Da li ste znali?
Da li ste znali?
Kako su jevrejske verske vođe Isusovog vremena gledale na običan narod?
▪ U prvom veku naše ere, pripadnici više klase društva i verske vođe Izraela prezirali su slabo obrazovane ljude. Fariseji su rekli: „Taj narod koji ne poznaje Zakon proklet je“ (Jovan 7:49).
Vanbiblijski izvori pokazuju da je viši sloj društva neuke ljude s prezirom nazivao am haarec, to jest „narod zemlje“. U početku je to bio dostojanstven izraz za stanovnike određenog područja. Nije se odnosio samo na siromašne i neugledne već i na istaknute građane (Postanak 23:7, fusnota; 2. Kraljevima 23:35, Daničić–Karadžić; Jezekilj 22:29).
Međutim, u Isusovo vreme tim izrazom su se potcenjivali oni za koje se smatralo da ne poznaju Mojsijev zakon i koji se nisu držali pojedinosti rabinskih predanja. Mišna, zbirka komentara koja je postala osnova Talmuda, zabranjuje boravak u kući am haareca. Prema delu The Encyclopedia of Talmudic Sages, izučavalac iz drugog veka rabin Meir rekao je sledeće: „Kada neko uda svoju kćer za am haareca, to je kao da ju je vezao i stavio pred lava koji svoju žrtvu drži u kandžama dok je ne proždere.“ Talmud citira još jednog rabina koji je rekao da „neuki ljudi neće uskrsnuti“.
Šta je zanimljivo za čitaoce Biblije u vezi s rimskom titulom „cezar“?
▪ Cezar je bilo rimsko porodično ime Gaja Julija Cezara, koji je postao rimski diktator 46. pre n. e. Nekoliko narednih imperatora prisvojili su ime Cezar, a među njima i trojica vladara pomenutih u Bibliji — Avgust, Tiberije i Klaudije a (Luka 2:1, fusnota; 3:1; Dela apostolska 11:28).
Godine 14. n. e. Tiberije je postao imperator i vladao u vreme Isusove službe. Dakle, on je bio na vlasti kada je Isus, odgovarajući na pitanje o plaćanju poreza, rekao: „Dajte caru carevo, a Bogu Božje“ (Marko 12:17). Očigledno je da Isus nije mislio samo na Tiberija. Izrazom „car“, to jest cezar, ukazivao je na državnu vlast.
Oko 58. n. e., kada mu je pretilo nepravedno suđenje, apostol Pavle je iskoristio pravo koje je imao kao rimski građanin i prizvao se na cara (Dela apostolska 25:8-11). Time nije tražio da mu sudi lično tadašnji imperator Neron, već da dođe pred najviši sud u carstvu.
Porodično ime Cezar s vremenom je postalo simbol suverene vlasti, te je čak i nakon završetka Cezareve dinastije ostalo kao vladarska titula.
[Fusnota]
a Od reči cezar nastali su i mnogi drugi nazivi za vladare kao što su car, ćesar, kajzer i drugi.
[Slika na 29. strani]
Srebrni denar s likom Tiberija
