Da li hrišćani treba da drže sabat?
Da li hrišćani treba da drže sabat?
KRAJEM 1980-ih, grupice metodista zatvorile su prilaze Suvi, glavnom gradu Fidžija. Muškarci, žene i deca — svi obučeni kao da idu u crkvu — blokirali su puteve na 70 mesta. Zaustavili su sav komercijalni saobraćaj, kao i domaće i međunarodne letove. Zbog čega su to uradili? Tražili su da vlada ponovo uspostavi strogo držanje sabata.
Od 2001, svaka višespratnica u Izraelu mora imati najmanje jedan lift koji automatski staje na svakom spratu. Zašto? Zbog toga što ortodoksni Jevreji, koji drže sabat od zalaska sunca u petak do zalaska sunca u subotu, čak i pritiskanje dugmadi u liftu smatraju poslom.
U Tongi, kraljevstvu u južnom delu Tihog okeana, nedeljom je zabranjen svaki oblik rada. Obustavlja se sav vazdušni i pomorski saobraćaj. Nijedan ugovor sklopljen tog dana ne smatra se važećim. Ustavom Tonge propisano je da nedelju svi moraju „smatrati svetom“, bez obzira na versku pripadnost. Zašto? Na taj način je zasigurano da će svi u zemlji držati sabat.
Kao što ovi primeri pokazuju, mnogi ljudi veruju da Bog zahteva da se poštuje sedmični dan odmora. U stvari, neki kažu da je držanje sabata veoma važno i uvereni su da je povezano s večnim spasenjem. Drugi smatraju da je držanje sabata najvažnija Božja zapovest. Šta je sabat? Da li Biblija zapoveda hrišćanima da svake sedmice drže sabat?
Šta je sabat?
Reč „sabat“ potiče od hebrejske reči koja znači „počinak, odmor, mirovanje“. Premda se u knjizi Postanak kaže da Jehova Bog od sedmog dana počiva od svih dela koja je načinio, Božji narod je tek u Mojsijevo vreme dobio zapovest da drži 24-časovni dan odmora, to jest sabat (Postanak 2:2). Nakon što su Izraelci otišli iz Egipta 1513. pre n. e., Jehova im je u pustinji čudom davao manu. U vezi sa sakupljanjem mane bilo im je rečeno: „Šest dana ćete to skupljati, a sedmi dan je sabat. Tada toga neće biti“ (Izlazak 16:26). U nastavku se kaže: „Narod je držao sabat sedmog dana“, od zalaska sunca u petak do zalaska sunca u subotu (Izlazak 16:30).
Kratko nakon što ih je uputio da to čine, Jehova je doneo zakon o držanju sabata koji je kasnije uključio u Deset zapovesti datih Mojsiju (Izlazak 19:1). Četvrta od tih zapovesti delimično glasi: „Sećaj se sabatnog dana i smatraj ga svetim. Šest dana radi i obavljaj sav svoj posao. A sedmi dan je sabat posvećen Jehovi, tvom Bogu“ (Izlazak 20:8-10). Tako je držanje sabata postalo sastavni deo života u Izraelu (Ponovljeni zakoni 5:12).
Da li je Isus držao sabat?
Da, Isus je držao sabat. U Svetom pismu je rečeno: „Kad se vreme navršilo, Bog je poslao svog Sina, rođenog od žene i podložnog zakonu“ (Galatima 4:4). Isus je bio Izraelac i samim tim je bio podložan Mojsijevom zakonu, što je obuhvatalo i držanje sabata. Savez zakona je prestao da važi tek posle Isusove smrti (Kološanima 2:13, 14). Ukoliko znamo kada su se odigrali prethodno pomenuti događaji, lakše nam je da razumemo Božje gledište o ovom pitanju. (Videti hronološki pregled na strani 15.)
Doduše, Isus je rekao: „Ne mislite da sam došao da obezvredim Zakon ili Proroke. Nisam došao da obezvredim, nego da ispunim“ (Matej 5:17). Ali šta znači izraz „ispuniti“? Objasnićemo to pomoću jednog primera: Građevinski preduzimač ispunjava ugovor da će sazidati neku zgradu tako što dovršava zidanje, a ne tako što odbacuje ugovor. Međutim, nakon što je posao obavljen na zadovoljstvo naručioca, ugovor je ispunjen i zidar više nije obavezan da ga se drži. Slično tome, Isus nije prekršio ili odbacio Zakon već ga je ispunio tako što ga se savršeno držao. Nakon što je taj zakonski „ugovor“ ispunjen, Božji narod više nije morao da ga se drži.
