Za razliku od svih drugih ljudi, Isus je pre svog rođenja na zemlji živeo na nebu kao duhovno biće (Jovan 8:23). Bog je prvo njega stvorio i on mu je zatim pomagao u stvaranju svega ostalog. Jedino njega je Jehova direktno stvorio i zato se naziva „jedinorođeni sin“. Isus je služio kao Božji Govornik, zbog čega se naziva i „Reč“ (Jovan 1:1-3, 14; pročitajte Poslovice 8:22, 23, 30 i Kološanima 1:15, 16).

Bog je poslao svog Sina na zemlju tako što je preneo njegov život s neba u utrobu jedne Jevrejke, device Marije. Dakle, Isusov otac nije bio nijedan čovek (Luka 1:30-35). Isus je došao na zemlju (1) da poučava ljude istini o Bogu, (2) da pruži primer u vršenju Božje volje i (3) da svoj savršeni život da kao „otkupninu“. (Pročitajte Mateja 20:28 i Jovana 18:37.)

Otkupnina je cena koja se plaća da bi se otkupila nečija sloboda. Smrt i starost nisu bili deo Božje prvobitne namere za čovečanstvo. Kako to znamo? Bog je prvom čoveku Adamu rekao da će umreti samo ako bude neposlušan, što je prema Bibliji greh. Da Adam nije zgrešio, nikad ne bi umro. Premda je poživeo još nekoliko stotina godina, onog dana kada je postao neposlušan Bogu kod njega je započeo proces starenja koji je na kraju doveo do smrti (Postanak 2:16, 17; 5:5). Adam je svim svojim potomcima preneo greh, a sa njim i kaznu za greh, smrt. Tako je smrt preko njega ušla u čovečanstvo. Zato nam je potrebna otkupnina. (Pročitajte Rimljanima 5:12; 6:23.)

Ko može platiti otkupninu koja će nas osloboditi od smrti? Svojom smrću mi plaćamo kaznu za sopstvene grehe. Nijedan nesavršen čovek ne može platiti otkupninu za grehe drugih. (Pročitajte Psalam 49:7-9.)

Pošto Isusov otac nije bio čovek, on nije mogao naslediti nesavršenstvo. Dakle, on nije morao umreti da bi platio za svoje grehe, već je umro za grehe drugih. To što je Bog poslao svog Sina da umre za nas izraz je njegove velike ljubavi prema čovečanstvu. Isus je takođe pokazao ljubav prema nama time što je bio poslušan svom Ocu i dao svoj život za naše grehe. (Pročitajte Jovana 3:16 i Rimljanima 5:18, 19.)

Time što je lečio bolesne, uskrsavao mrtve i dao svoj život da bi izbavio ljude od greha i smrti, Isus je pokazao šta će u budućnosti činiti za sve poslušne ljude (Luka 18:35-42; Jovan 5:28, 29). Nakon što je umro, Bog ga je vratio u život kao duhovno biće (1. Petrova 3:18). Od tada je čekao s desne strane Jehovi Bogu dok mu nije poverio kraljevsku vlast nad celom zemljom (Jevrejima 10:12, 13). Sada Isus vlada kao Kralj na nebu a njegovi sledbenici na zemlji objavljuju dobru vest širom sveta. (Pročitajte Danila 7:13, 14 i Mateja 24:14.)

Uskoro će Isus upotrebiti moć koju ima kao Kralj kako bi okončao svu patnju i uklonio one koji je prouzrokuju. Milioni ljudi koji iskazuju veru u Isusa i poslušni su mu dobiće večni život na rajskoj zemlji. (Pročitajte Psalam 37:9-11.)