U potrazi za istinom o nebu

POMISAO o odlasku na nebo nekima zaista može biti lepa! Verovanje da čovek negde živi posle smrti postoji u raznim varijantama kod muslimana, hindusa, budista, vernika hrišćanskih crkava, pa čak i kod mnogih koje religija uopšte ne zanima. Nebo se obično zamišlja kao mesto lepote i zadovoljstva gde ljudi bivaju oslobođeni patnje i ponovo se nalaze sa „svojim voljenima koji su umrli“. I premda bi mnogi hteli da odu na nebo, niko ne bi hteo da umre da bi došao tamo. Zašto je to tako?

Ako smo stvoreni da bismo umrli i otišli na nebo, zar onda ne bi trebalo da više ljudi jedva čeka da se to desi, baš kao što dete jedva čeka da odraste ili kao što mlada osoba jedva čeka da nađe sebi srodnu dušu? Ali većina ljudi ne želi da umre.

Uprkos tome, sveštenici tvrde da kad završimo naš kratak put na zemlji odlazimo na nebo za koje smo i stvoreni. Na primer, vašingtonski nadbiskup u penziji Teodor Edgar Kardinal Makarik rekao je sledeće: „Mi nismo stvoreni za ovaj život. Stvoreni smo za nebo.“ Nešto slično je rekao i Ted Hagard, bivši predsednik Nacionalnog evangelističkog saveza u Sjedinjenim Državama: „Svrha života je slaviti Boga i otići na nebo... jer je ono naš dom.“

Oni koji smatraju da će posle smrti otići na nebo svoju veru ne zasnivaju na čvrstim dokazima. Džordž Barna, predsednik jednog udruženja koje se bavi ispitivanjem gledišta o pitanjima koja se tiču religije, utvrdio je da mnogi ljudi usvajaju „gledište o životu i životu posle smrti na osnovu ideja iz raznih izvora kao što su filmovi, muzika i romani“. Jedan pastor episkopalne crkve na Floridi rekao je sledeće: „O nebu ne znamo ništa drugo osim da je tamo Bog.“

Međutim, nebo je važna tema u Bibliji. Šta Božja Reč kaže o nebu? Da li je čovek stvoren za život na nebu? Ako ljudi stvarno idu na nebo, šta će tamo raditi?

[Istaknuti tekst na 3. strani]

Zašto bi mnogi hteli da odu na nebo, ali bi malo ko hteo da umre da bi došao tamo?