Život hrišćana u prvom veku

Putovanje do svih krajeva zemlje

„Sutradan je s Varnavom otišao u Dervu. Kad su objavili dobru vest i u tom gradu i tako stvorili mnogo učenika, vratili su se u Listru, Ikoniju i Antiohiju“ (DELA APOSTOLSKA 14:20, 21)

OŠTAR jutarnji vazduh ispunjava njegova pluća. Na umorne noge navlači iznošene sandale. Pred njim je još jedan dan pešačenja.

Dok mu jutarnje sunce bije u leđa, putnik korača prašnjavim putem koji vodi oko vinograda, kroz maslinjak i preko strme padine. Na putu sreće i druge putnike — zemljoradnike koji teškim korakom idu do polja, trgovce koji žurno prate životinje natovarene robom i hodočasnike koji su se uputili u Jerusalim. On i njegovi saputnici razgovaraju sa svima koje sretnu. Koji je njihov cilj? Da izvrše Isusovu zapovest da svedoče o njemu „sve do kraja zemlje“ (Dela apostolska 1:8).

Taj putnik bi mogao biti apostol Pavle, Varnava ili bilo ko od neustrašivih misionara iz prvog veka (Dela apostolska 14:19-26; 15:22). Oni su bili snažni, odlučni ljudi. Putovanje je bilo naporno. Opisujući događaje  s mora, apostol Pavle je zapisao: „Triput sam doživeo brodolom, noć i dan proveo sam u dubokom moru.“ Putovanje kopnom nije bilo ništa lakše. Pavle kaže da je često bio u „opasnostima od reka“ i „opasnostima od razbojnika“ (2. Korinćanima 11:25-27).

Kako bi izgledalo putovanje s tim misionarima? Koliki biste put prevalili za jedan dan? Šta biste poneli sa sobom i gde biste odseli?

Putovanje kopnom. Do prvog veka, Rimljani su izgradili razgranatu mrežu puteva koji su povezivali veće gradove carstva. Ti putevi su bili pažljivo osmišljeni i kvalitetno napravljeni. Mnogi su bili široki četiri i po metra, popločani kamenom, oivičeni i označeni miljokazima. Idući takvim putem, misionar kao što je bio Pavle mogao je preći oko 32 kilometra na dan.

Međutim, u Palestini su skoro svi putevi bili rizične i nezaštićene zemljane staze koje su prolazile kroz polja i duž strmih litica. Putnik bi mogao naići na divlje zveri ili razbojnike, pa čak se moglo desiti i da put bude potpuno blokiran.

Šta bi jedan putnik poneo sa sobom? Neke od osnovnih stvari bile su štap za zaštitu (1), vreća za spavanje (2), kesa za novac (3), par sandala (4), vreća za hranu (5), rezervna odeća (6), kožno vedro za zahvatanje vode iz bunara koje se moglo presaviti (7), čutura za vodu (8) i velika kožna torba za lične stvari (9).

Misionari su gotovo uvek sretali putujuće trgovce, koji su prevozili robu od grada do grada. Za to su koristili magarce koji su veoma stabilni na nogama. Nijedna životinja nije im ravna na strmim i kamenitim putevima. Kaže se da pod punim tovarom snažniji magarac može preći i do 80 kilometara na dan. Volovska zaprega i teretna kola bili su sporiji i mogli su preći svega 8 do 20 kilometara. Ali volovi su mogli poneti veći teret i bili su idealni za manje razdaljine. Putnik bi mogao naići i na karavane — povorke sa desetinama kamila ili magaraca natovarenih robom iz svih delova  sveta. Ponekad bi projurio i glasnik na konju, koji je nosio poruke i carske naredbe do isturenih položaja carstva.

Putnici su noćili pored puta u improvizovanim logorima. Neki bi prespavali u karavan-saraju, svratištu za karavane sa utvrđenim dvorištem oko kog su se nalazile prazne prostorije za prenoćište i odmor. Ta prljava i neprijatna mesta nisu pružala sigurnu zaštitu od vremenskih neprilika i lopova. Kad god je bilo moguće, misionari su radije odsedali kod rođaka ili suvernika (Dela apostolska 17:7; Rimljanima 12:13).

Putovanje morem. Roba i ljudi prevoženi su manjim brodovima duž obale i preko Galilejskog mora (Jovan 6:1, 2, 16, 17, 22-24). Mnogi veći brodovi plovili su Sredozemnim morem, prevozeći tovare do udaljenih luka. Snabdevali su Rim hranom i prevozili državne službenike i zvaničnu poštu od luke do luke.

Moreplovci su se oslanjali na vidljive orijentire danju i zvezde noću. Zato su putovanja morem bila relativno bezbedna samo između maja i sredine septembra kada su vremenske prilike bile stabilnije. Brodolomi su se često dešavali (Dela apostolska 27:39-44; 2. Korinćanima 11:25).

Ljudi nisu putovali morem zato što je to bilo udobnije od putovanja kopnom. Udobnost putnika na teretnom brodu, glavnom prevoznom sredstvu preko mora, nije bila toliko bitna. Putnici su boravili i spavali na palubi po svakojakom vremenu. Suv prostor ispod palube bio je rezervisan za vrednu robu. Jeli su hranu koju su poneli sa sobom. Jedino su dobijali vodu za piće. Ponekad je vreme bilo krajnje nestabilno. Usled snažnih oluja i uzburkanog mora mnogi su patili od morske bolesti, i to je često trajalo danima.

Uprkos teškoćama na putovanjima kopnom i morem, misionari poput Pavla prenosili su ’dobru vest o kraljevstvu‘ širom tada poznatog sveta (Matej 24:14). Samo 30 godina nakon što je Isus rekao svojim učenicima da svedoče o njemu, Pavle je mogao napisati da se dobra vest propovedala „među svim stvorenjima pod nebom“ (Kološanima 1:23).