Biblija menja živote

KAKO je jedna samohrana majka iz Rusije uspela da se oslobodi zavisnosti od droge i zbliži sa svojom decom? Kako je beskućnik iz Kjota, u Japanu, smogao snage i hrabrosti da se izbori s ličnim slabostima koje su ga dovele do siromaštva? Šta je pomoglo australijskom kauboju da prestane da se opija? Pogledajte šta su oni rekli.

„Shvatila sam da je na meni odgovornost da zarađujem za sebe“ — NELI BAJMATOVA

GODINE: 45

ZEMLJA ROĐENJA: RUSIJA

U PROŠLOSTI: ZAVISNIK OD DROGE

MOJ NEKADAŠNJI NAČIN ŽIVOTA: Odrasla sam u Vladikavkazu, glavnom gradu Republike Severne Osetije (sada Alanija). Moja porodica je bila relativno imućna. Ali, i pored svih materijalnih pogodnosti, nisam bila srećna. Do svoje 34. godine sam iza sebe već imala dva propala braka. Deset godina sam bila zavisnik od droge, zbog čega sam se dva puta lečila na jednoj klinici. Iako sam imala dvoje dece, u to vreme nisam ništa osećala prema njima. Nisam imala prave prijatelje ni dobre odnose s porodicom.

Moja majka je postala Jehovin svedok i često sam je čula kako plače zbog mene i moli Jehovu da mi pomogne. Razmišljala sam: ’Mama je stvarno naivna! Kako mi Jehova može pomoći?‘ Nije da nisam pokušavala da prekinem s drogom, ali nisam imala dovoljno snage da uspem u tome sama. Jednom prilikom dva dana nisam uzela drogu. Onda sam poželela da izađem iz kuće i skočila sam kroz prozor. Nažalost, bila sam na spratu i usled pada sam slomila ruku i nogu i povredila leđa. Zbog toga sam više od mesec dana bila vezana za krevet.

Tokom oporavka, majka se brinula o meni ništa ne prigovarajući. Razumela je da sam bila u teškom emocionalnom i psihičkom stanju. Međutim, ostavljala mi je pored kreveta časopis Probudite se! * Čitala sam jedan broj za drugim i bili su vrlo zanimljivi i poučni. Tada sam odlučila da proučavam Bibliju s Jehovinim svedocima.

KAKO MI JE BIBLIJA PROMENILA ŽIVOT: Iz Biblije sam između ostalog naučila da treba da budem odgovorna. Shvatila sam da ne treba da očekujem da me majka izdržava već da je na meni odgovornost da zarađujem za sebe i svoju decu. Nakon što sam dugo radila samo ono što sam želela,  nije mi bilo lako da počnem sa stalnim poslom.

Takođe su mi puno pomogle reči iz Ponovljenih zakona 6:5-7, gde se roditelji podstiču da poučavaju decu o Bogu. Uvidela sam da sam pred Bogom odgovorna za to kako vaspitavam svoju decu. Ta činjenica me je navela da im posvetim vreme i budem prisnija s njima.

Iz dubine srca sam bila zahvalna Jehovi što mi je omogućio da saznam istinu o njemu. Zato sam mu predala život i krstila se kao Jehovin svedok.

KAKO MI JE TO KORISTILO: Budući da sam naučila da obuzdam svoju naglu narav, bolje se slažem s majkom. Takođe sam se zbližila s decom.

Pošto sam razvila snažnu odbojnost prema neispravnim postupcima, nestali su mnogi problemi koje sam imala zbog pređašnjeg načina života. Sada nalazim veliku radost u pomaganju drugima da saznaju istinu o našem brižnom Bogu, Jehovi.

