ŠTA je tačno apostol Pavle mislio kada je rekao da je Sveto pismo „nadahnuto od Boga“? (2. Timoteju 3:16). Pavle je upotrebio grčku reč koja doslovno znači „od Boga udahnuto“. Time je hteo reći da je Bog posredstvom svetog duha vodio pisce Biblije da zapišu samo ono što je on želeo da se zapiše.

Apostol Petar je rekao da su ti pisci „govorili reči koje su dolazile od Boga, kako ih je  sveti duh vodio“ (2. Petrova 1:21). Zato je apostol Pavle biblijske knjige takođe opisao kao ’svete spise koji nas mogu učiniti mudrim kako bismo dobili spasenje po veri koja je u Hristu Isusu‘ (2. Timoteju 3:15).

Mnogi snažno osporavaju da je Bog autor Biblije. Kritičari, često sa stavom koji je arheolog ser Čarls Marston opisao kao „prezrivo potcenjivanje biblijskog izveštaja“, oštro napadaju njenu verodostojnost. Neki govore da je ona samo „stara zbirka legendi i bajki“.

Da li se Bibliji može verovati? Važno je da donesemo ispravnu odluku u vezi s tim. Zašto? Ako se u Bibliji zaista nalazi Božja poruka, bilo bi suludo, pa čak i pogubno, ignorisati je. Njen uticaj na naše postupke i verovanja biće znatno manji ako na nju gledamo samo kao na ljudsku, a ne Božju Reč (1. Solunjanima 2:13).

Kako možemo doneti odluku? Na osnovu čega odlučujemo da li ćemo verovati ljudima koje srećemo? Jedno je sigurno: Veoma je teško imati poverenje u nekoga o kome znamo vrlo malo. Tek kada dobro upoznamo osobu možemo videti da li je zaista poštena i dostojna poverenja. Na isti način možemo upoznati Bibliju. Nemojmo zdravo za gotovo prihvatati spekulacije i teorije zasnovane na predrasudama koje potkopavaju poverenje u ovu knjigu. Uzmimo vremena da osmotrimo dokaze koji govore u prilog tome da je Sveto pismo „nadahnuto od Boga“.

Neka vas ne zbuni činjenica da čak i neki koji sebe nazivaju „prijateljima“ Svetog pisma napadaju njegovu verodostojnost i pouzdanost. Danas većina komentatora Biblije, premda tvrde da su  hrišćani, „o Svetom pismu govore samo kao o ljudskom delu“, kaže se u New Dictionary of Theology.

Mnogi teolozi dovode u pitanje ko je zapravo bio pisac određenih biblijskih knjiga. Na primer, neki tvrde da prorok Isaija nije napisao knjigu koja nosi njegovo ime. Kažu da je ona zapisana dosta nakon Isaijinog vremena. U delu Concise Bible Commentary Lautera Klarka tvrdi se da je ta knjiga „produkt mnogih umova i mnogih generacija“. Međutim, time se ignoriše činjenica da su Isus Hrist i njegovi učenici često ukazivali na Isaiju kao na pisca ove knjige (Matej 3:3; 15:7; Luka 4:17; Jovan 12:38-41; Rimljanima 9:27, 29).

Što je još gore, kritičari Svetog pisma, kao što je komentator Dž. R. Damelou, kažu da su proročanstva iz knjige proroka Danila „zapravo istorija pod maskom drevnog proročanstva“. I u ovom slučaju oni ignorišu svedočanstvo samog Isusa Hrista. Isus je upozorio na „gadost koja pustoši, o kojoj je govorio prorok Danilo, [koja] stoji na svetom mestu“ (Matej 24:15). Da li je razumno da hrišćani veruju da je sam Isus Hrist učestvovao u prevari — da je podržavao zapis u kom je istorija predstavljena kao proročanstvo? Svakako da nije.

„Da li je uopšte važno ko je napisao knjige Svetog pisma?“, možda se pitate. Da, i te kako je važno. Kakvu bi težinu imao dokument u kom se iznosi poslednja volja i testament vašeg prijatelja, ako bi se ispostavilo da ga zapravo nije on napisao? Pretpostavimo da stručnjaci dokažu da je u pitanju falsifikat — da su dobronamerni prijatelji napisali ono što su oni mislili da su želje vašeg prijatelja. Zar to ne bi obezvredilo dokument? Da li biste verovali da su u njemu zaista zapisane želje vašeg prijatelja?

Isto je i sa Biblijom. Nije čudo što toliko mnogo ljudi — pa čak i oni koji kažu da su hrišćani — imaju slobodu da ignorišu njena načela o poštenju, polnom moralu i tome slično. Koliko često ste čuli ljude kako s potcenjivanjem kažu nešto poput ovoga: „Ali to piše u Starom zavetu!“, kao da se podrazumeva da to nema pravu vrednost. I to uprkos činjenici da je apostol Pavle takozvani Stari zavet nazvao ’svetim spisima‘ koji su ’nadahnuti od Boga‘.

„Sigurno ne možemo jednostavno ignorisati dokaze svih tih stručnjaka i izučavalaca“, možda kažete. Naravno da ne možemo! Mi smo zahvalni iskrenim izučavaocima čiji nam je rad pomogao da utvrdimo šta stoji u izvornom tekstu Svetog pisma. Jasno je da su se manje greške uvukle u biblijski tekst dok je mnogo puta prepisivan tokom vekova. Međutim, zapamtimo jednu činjenicu: Postoji velika razlika između toga da priznamo da su  se manje greške pojavile u prepisima biblijskog teksta i toga da celu Bibliju okarakterišemo kao proizvod ljudskog uma.

Neposredno pre nego što je rekao da je Sveto pismo nadahnuto od Boga, Pavle je objasnio Timoteju zašto je taj nadahnuti zapis toliko važan. „U poslednjim danima“, rekao je, „zli ljudi i varalice napredovaće od zla na gore. Zavodiće druge, a i sami će biti zavedeni“ (2. Timoteju 3:1, 13). Izgleda da su se već u njegovo doba ’mudri i umni ljudi‘ služili „ubedljivim rečima“ kako bi zaveli druge i oslabili njihovu veru u Isusa Hrista (1. Korinćanima 1:18, 19; Kološanima 2:4, 8). Da bi se Timotej zaštitio od njihovog uticaja, apostol Pavle ga je podstakao da ’ostane u onome što je naučio od ranog detinjstva iz svetih spisa‘ od Boga (2. Timoteju 3:14, 15).

Jednako je važno da i mi to činimo u ovim „poslednjim danima“. Nemojmo potcenjivati opasnost da budemo zavedeni „ubedljivim rečima“ lukavih ljudi. Poput hrišćana iz prvog veka zaštitimo se tako što ćemo se potpuno oslanjati na ono što smo saznali iz Svetog pisma — koje je zaista nadahnuta Božja Reč.

Jehovini svedoci će vam rado pomoći da izgradite veru u Sveto pismo. Na primer, mogu vam pokazati kako se kroz istoriju dokazalo da su njegova načela apsolutno pouzdana; kako je ono u skladu s naukom kada se dotiče naučnih tema; kako je harmonično od početka do kraja; kako su se njegova proročanstva nepogrešivo ispunila — i još mnogo, mnogo toga. Ako želite, slobodno pišite izdavačima ovog časopisa da biste dobili informacije koje su milionima iskrenih ljudi pomogle da se uvere u to da je Sveto pismo zaista Božja Reč.