Zabluda rađa zabludu
„PAZITE“, napisao je apostol Pavle hrišćanima koji su živeli u drugoj polovini prvog veka naše ere. Na šta ih je upozorio? „Da vas neko ne odmami filozofijom i praznom prevarom, što je zasnovano na ljudskom predanju“ (Kološanima 2:8).
Uprkos Pavlovom upozorenju, od sredine drugog veka neki hrišćani su počeli da se služe konceptima drevnih filozofa kako bi objasnili svoja verovanja. Zašto? Želeli su da budu prihvaćeni od učenih ljudi Rimskog carstva i tako pridobiju više sledbenika.
Justin Mučenik, jedan od najpoznatijih među tim hrišćanima, verovao je da je Božji Zastupnik [Logos] prosvetlio grčke filozofe davno pre nego što je došao na zemlju kao Isus. Prema Justinu i njegovim istomišljenicima, hrišćanstvo je postalo univerzalna religija zahvaljujući uticaju filozofije i mitologije.
Hrišćanstvo koje je zagovarao Justin Mučenik privuklo je mnoge nove obraćenike. Međutim, usvajanje jedne pogrešne ideje vodilo je do stvaranja drugih da bi konačno nastalo ono što se danas smatra hrišćanskom doktrinom. Da bismo razotkrili te zablude, uporedimo citate iz nekih priznatih dela sa onim što Biblija zaista naučava.