Tešiti ožalošćene po uzoru na Isusa

LAZAR iz Vitanije se ozbiljno razboleo. Njegove sestre, Marta i Marija, šalju glasnike svom bliskom prijatelju Isusu. Ali bolest odnosi Lazara. Položen je u grob a prijatelji i komšije odlaze kod Marte i Marije „da ih uteše“ (Jovan 11:19). Najzad Isus stiže u Vitaniju i odlazi da vidi svoje drage prijatelje. Osmatranjem onoga što je on rekao i učinio možemo naučiti nešto o tome kako da tešimo ožalošćene osobe.

Svojim prisustvom pokazujete brigu

Da bi stigao u Vitaniju, Isus je morao da putuje oko dva dana, da pređe reku Jordan i pešači uzbrdo strmim, vijugavim putem iz Jerihona. Marta je brzo otišla van sela da dočeka Isusa. Kasnije je i Marija čula da je on došao i požurila da ga vidi (Jovan 10:40-42; 11:6, 17-20, 28, 29). Isusovo prisustvo sigurno je bilo izvor utehe za ožalošćene sestre.

 Danas svojim prisustvom takođe možemo utešiti one koji su u žalosti. Skot i Lidija, čiji je šestogodišnji sin Teo poginuo u jednoj nesreći, prisećaju se: „Bila nam je potrebna podrška porodice i prijatelja. Oni su usred noći odmah došli u bolnicu.“ Šta su ti prijatelji rekli? „U tom trenutku reči nisu bile potrebne. Svojim prisustvom rekli su sve — da brinu.“

U Bibliji se kaže da je Isus videvši one koji plaču zbog Lazareve smrti bio „potresen“ i da je „zaplakao“ (Jovan 11:33-35, 38). Isus nije smatrao da je plakanje pred drugima znak slabosti. On je razumeo njihov bol i osetio njihov gubitak. Šta učimo iz toga? Kada posećujemo ožalošćene osobe, ne treba da nam bude neprijatno da plačemo s onima koji plaču (Rimljanima 12:15). S druge strane, ne treba ni da mislimo da moramo hrabriti ožalošćenu osobu da se isplače pred nama. Nekima je možda lakše da plaču kada su sami.

Saosećajno slušajte

Iako je Isus možda imao na umu neke reči ohrabrenja za Martu i Mariju, očigledno je prvo pustio njih da pričaju (Jovan 11:20, 21, 32). Kada je kasnije razgovarao s Martom, postavio je pitanje a zatim slušao (Jovan 11:25-27).

Pažljivim slušanjem pokazujemo iskrenu brigu. Da bismo utešili ožalošćene, treba dobro da slušamo. Možemo postavljati pitanja koja im pomažu da se više otvore. Međutim, ne treba uporno da pokušavamo da razgovaramo ako oni nisu raspoloženi za to. Možda su samo iscrpljeni i potreban im je odmor.

Oni koji su u žalosti možda se osećaju obamrlo i ponekad više puta ponavljaju iste reči. Drugi otvoreno pokazuju svoja osećanja. I Marija i Marta su rekle Isusu: „Gospode, da si bio ovde, moj brat ne bi umro“ (Jovan 11:21, 32). Kako je Isus reagovao? Slušao je strpljivo i saosećajno. Nije pokušavao da im kaže kako bi trebalo da se osećaju. On je sigurno razumeo da snažna i bolna osećanja mogu preplaviti ožalošćene.

Ako ne znate šta da kažete kada posetite ožalošćenu osobu, možete započeti razgovor pitanjem: „Da li želiš da pričaš o tome?“ Zatim pažljivo slušajte odgovor. Udubite se u ono što osoba kaže. Gledajte je dok priča i pokušajte da razumete kako se oseća.