Da li je to obaveza za hrišćane?
Budući da je Hrist ispunio Zakon, da li su hrišćani obavezni da drže sabat? Odgovor nalazimo u rečima apostola Pavla: „Zato neka vam niko ne govori šta da jedete i pijete i neka vam ne zapoveda da slavite praznike ili mladine ili sabate, jer je to samo senka onoga što dolazi, a stvarnost je Hrist“ (Kološanima 2:16, 17).
Ove reči nadahnute od Boga pokazuju da je došlo do velike promene u onome što on očekuje od svojih slugu. Zašto je nastupila ta promena? Zbog toga što su hrišćani pod novim zakonom, ’Hristovim zakonom‘ (Galatima 6:2). Pređašnji Zakon saveza koji je Izraelcima dat preko Mojsija prestao je da važi kada ga je Isus ispunio svojom smrću (Rimljanima 10:4; Efešanima 2:15). Da li je i zapovest o držanju sabata takođe prestala da važi? Da. Nakon što je rekao da smo „oslobođeni Zakona“, apostol Pavle je ukazao na jednu od Deset zapovesti (Rimljanima 7:6, 7). To znači da su Deset zapovesti, uključujući odredbu o sabatu, deo Zakona koji je prestao da važi. Prema tome, Božje sluge više nisu pod obavezom da drže sedmični sabat.
Prelazak sa izraelskog na hrišćanski način obožavanja Boga mogao bi se prikazati na sledeći način: Ponekad država promeni svoj ustav. Nakon donošenja novog ustava, od ljudi se više ne očekuje da poštuju prethodni. Premda neki zakoni u novom ustavu mogu biti isti kao u prethodnom, drugi mogu biti potpuno novi. Zato je potrebno dobro upoznati novi ustav kako bi se utvrdilo koji su zakoni sada na snazi. Osim toga, savestan građanin će želeti da zna kada je novi ustav stupio na snagu.
Slično tome, Jehova Bog je izraelskom narodu dao preko 600 zakona, koji su obuhvatali i Deset zapovesti. Neki od tih zakona odnosili su se na moral, prinošenje žrtava Bogu, brigu o zdravlju i držanje sabata. Međutim, Isus je rekao da će njegovi pomazani sledbenici sačinjavati nov „narod“ (Matej 21:43). Taj narod je 33. n. e. dobio novi „ustav“ čiji temelj čine dva osnovna zakona — ljubav prema Bogu i ljubav prema bližnjem (Matej 22:36-40). Premda „Hristov zakon“ sadrži odredbe koje su slične onima iz Zakona datog Izraelu, ne treba da se iznenadimo što su neki zakoni drugačiji dok se nekih više ne moramo držati. Zakon o držanju sedmičnog sabata je jedna od odredbi koje su ukinute.
Da li je Bog promenio svoja merila?
Da li prelazak s Mojsijevog na Hristov zakon znači da je Bog promenio svoja merila? Ne. Kao što jedan roditelj menja pravila koja postavlja svojoj deci, u zavisnosti od njihovog uzrasta i okolnosti, tako i Jehova menja zakone koje donosi za svoj narod. Apostol Pavle je to objasnio na sledeći način: „Pre nego što je došla vera, bili smo čuvani pod zakonom, predati u zatočeništvo, čekajući veru koja je imala da se objavi. Tako nam je Zakon bio staratelj koji nas je vodio do Hrista, da budemo proglašeni pravednima zbog vere. A otkako je došla vera, više nismo pod starateljem“ (Galatima 3:23-25).
Kako se Pavlovi argumenti primenjuju na sabat? Osmotrimo sledeći primer: Dok je u školi, od učenika se obično zahteva da određenog dana u sedmici uči neki predmet, kao što je obrada drveta. Međutim, nakon što se zaposli, možda će veštine koje je stekao morati da koristi svakodnevno, a ne samo tog dana. Slično tome, dok su bili pod Zakonom, od Izraelaca se zahtevalo da svake sedmice izdvajaju jedan dan za odmor i služenje Bogu. S druge strane, od hrišćana se očekuje da služe Bogu svakog dana, a ne samo jednom sedmično.
