Govorenje jezicima — da li je to dar od Boga?

„STVARNO ne razumem“, kaže Devon. „Izgleda da svake nedelje u mojoj crkvi mnogi dobijaju sveti duh i nekim čudom počnu da govore raznim jezicima. Neki od njih žive nemoralno. S druge strane, ja se trudim da živim u skladu s visokim moralnim merilima, ali koliko god da se molim za ovaj dar duha, nikad ga ne dobijem. Kako je to moguće?“

Gabrijel takođe ide u jednu crkvu u kojoj izgleda da ljudi dobijaju sveti duh i govore jezicima. On kaže: „Smeta mi što me dok se molim drugi prekidaju glasno govoreći nešto što ne razumem ni ja, a ni oni sami. Tako nešto nikome ne koristi. Zar ne bi trebalo da dar Božjeg duha ima neku korisnu svrhu?“

Ono što su Devon i Gabrijel doživeli dovodi nas do jednog zanimljivog pitanja: Da li je govorenje jezicima kakvo danas postoji u nekim crkvama stvarno dar od Boga? Da bismo dobili odgovor na to pitanje treba da vidimo kako je govorenje jezicima izgledalo u prvom veku?

’Počeli su da govore raznim jezicima‘

U Bibliji čitamo da su neki muškarci i žene dobili moć da govore jezicima koje nikada nisu učili. To se prvi put desilo na Pedesetnicu 33. n. e, nekoliko sedmica nakon smrti Isusa Hrista. Na taj dan se u Jerusalimu oko 120 Isusovih učenika ’ispunilo svetim duhom i počeli su da govore raznim jezicima‘. Ljudi koji su došli iz drugih zemalja „bili su zbunjeni, jer je svako čuo učenike kako govore njegovim jezikom“ (Dela apostolska 1:15; 2:1-6).

U Bibliji se spominju još neki Isusovi učenici u prvom veku koji su imali ovaj izuzetan dar. Primera radi, apostol Pavle je zahvaljujući svetom duhu mogao da govori raznim jezicima (Dela apostolska 19:6; 1. Korinćanima 12:10, 28; 14:18). Ali logično je da svaki dar Božjeg svetog duha ima neku korisnu svrhu. Kakvu je onda svrhu govorenje jezicima imalo u biblijska vremena?

Znak Božje podrške

Kada je apostol Pavle pisao hrišćanima u Korintu, od kojih su neki očigledno imali dar govorenja jezicima, rekao je da je to „znak za... nevernike“ (1. Korinćanima 14:22). Dakle, moć govorenja jezicima je, pored drugih čudesnih darova, očevicima bio znak  da novoosnovana hrišćanska skupština ima Božje priznanje i podršku. Ti čudesni darovi su bili poput putokaza koji je ljudima koji su tragali za istinom pokazivao kako da pronađu Božji narod.

Značajno je to da Biblija ne govori da su Isus ili ijedan prorok pre njega čudom govorili jezicima koje nisu učili. Dakle, dar govorenja jezicima koji su dobili Isusovi učenici očigledno je imao još neku svrhu.

Sredstvo za širenje dobre vesti

Isus je na početku svoje službe zapovedio svojim učenicima da dobru vest o Božjem Kraljevstvu propovedaju samo Judejcima (Matej 10:6; 15:24). Zato oni uglavnom nisu propovedali van područja naseljenog Judejcima. Ali to se ubrzo promenilo.

Nedugo nakon svoje smrti 33. n. e, uskrsnuli Isus je zapovedio svojim sledbenicima da ’stvaraju učenike od ljudi iz svih naroda‘. Rekao im je i da će oni biti njegovi svedoci „sve do kraja zemlje“ (Matej 28:19; Dela apostolska 1:8). Da bi se dobra vest raširila u tom obimu trebalo je da se prenosi na mnogim drugim jezicima, a ne samo na hebrejskom.

Međutim, mnogi učenici u prvom veku bili su „neuki i obični“ (Dela apostolska 4:13). Kako su onda mogli da propovedaju u dalekim zemljama gde se govori jezicima za koje nikada nisu ni čuli, a kamoli ih učili? Neki od tih revnih propovednika su zahvaljujući svetom duhu dobili čudesnu sposobnost da bez ikakvih poteškoća propovedaju na jezicima koje nikada nisu učili.

Dakle, dar govorenja jezicima dat je iz dva važna razloga. Kao prvo, predstavljao je dokaz Božje podrške. Kao drugo, bio je efikasno sredstvo putem kog su hrišćani u prvom veku izvršavali zadatak da propovedaju ljudima koji su govorili drugim jezicima. Da li govorenje jezicima kakvo danas postoji u mnogim crkvama ispunjava te dve svrhe?

Da li je govorenje jezicima danas znak Božje podrške?