„Život mi je doslovno spasen“ — MINORU TAKEDA

GODINE: 54

ZEMLJA ROĐENJA: JAPAN

U PROŠLOSTI: BESKUĆNIK

MOJ NEKADAŠNJI NAČIN ŽIVOTA: Odrastao sam u gradu Jamagučiju gde sam živeo sa ocem i bakom. Nikada nisam upoznao majku. Baka je umrla kada sam imao 19 godina i ostao sam samo sa ocem. Radio sam kao kuvar a otac je takođe radio u prehrambenoj industriji. Bili smo u različitim smenama pa smo se vrlo retko viđali. Prešlo mi je u naviku da ostajem dugo na poslu i pijem s prijateljima.

S vremenom mi je posao dosadio. Svađao sam se sa šefom i sve više pio. Na kraju, kada sam imao skoro 30 godina, odlučio sam da odem od kuće i putujem. Nakon što sam ostao bez novca, zaposlio sam se u kockarnici gde se igrao pačinko (igra slična fliperu). Upoznao sam jednu devojku i venčao se s njom. Međutim, rastali smo se posle samo dve i po godine.

Bio sam depresivan i bezvoljan. Osim toga, dugovao sam mnogo novca zelenašima i bežao od uterivača dugova. Kratko vreme sam živeo u rodnom gradu sa ocem. Ali, lagao sam ga i tako izgubio njegovo poverenje. Takođe sam uzeo novac od njega i neko vreme zarađivao na kocki. Na kraju sam toliko osiromašio da sam jedno vreme živeo na železničkoj stanici. Preselio sam se u Hakatu, zatim u Himedži i potom u Kjoto. Nekoliko godina sam živeo na ulici.

KAKO MI JE BIBLIJA PROMENILA ŽIVOT: Godine 1999, u parku u blizini reke Kamogava u Kjotu prišle su mi dve žene. Jedna od njih me je upitala: „Da li biste želeli da proučavate Bibliju?“ Rekao sam da bih. Zreli hrišćani iz obližnje skupštine Jehovinih svedoka proučavali su Bibliju sa mnom i pomagali mi da  uvidim koliko je važno da primenjujem njena načela. Savetovali su me da pokušam da pronađem posao i stan. Da bih im udovoljio, otišao sam na nekoliko razgovora za posao ali u početku nisam baš bio uporan. Međutim, kasnije sam počeo da se molim za pomoć i ozbiljnije pokušavao da pronađem posao, što mi je na kraju pošlo za rukom.

Molitva mi je takođe pomogla u jednom veoma teškom periodu. Zelenaši od kojih sam bežao su me pronašli i zahtevali da vratim dug. Bio sam veoma uznemiren. Zatim sam tokom svakodnevnog čitanja Biblije naišao na Isaiju 41:10. U tom stihu Bog je obećao svojim vernim slugama: „Pomoći ću ti.“ To obećanje mi je ulilo snagu i hrabrost. Svojski sam se trudio da rešim novčane probleme i na kraju sam uspeo u tome. Nakon što sam ispunio uslove za krštenje, postao sam Jehovin svedok 2000. godine.

KAKO MI JE TO KORISTILO: Pouke iz Biblije su u meni probudile želju da se pomirim sa ocem i on mi je oprostio sve ranije greške. Bio je vrlo srećan što sam počeo da živim po biblijskim merilima. Mislim da mi je primenjivanje biblijskih načela doslovno spaslo život.

Sada imam posao i u stanju sam da podmirim svoje potrebe (Efešanima 4:28; 2. Solunjanima 3:12). Takođe sam stekao prave prijatelje u hrišćanskoj skupštini (Marko 10:29, 30). Duboko sam zahvalan za pouke koje mi je Jehova pružio.