Da li je onda pogrešno izdvajati jedan dan u sedmici za odmor i duhovne aktivnosti? Ne. Božja Reč prepušta takvu odluku svakoj osobi, što pokazuju sledeće reči: „Neko smatra da je jedan dan važniji od drugog, a drugi smatra da su svi dani jednaki. Neka svako bude potpuno uveren u svoje mišljenje“ (Rimljanima 14:5). Iako neki ljudi mogu odlučiti da jedan dan smatraju važnijim od drugih, Biblija jasno pokazuje da Bog od hrišćana ne traži da drže sabat.
[Istaknuti tekst na 12. strani]
„Šest dana ćete to skupljati, a sedmi dan je sabat. Tada toga neće biti“ (IZLAZAK 16:26)
[Istaknuti tekst na 14. strani]
„Tako nam je Zakon bio staratelj koji nas je vodio do Hrista, da budemo proglašeni pravednima zbog vere. A otkako je došla vera, više nismo pod starateljem“ (GALATIMA 3:24, 25)
[Okvir/Dijagram na 13. strani]
Međunarodna datumska granica i sabat
Međunarodna datumska granica zadaje muke onima koji veruju da svi moraju držati sabat istog dana, gde god da žive. Datumska granica je zamišljena linija koja prelazi preko Tihog okeana, većim delom duž 180. meridijana. Zemlje zapadno od datumske granice su jedan dan ispred zemalja koje su istočno od nje.
Primera radi, kada je na Fidžiju i Tongi nedelja, na Samoi i Niueu je subota. Prema tome, ako neko drži sabat na Fidžiju u subotu, njegovi suvernici na Samoi, koja je udaljena samo 1 145 kilometara, biće na poslu jer je tamo petak.
Adventisti na Tongi drže sabat u nedelju, navodeći da to čine kako bi praznovali sabat istog dana kao i njihovi suvernici na Samoi, koja je udaljena više od 850 kilometara. Međutim, u isto vreme, adventisti koji žive na manje od 800 kilometara udaljenom Fidžiju ne odmaraju se jer je kod njih nedelja, a oni drže sabat u subotu.
[Dijagram]
(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)
\
\
\
\ SAMOA
\
— ― ― ― ― ― ― ―
FIDŽI \
subota \ nedelja
\
\
TONGA \
\
\
\
[Tabela na 15. strani]
(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)
Važne činjenice o sabatu
Premda se na nekim mestima u Bibliji govori o tome da treba držati sabat, potrebno je da utvrdimo u kom periodu je to zapisano.
4026. pre n. e. PRE MOJSIJA
STVARANJE ADAMA Zakon o sabatu nije postojao pre
vremena Mojsija i Izraelaca
(Ponovljeni zakoni 5:1-3, 12-14).
1513. pre n. e. BOŽJI ZAKON DAT IZRAELU
IZRAELCI DOBIJAJU ZAKON Zakon o sabatu nije bio dat
drugim narodima (Psalam 147:19, 20).
On je služio kao „znak“ između Jehove
i Izraelovih sinova (Izlazak 31:16, 17).
Sedmični sabat je bio samo jedan od
mnogih sabata koje su Izraelci morali
da drže (Levitska 16:29-31; 23:4-8;
25:4, 11; Brojevi 28:26).
33. n. e. HRISTOV ZAKON
ZAKON DAT IZRAELU Apostoli i starešine su 49. n. e.
PRESTAJE DA VAŽI u Jerusalimu razmatrali šta Bog
očekuje od hrišćana. Među odredbama koje
su hrišćani morali da poštuju nije
spomenuto praznovanje sabata
Apostol Pavle je bio zabrinut za
hrišćane koji su uporno tvrdili da treba
držati određene dane (Galatima 4:9-11).
2010. n. e.
[Slika na 11. strani]
Novine su izvestile da su grupice metodista blokirale puteve, tražeći da se na Fidžiju ponovo uspostavi strogo držanje sabata
[Izvor]
Courtesy of the Fiji Times