Mogu li mrtvi pomoći živima?
Mogu li mrtvi pomoći živima?
TAMBA, jedan mladić iz zapadne Afrike, morao je da polaže jedan ispit. * Njegova majka je tvrdila da mu je za uspeh potrebna pomoć umrlih rođaka. Turisti u Palermu na Siciliji obilaze katakombe u kojima su izložene stotine mumificiranih leševa. Neki veruju da oni živima obezbeđuju Božju zaštitu. Svake godine ljudi odlaze u Lili Dejl, grad na zapadu države Njujork u SAD u kome živi izuzetno veliki broj gatara i vidovnjaka. Ti ljudi se nadaju da će stupiti u kontakt sa umrlim rođacima ili prijateljima, te da će im oni pomoći.
Širom sveta ljudi veruju da mrtvi mogu pomoći živima. Šta vi mislite o tome? Možda i vi u to verujete ili ste bliski s nekim kome takvo verovanje nije strano. Sasvim je normalno što nam nedostaju voljene osobe koje su umrle. Oni koji prizivaju duhove tvrde da možemo ponovo biti u kontaktu s njima. Jedna žena koja se time bavi rekla je za časopis Time da je duhovno područje „uvek spremno da pomogne“. Da li je to tačno? Mogu li mrtvi zaista pomoći živima? Možda će vas jasan biblijski odgovor iznenaditi.
Da li mrtvi negde žive?
Biblija jasnim, lako razumljivim rečima objašnjava u kakvom su stanju mrtvi. Zapazite šta piše u Propovedniku 9:5: „Živi su svesni toga da će umreti, a mrtvi nisu svesni ničega.“ Da li mrtvi imaju neka osećanja? U 6. stihu se kaže: „Ljubavi njihove i mržnje njihove i ljubomore njihove nestalo je, i nikada više neće imati udela ni u čemu što će se činiti pod suncem.“ Zapazite takođe da se u 10. stihu istog poglavlja kaže da „nema ni rada, ni razmišljanja, ni znanja, ni mudrosti u grobu u koji ideš“. Ovde je „grob“ prevod hebrejske reči „šeol“ koja označava „simbolično mesto gde počivaju umrli“. Zanimljivo je da se odgovarajuća grčka reč koja glasi „had“ u Bibliji koristi da označi mesto gde je Isus Hrist jedno vreme bio kad je umro (Dela 2:31).
Isus je mnogima pomagao dok je bio živ, ali je znao da će morati da umre. Da li je očekivao da će i dalje moći da pomaže ljudima kad bude u grobu? Nije. On je svoju predstojeću smrt uporedio s noćnom tamom kada se ništa ne može raditi (Jovan 9:4). On je dobro znao da su ljudi koji prestanu da žive „nemoćni mrtvaci“ (Isaija 26:14).
Isus je još jednim poređenjem nešto slično rekao o smrti. Kada je njegov prijatelj Lazar umro, Isus je smrt uporedio sa snom (Jovan 11:11-13). Mi sigurno ne očekujemo da nam pomogne neko ko spava. On nije svestan onoga što se oko njega dešava i ni za koga ne može ništa učiniti.
Da li neki deo osobe živi nakon smrti?
Mnogi smatraju da neki nevidljivi deo nas živi posle smrti jer su tako poučeni. Biblija kaže nešto sasvim drugo. U prvoj knjizi Biblije, to jest u Postanku, saznajemo šta je duša. U Postanku 2:7 kaže se da je čovek kada je stvoren „postao živa duša“. Ceo čovek je duša, a i životinje su duše (Postanak 1:20-25). Zato je logično da kada umre neki čovek ili životinja, umire jedna duša. Biblija to potvrđuje (Jezekilj 18:4).
Međutim, neki se možda pitaju: ’Otkuda onda tolike priče o ljudima koji su razgovarali s mrtvima, čuli im glas ili ih čak videli?‘ Takvih priča ima po čitavom svetu. One ožalošćenim rođacima ili bliskim prijateljima ulivaju nadu, i podstiču mnoge da se obrate onima koji tvrde da mogu razgovarati s mrtvima.
