Čovek po Jehovinom srcu

ČEGA se prvo setite kada pomislite na Davida iz Biblije? Njegove pobede nad filistejskim divom Golijatom? Skrivanja u pustoši kada ga je kralj Saul proganjao? Greha sa Vitsavejom i teškim posledicama tog čina? Ili možda stihova koje je pisao pod Božjim nadahnućem i koji su sačuvani u biblijskoj knjizi Psalmi?

Davidov život je bio ispunjen brojnim prilikama da na poseban način služi Bogu, kao i usponima i padovima. Pa ipak, kod njega nas najviše privlači ono što je Samuilo prorekao — David će pokazati da je zaista ’čovek po Jehovinom srcu‘ (1. Samuilova 13:14).

Ovo Samuilovo proročanstvo se ispunilo dok je David još bio dečak. Zar ne biste voleli da se i za vas kaže da ste ’po Jehovinom srcu‘? Šta možete naučiti iz Davidovog života, posebno iz njegove mladosti, što vam može pomoći da to ostvarite? Osmotrimo zajedno.

Porodica i zanimanje

Davidov otac Jesej, unuk Rute i Voza, očigledno je bio veran Jehovin sluga. Kada su David, njegova sedmorica braće i dve sestre bili deca, Jesej ih je poučavao Mojsijevom zakonu. U jednom od svojih psalama David je za sebe rekao da je sin Jehovine robinje (Psalam 86:16). Zbog toga su neki zaključili da je njegova majka, čije nam ime Biblija ne otkriva, takođe pomagala Davidu da izgradi veru u Boga. Prema rečima jednog bibliste,  „verovatno je baš od nje prvi put čuo izvanrednu priču o tome kako se Bog u prošlosti ophodio sa svojim slugama“, između ostalog i priču o Ruti i Vozu.

S Davidom se najpre susrećemo kao s mladim pastirom koji čuva stado svog oca. Pokušajte da ga zamislite kako sâm provodi duge dane i noći na pašnjacima.

Davidova porodica je živela u Vitlejemu, selu koje se prostiralo na vrhu jednog judejskog brda i njegovim padinama. Na okolnim kamenitim poljima dobro su rađale žitarice. Voćnjaci, maslinjaci i vinogradi prekrivali su blage obronke i doline. U Davidovo vreme, neobradiva polja na većim visinama koristila su se kao pašnjaci. Iza je ležala judejska pustinja.

Davidovo zanimanje je sa sobom nosilo i izvesne opasnosti. U tim brdima se susreo s lavom i medvedom koji su pokušali da odnesu ovce iz stada. a Ovaj hrabri mladić je krenuo za tim grabljivcima, ubio ih i izbavio ovce iz njihovih čeljusti (1. Samuilova 17:34-36). Možda je upravo u tom periodu života David naučio da gađa praćkom. Nedaleko od njegovog rodnog sela nalazilo se područje Venijaminovog plemena. Strelci iz tog plemena su kamenom iz praćke „gađali tačno u dlaku, ne promašujući cilj“. David je bio isto tako precizan (Sudije 20:14-16; 1. Samuilova 17:49).

Mudro provedeno vreme

Veći deo vremena pastiri su provodili u tišini i samoći. Ali David nije dozvolio sebi da mu bude dosadno. Naprotiv, u tom miru i spokoju nalazio je prilike za duboko razmišljanje. Neke misli kojima se bavio kao mladić verovatno je kasnije uvrstio u svoje psalme.  Da li je tada dok je bio sam promišljao o čovekovoj neznatnosti u poređenju sa svemirom, i o veličanstvenim nebeskim telima — Suncu, Mesecu i zvezdama, ’delima prstiju Jehovinih‘? Da li je na vitlejemskim poljima razmišljao o plodnom tlu, sitnoj stoci, krdima goveda, pticama i ’životinjama poljskim‘? (Psalam 8:3-9; 19:1-6).

Nema sumnje da je pastirski život pomogao Davidu da još dublje doživi Jehovinu samilost prema vernim slugama. On je zato pevao: „Jehova je moj Pastir. Ništa mi neće nedostajati. Na pašnjacima zelenim odmor mi daje, vodi me na spokojna mesta gde obilne vode teku. Da i dolinom guste tame pođem, neću se zla bojati, jer si ti sa mnom; štap tvoj i palica tvoja utehu mi daju“ (Psalam 23:1, 2, 4).