Nije lako razumeti osećanja ožalošćene osobe. „Naše potrebe su se menjale“, kaže Lidija. „Ponekad smo samo nekontrolisano plakali pred onima koji su došli da nas posete. Želeli smo jedino da oni budu pozitivni. Naši prijatelji su dali sve od sebe da bi razumeli naša osećanja.“

Isus je bio savršen u tome. On je znao da svako ima „svoju nevolju i svoj bol“ (2. Letopisa 6:29). Na različite načine je reagovao kada se susreo s dvema ožalošćenim sestrama. Marta je više pričala, pa je Isus razgovarao s njom. Pošto je Marija plakala, on nije puno govorio (Jovan 11:20-28, 32-35). Šta možemo naučiti iz njegovog primera? Možda bi bilo najbolje da dopustimo da ožalošćena osoba  odredi tok razgovora. Vaša spremnost da slušate dok izražava svoju žalost može joj pružiti veliku utehu.

Reči koje leče

Kada su Marija i Marta rekle Isusu: „Da si bio ovde, moj brat ne bi umro“, on nije zbog toga prebacio krivicu na druge niti se zadržavao na njihovim rečima. Umirio je Martu rekavši: „Tvoj brat će ustati“ (Jovan 11:23). Sa ovih nekoliko reči Isus joj je pomogao da gleda napred i ljubazno je podsetio da postoji nada.

Kada razgovarate sa ožalošćenima, ne zaboravite da čak i samo nekoliko iskrenih, pozitivnih reči može mnogo značiti. Uteha se može pružiti lično ili putem pisma. Pošto se pisma i poruke mogu uvek iznova čitati, mogu još dugo pružati utehu. Devet meseci nakon što joj je suprug Bob preminuo, Ket je ponovo čitala sve poruke koje je dobila. „Uvidela sam da su mi u tom periodu još više značile“, rekla je. „Tada su mi te reči bile prava uteha.“

Šta biste mogli pomenuti u kratkom pismu u kom biste izrazili saučešće? Možete pisati o preminulom — o nečemu što ste zajedno doživeli ili nekoj osobini koja ga je krasila. Ket kaže: „Lepe reči o Bobu i njegovoj ličnosti izazivale su kod mene istovremeno i smeh i suze. Komične anegdote su mi mamile osmeh na lice i podsećale me na srećan zajednički život koji smo imali. Mnoge poruke koje mi sada naročito znače sadrže biblijske stihove.“

Pružiti praktičnu pomoć

Da bi pomogao Lazarevoj porodici, Isus je učinio nešto što mi ne možemo. Vratio je Lazara u život (Jovan 11:43, 44). Ipak, mi možemo učiniti neke praktične stvari koje su u našoj moći, na primer pripremiti obrok, pružiti smeštaj za goste, oprati i ispeglati veš, pričuvati decu, obaviti neke druge poslove ili obezbediti prevoz. Ožalošćene osobe će sigurno veoma ceniti jednostavne izraze iskrene ljubavi.

Sasvim je razumljivo da će osobama koje su u žalosti ponekad biti potrebno da budu same. Pa ipak, možete preuzeti inicijativu da ostanete u kontaktu s njima. „Ne postoji neko određeno vreme koliko osoba treba da žali, niti kada bi trebalo da se oseća bolje“, kaže jedna ucveljena majka. Neki se sete ožalošćenih kada su važne godišnjice, kao što je godišnjica braka ili smrti. Time što nastojite da tada budete uz njih, možete biti dragocen prijatelj u teškim trenucima (Poslovice 17:17).

Uteha koju je Isus dao uključivala je nadu koju je preneo svojim učenicima: „Lazar je zaspao, ali idem da ga probudim“ (Jovan 11:11). Isus je uverio svoje sledbenike da će biti uskrsenje mrtvih. Pitao je Martu: „Veruješ li u to?“ Ona je odgovorila: „Da, Gospode“ (Jovan 11:24-27).

Da li verujete da će Isus uskrsnuti mrtve? Ako verujete, govorite o toj divnoj nadi onima koji su ožalošćeni. Pružite im praktičnu pomoć. Vaše reči i dela mogu im doneti utehu (1. Jovanova 3:18).

[Mapa na 9. strani]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

PEREJA

Jordan

Vitanija

Jerihon

Mrtvo more

Jerusalim

SAMARIJA