovih čitalaca (Postanak 12:3; Galatima 3:8).

Drugo, čak i oni koji razumeju biblijske jezike mogu čitati samo prevod Isusovih reči. Pisci jevanđeljâ su pisali na grčkom ono što je Isus govorio na hebrejskom. * Tu činjenicu treba da uzmu u obzir svi koji smatraju da dobijaju neku posebnu mudrost kada reči Jehovinih vernih slugu iz prošlosti čitaju na izvornim jezicima. To što su pod Božjim nadahnućem reči njegovog najvećeg Sluge sačuvane samo u vidu prevoda — na jeziku koji je većina ljudi tog doba razumela — pokazuje da nije važno na kom jeziku čitamo Bibliju. Važno je da njenu nadahnutu poruku čitamo na jeziku koji razumemo, kako bi nam ona mogla dopreti do srca.

Treće, ’dobra vest‘ koja se nalazi u Svetom pismu namenjena je poniznim ljudima iz ’svih naroda i plemena i jezika i narodnosti‘ (Otkrivenje 14:6; Luka 10:21; 1. Korinćanima 1:27-29). U skladu s tim, ogromna većina ljudi danas ne mora da uči neki drugi jezik da bi čitala Bibliju i tako upoznala Božju nameru. Budući da na mnogim jezicima postoji više prevoda, čitaoci imaju mogućnost izbora. *

Kako onda možete biti sigurni u to da ispravno razumete biblijsku poruku? Jehovini svedoci su ustanovili da je tematsko proučavanje Svetog pisma uz osmatranje konteksta efikasan način da se razume Božja Reč. Izabere se određena tema, na primer „brak“, i zatim se osmatraju stihovi koji se odnose na tu temu. Tako nam neki delovi Biblije pomažu da razumemo značenje drugih delova. Jehovini svedoci svima pružaju mogućnost da besplatno proučavaju Bibliju u svom domu. Ukoliko biste i vi to želeli, slobodno im se obratite. Bez obzira na to koji je vaš maternji jezik, budite uvereni da Bog želi da se „sve vrste ljudi spasu i da dobro upoznaju istinu“ (1. Timoteju 2:4; Otkrivenje 7:9).

[Fusnote]

[Okvir/Slika na 22. strani]

Septuaginta

U vreme Isusa i njegovih apostola, Jevreji koji su govorili grčki često su koristili Septuagintu — prevod hebrejskog dela Svetog pisma na grčki. Septuaginta je izuzetno značajna, ne samo zbog toga što je to prvi poznati prevod Svetog pisma na drugi jezik već i zbog obima tog poduhvata. Grupa prevodilaca je u trećem veku pre n. e. započela sa izradom tog prevoda, a drugi su ga dovršili posle više od sto godina.

Prvi hrišćani su ubrzo počeli da delotvorno koriste Septuagintu da bi dokazali da je Isus bio Hrist, obećani Mesija. To su činili tako temeljno da su neki ljudi počeli da smatraju Septuagintu „hrišćanskim“ prevodom. Zbog toga je izgubila popularnost među Jevrejima, pa je nastalo nekoliko novih prevoda na grčki. Među njima je prevod jevrejskog prozelita Akile, iz drugog veka n. e. Govoreći o Akilinom prevodu, jedan biblista se osvrnuo na „sasvim neočekivano obeležje“. Naime, u njemu se na mnogim mestima pojavljuje Božje ime, Jehova, napisano drevnim hebrejskim pismom.

[Izvor]

Israel Antiquities Authority

[Slike na 23. strani]

Da bi nam nadahnuta poruka iz Biblije doprla do srca, važno je da je čitamo na jeziku koji razumemo