Ima li istine u takvim pričama? Ako ima, zar to onda nije u suprotnosti s ranije navedenim citatima iz Biblije? Hrist Isus je rekao da je Božja Reč istina (Jovan 17:17). Istina ne može protivrečiti samoj sebi. U stvari, u Bibliji se jasno kaže kako treba da gledamo na takve izjave da mrtvi mogu pomoći živima. Ona nam govori o nekome ko je pokušao da potraži pomoć od mrtvih. Pažljivo čitanje tog izveštaja otkriće nam istinu.
Jedan kralj traži pomoć mrtvih
Radnja se odvija na bojnom polju u severnom Izraelu. Kralj Saul i njegove snage stajali su nasuprot zastrašujućoj filistejskoj vojsci. Kada je Saul video filistejski logor „srce mu je jako zadrhtalo“. U to vreme kralj Saul je već odstupio od obožavanja istinitog Boga. Zbog toga su njegove molbe upućene Jehovi ostale bez odgovora. Kome je Saul mogao da se obrati za pomoć? Božji prorok Samuilo već je bio umro (1. Samuilova 28:3, 5, 6).
Saul je potražio pomoć od jedne žene iz En-Dora koja je prizivala duhove. Molio ju je da mu iz mrtvih ’dozove Samuila‘. Ta žena je dozvala jednu utvaru. Taj „Samuilo“ je rekao Saulu da će ga Filisteji pobediti i da će on i njegovi sinovi poginuti u bici (1. Samuilova 28:7-19). Da li je to zaista Samuilo došao iz mrtvih?
Razmislite o sledećem. Biblija kaže da se čovek kad umre ’vraća u prah‘ i da ’sve njegove misli propadaju‘ (Psalam 146:4). I Saul i Samuilo su znali da je Bog zabranio da se kontaktira sa onima koji prizivaju duhove. Čak je i sam Saul ranije preduzeo jednu akciju kojom je iz zemlje uklonio one koji se bave spiritizmom! (Levitska 19:31).
A sada logično razmislite. Ako je Samuilo koji je bio veran Bogu postojao kao neko duhovno biće, da li bi prekršio Božji zakon i sarađivao s vračarom da bi udovoljio Saulu? Jehova nije želeo da razgovara sa Saulom. Da li je ta vračara mogla prisiliti Svemoćnog Boga da komunicira sa Saulom preko pokojnog Samuila? Naravno da nije. Očigledno je da taj „Samuilo“ nije bio Božji verni prorok u nekom drugom obliku. U pitanju je bio jedan duh — zli demon koji se pretvarao da je pokojni Samuilo.
Demoni su anđeli koji su se pobunili protiv Božje vlasti još na početku ljudske istorije (Postanak 6:1-4; Juda 6). Ti demoni posmatraju ljude dok su živi i zato znaju kako govore, izgledaju i kako se ponašaju. Demoni bi želeli da dokažu da ono što Biblija kaže nije istina. Nije nikakvo čudo što nas Biblija upozorava da ne dolazimo ni u kakav kontakt s tim duhovnim silama (Ponovljeni zakoni 18:10-12). Ti zli duhovi su i danas aktivni.
Na osnovu ovoga možemo shvatiti zašto mnogi kažu da su „čuli“ ili „videli“ voljene osobe koje su preminule. Premda ponekad izgleda da takve utvare žele da pomognu, zle duhovne sile nastoje da prevare ljude * (Efešanima 6:12). Razmislite i o sledećem: Jehova je Bog koji s ljubavlju brine o nama. Kada bi mrtvi živeli na nekom drugom mestu i kada bi mogli da pomognu svojim prijateljima i porodici, zar bi nam naš brižni Stvoritelj zabranio da kontaktiramo s njima i zar bi to smatrao ’odvratnim‘? Sigurno ne bi! (Ponovljeni zakoni 18:10-12; 1. Petrova 5:7). Postoji li onda neki pouzdan izvor pomoći?