„Nije mi bilo lako da se promenim“ — DEJVID HADSON

GODINE: 72

ZEMLJA ROĐENJA: AUSTRALIJA

U PROŠLOSTI: ČESTO SE OPIJAO

MOJ NEKADAŠNJI NAČIN ŽIVOTA: Bio sam jedanaesto dete u porodici. S mojim roditeljima, Vilijem i Lusi, živeo sam u aboridžinskom naselju Orukan, koje se nalazilo na krajnjem severu Kvinslenda. Orukan je podignut na obalama prelepe reke Arčer u blizini mora. Roditelji su nas naučili da lovimo i pecamo kako bismo se prehranili. U to vreme vlada nije dozvoljavala nama Aboridžinima da raspolažemo svojim novcem i mogli smo da živimo samo na određenom području.

Otac i majka su davali sve od sebe da u nas decu usade dobre osobine i poučavali su nas da poštujemo starije u naselju i delimo ono malo što imamo. Zahvaljujući tome, na sve starije smo gledali kao na majke, očeve i bliže rođake.

 Otac je umro kada sam imao sedam godina i mi smo se preselili u aboridžinsko naselje kod Mapuna, oko 150 kilometara severno od Orukana. Sa 12 godina sam počeo da radim na stočnim farmama, i skoro do svoje pedesete godine sam radio na više njih kao gonič stoke, kauboj. Takav način života nije bio nimalo lak. Pio sam puno i često. To je vodilo do mnogih glavobolja i nedaća.

Kada sam se jednom napio, izašao sam iz hotela teturajući se i pao pod točkove auta koji je išao velikom brzinom. Naredne dve godine sam proveo na rehabilitaciji i fizioterapiji — bio je to kraj mojih kaubojskih dana.

KAKO MI JE BIBLIJA PROMENILA ŽIVOT: Dok sam bio na rehabilitaciji, jedna prijateljica mi je donela časopise Stražarsku kulu i Probudite se! Međutim, pošto sam imao skromno obrazovanje, nisam baš dobro čitao. Kasnije me je jednog veoma toplog dana posetio 83-godišnji gospodin. Pozvao sam ga u kuću na čašu hladne vode. On mi je dao biblijsku literaturu i pitao da li može da ponovo navrati i objasni mi o čemu se govori u njoj. Na kraju smo počeli redovno da proučavamo Bibliju. Uvideo sam da moram promeniti i sebe i svoj način života ukoliko želim da ugodim Bogu.

Nije mi bilo lako da se promenim. Međutim, zahvaljujući majčinom vaspitanju, veoma sam poštovao tog starijeg čoveka koji me je poučavao Bibliji, kao i učenja koja mi je prenosio. Ali i pored toga, oklevao sam da predam svoj život Bogu. Smatrao sam da najpre moram znati sve što je napisano u Bibliji.

Jedan kolega koji je bio Jehovin svedok pomogao mi je da promenim to gledište. On mi je ukazao na podsticaj koji se nalazi u Kološanima 1:9, 10. Tamo stoji da treba da ’sve bolje upoznajemo Boga‘. Objasnio mi je da ću uvek učiti nove stvari i da zato nema razloga da ograničeno znanje bude prepreka mom duhovnom napretku.

Bio sam posebno oduševljen kada sam počeo da dolazim na sastanke Jehovinih svedoka. Lično sam mogao da vidim kako ljudi iz različitih kultura ujedinjeno služe Bogu. To jedinstvo me je potpuno uverilo da sam pronašao pravu religiju, tako da sam se 1985. krstio kao Jehovin svedok.

KAKO MI JE TO KORISTILO: Sada puno bolje čitam i svake sedmice provodim mnoge sate pomažući drugima da nauče da čitaju i proučavaju Bibliju. Pored toga, prijateljica koja mi je prvi put donela Stražarsku kulu i Probudite se! takođe je počela da proučava sa Svedocima, krstila se i sada je moja voljena supruga. Nas dvoje smo veoma radosni što možemo pomagati i drugim Aboridžinima da upoznaju Jehovu Boga.

[Fusnota]

[Istaknuti tekst na 21. strani]

Moja supruga i ja smo veoma radosni što možemo pomagati i drugim Aboridžinima da upoznaju Boga