Gde biste postavili znak da bi što više ljudi od njega imalo koristi? Unutar neke male zgrade? Naravno da ne biste. U Bibliji se kaže da je na Pedesetnicu 33. n. e. „mnoštvo“ prolaznika primetilo znak koji se ogledao u tome što su Isusovi učenici putem čuda govorili jezicima. Tako se tog dana hrišćanima „pridružilo oko tri hiljade duša“ (Dela apostolska 2:5, 6, 41). Ako ljudi koji danas tvrde da govore jezicima to čine samo u crkvi, kako to mnogim nevernicima može poslužiti kao znak?

Biblija kaže da blud i druga „dela tela“ sprečavaju delovanje svetog duha i dodaje da „oni koji tako nešto čine neće naslediti Božje kraljevstvo“ (Galatima 5:17-21). Ako vidite da ljudi sumnjivog morala govore jezicima, s pravom biste se mogli pitati: ’Zar ne bi bilo nedosledno, pa čak i navodilo na pogrešan zaključak ako bi Božji sveti duh bio na osobama koje se tvrdokorno ponašaju na način koji se u Božjoj Reči osuđuje?‘ To bi bilo kao da je postavljen znak koji usmerava saobraćaj u pogrešnom pravcu.

Da li govorenje jezicima danas služi za širenje dobre vesti?

Šta reći za drugu svrhu radi koje je u prvom veku bio dat dar govorenja jezicima? Da li govorenje jezicima kakvo danas postoji u nekim crkvama služi za to da se dobra vest propoveda ljudima koji govore drugim jezicima? Nemojmo zaboraviti da su ljudi koji su bili u Jerusalimu na Pedesetnicu 33. n. e. došli iz mnogih zemalja i da su jasno razumeli jezike na kojima su učenici čudom počeli da govore. Za razliku od toga, oni koji  danas govore jezicima obično izgovaraju nešto što niko ne razume.

Jasno je da se govorenje jezicima danas veoma razlikuje od dara svetog duha koji je bio dat Isusovim učenicima u prvom veku. Zapravo, nema pouzdanih dokaza da je posle smrti apostola iko dobio taj isti čudesni dar. To ne čudi one koji poznaju Bibliju. Što se tiče čudesnih darova u koje spada i govorenje jezicima, apostol Pavle je pod Božjim nadahnućem prorekao: „Jezici će prestati“ (1. Korinćanima 13:8). Kako se onda danas mogu prepoznati ljudi koji imaju sveti duh?

Ko danas pruža dokaz da ima sveti duh?

Isus je dobro znao da će dar govorenja jezicima postojati jedan relativno kratak period nakon osnivanja hrišćanske skupštine. Nešto pre svoje smrti, Isus je rekao po čemu će njegovi pravi sledbenici uvek biti prepoznatljivi: „Po tome će svi znati da ste moji učenici, ako budete voleli jedan drugoga“ (Jovan 13:35). Štaviše, u istom stihu u Božjoj Reči u kom se predskazuje da će čudesni darovi s vremenom nestati, stoji: „Ljubav nikada ne prestaje“ (1. Korinćanima 13:8).

Ljubav se navodi kao prva od devet osobina koje sačinjavaju „plod“ Božjeg svetog duha (Galatima 5:22, 23). Zbog toga će oni koji stvarno imaju Božji duh, a samim tim i Božju podršku, istinski voleti jedni druge. Pored toga, treća osobina koja spada u plod duha jeste mir. Zato su ljudi koji danas imaju sveti duh miroljubivi i svim srcem se trude da u njima ne bude ni traga netrpeljivosti, rasizma i nasilja.

Osvrnimo se još jednom na Isusovo proročanstvo zabeleženo u Delima apostolskim 1:8. On je prorekao da će njegovi učenici primiti silu da bi mogli da budu njegovi svedoci „sve do kraja zemlje“. Isus je rekao i da će se to delo obavljati sve do „svršetka sveta“ (Matej 28:20, dr Lujo Bakotić). Dakle, ljudi na koje sveti duh zaista deluje biće prepoznatljivi po tome što propovedaju širom sveta.

Koja grupa ljudi po vašem mišljenju danas pruža dokaz da sveti duh deluje na njih? Koji ljudi ispoljavaju plod duha, naročito ljubav i mir, do te mere da nigde u svetu neće uzeti oružje čak i ako zbog toga imaju problema s vlastima? (Isaija 2:4). Ko ne čini dela tela kao što je blud, i čak iz svojih redova uklanja one koji počnu da čine tako nešto i ne kaju se zbog toga? (1. Korinćanima 5:11-13). Ko širom sveta propoveda dobru vest da je Božje Kraljevstvo jedina nada za čovečanstvo? (Matej 24:14).

Izdavači ovog časopisa s potpunom slobodom mogu reći da Jehovini svedoci odgovaraju biblijskom opisu ljudi koji imaju sveti duh. Pozivamo vas da ih bolje upoznate i sami zaključite da li zaista imaju Božju podršku.