Prava pomoć za žive i za mrtve
Na osnovu svega ovoga razumemo da mrtvi ne mogu pomoći živima. Sem toga, pokušaji da se od mrtvih traži pomoć nisu samo bezuspešni već i izuzetno opasni jer time kršimo Božji zakon i dolazimo u opasnost da budemo pod demonskim uticajem.
Biblija nas upućuje na najbolji Izvor pomoći, a to je naš Stvoritelj, Jehova. On nas može izbaviti i od same smrti (Psalam 33:19, 20). On nam i danas pruža pomoć. Za razliku od onih koji se bave spiritizmom, on nam daje pravu nadu.
Tamba, spomenut na početku članka, lično se uverio u to kolika je razlika između lažne nade koju nude oni koji se bave spiritizmom i istine koju nam Jehova otkriva. Oni koji se bave spiritizmom tvrdili su da neće položiti ispit ako ne prinese žrtvu umrlim precima. Tamba je počeo da proučava Bibliju s Jehovinim svedocima. Saznao je u kakvom se stanju nalaze mrtvi i da su oni koji se pretvaraju da su ti pokojnici u stvari zli duhovi. Iako je majka vršila veliki pritisak na njega da traži pomoć onih koji se bave spiritizmom, Tamba to nije želeo već joj je rekao: „Ako ne položim sad, više ću učiti za sledeću godinu.“
Kako se sve završilo? Bio je najbolji na ispitu. Njegova majka je bila oduševljena, nije više verovala vračarama i nikada više nije spomenula da treba prinositi žrtve umrlima. Tamba je saznao da nas Jehova upozorava da se ’mrtvima ne obraćamo za žive‘ (Isaija 8:19). Proučavajući Bibliju uverio se da može biti uspešan ako uživa u Božjem zakonu (Psalam 1:1-3).
Međutim, šta je s voljenim osobama koje smo izgubili? Zar za njih nema nade? Osim što pomaže nama koji smo živi, Jehova je obećao da će pomoći onima koji su u grobu. Nakon što je opisao koliko su preminule osobe nemoćne, zapazite šta je prorok Isaija rekao u 26. poglavlju, 19. stihu: „Tvoji mrtvi će oživeti... Probudite se i kličite radosno, vi koji živite u prahu!“ U tom proročanstvu se još kaže da će se ’nemoćni mrtvaci‘ vratiti u život.
Zamislite to! Milijarde onih koji bespomoćno spavaju u grobovima biće vraćeni u život. Biblija nam zapravo otkriva da se Jehova ’uželeo‘ onih koji su umrli (Jov 14:14, 15). Da li vam to zvuči i suviše lepo da bi bilo istinito? Isus Hrist je bio toliko siguran da će se to desiti da je za mrtve rekao da su oni za Jehovu već živi (Luka 20:37, 38).
Da li biste i vi voleli da imate takvu nadu? * Nastavite da stičete znanje iz Biblije. Proučavajući Bibliju uverićete se da Jehova može pomoći živima i mrtvima i da su njegova obećanja ’verodostojna i istinita‘ (Otkrivenje 21:4, 5).
[Fusnote]
^ Ime je promenjeno.
^ Više informacija o ovoj temi možete naći u brošuri Duhovi umrlih — mogu li ti pomoći ili ti naškoditi? Da li zaista postoje?; izdali Jehovini svedoci.
^ Više detalja o biblijskom obećanju o uskrsenju možete naći u 7. poglavlju knjige Šta Biblija zaista naučava?; izdali Jehovini svedoci.
[Istaknuti tekst na 19. strani]
Sasvim je normalno što nam nedostaju voljene osobe koje su umrle
[Slika na 20. strani]
Da li je prorok Samuilo došao iz mrtvih i razgovarao s kraljem Saulom?