Možda se pitate kako se sve ovo odnosi na vas. David je bio blizak s Jehovom i bio je nazvan ’čovekom po Jehovinom srcu‘ između ostalog zbog toga što je ozbiljno i duboko razmišljao o Jehovinim delima i svom ličnom odnosu s njim. Da li je tako i s vama?

Da li ste ikada bili podstaknuti da hvalite i slavite Stvoritelja nakon što ste pažljivo posmatrali neko delo njegovih ruku? Da li ste osetili da vam u srcu raste ljubav prema Jehovi kada ste u njegovom ophođenju s ljudima prepoznali divne osobine? Naravno, da bismo osetili takvu zahvalnost prema Jehovi, najpre moramo odvajati vreme da bismo mu se molili i u miru duboko razmišljali o njegovoj Reči i svemu što je stvorio. Razmišljanje nam pomaže da dobro upoznamo Jehovu i da ga zavolimo. Tu divnu priliku imaju kako mladi, tako i stariji. Po svemu sudeći, David je bio blizak s Jehovom od svoje mladosti. Kako to znamo?

David je izabran za kralja

Kada je kralj Saul pokazao da više nije dostojan da bude vođa Božjeg naroda, Jehova je rekao proroku Samuilu: „Dokle ćeš tugovati za Saulom, kad sam ga odbacio kao kralja nad Izraelom? Napuni svoj rog uljem i kreni na put. Poslaću te kod Jeseja iz Vitlejema, jer sam jednog od njegovih sinova izabrao sebi za kralja“ (1. Samuilova 16:1).

Božji prorok je stigao u Vitlejem i rekao Jeseju da pozove sinove. Koga će od njih Samuilo pomazati za kralja? Kada je video lepog Elijava, najstarijeg sina, Samuilo je pomislio: ’To je on.‘ Ali Jehova mu je rekao: „Ne gledaj na njegovu spoljašnjost niti na njegov visoki  stas, jer sam ga odbacio. Bog ne gleda na ono što čovek gleda, jer čovek gleda ono što se očima vidi, a Jehova gleda ono što je u srcu.“ Isto se ponovilo i sa Avinadavom, Samom i ostalom četvoricom braće. „Na kraju“, dalje se kaže, „Samuilo upita Jeseja: ’Da li su ovo svi tvoji sinovi?‘ A on odgovori: ’Ostao je još najmlađi, ali on čuva ovce‘“ (1. Samuilova 16:7, 11).

Jesej kao da je želeo da kaže: ’Nemoguće da je David onaj koga tražiš.‘ Kao najmlađi i ne toliko istaknut u porodici, David je imao zadatak da čuva ovce. Ali upravo njega je Bog izabrao. Jehova gleda ono što je u srcu i očigledno je video nešto vrlo dragoceno u srcu ovog dečaka. Kada je Jesej pozvao Davida, Jehova je rekao Samuilu: „’Ustani i pomaži ga, jer je on taj!‘ Tada Samuilo uze rog s uljem i pomaza ga među njegovom braćom. Tog dana Jehovin duh je došao na Davida i ostao na njemu“ (1. Samuilova 16:12, 13).

Ne znamo koliko je tada David tačno imao godina. Međutim, znamo da su se njegova trojica starije braće, Elijav, Avinadav i Sama, ubrzo nakon toga pridružili Saulovoj vojsci. Verovatno su ostala petorica bili i suviše mladi za to. Moguće da nijedan od njih još nije imao 20 godina, sa koliko su Izraelci odlazili u vojsku (Brojevi 1:3; 1. Samuilova 17:13). U svakom slučaju, David je bio vrlo mlad kada ga je Jehova izabrao. Pa ipak, odnos s Bogom mu je već tada bio veoma važan. On je razvio čvrsto prijateljstvo s njim jer je duboko razmišljao o onome što je znao o Bogu.

I danas mladi treba da čine isto. Roditelji, da li podstičete svoju decu da duboko razmišljaju o biblijskim temama, da budu zahvalna Bogu za sve što je stvorio i da istražuju ono što Biblija govori o Stvoritelju? (Ponovljeni zakoni 6:4-9). A vi mladi, da li to samoinicijativno činite? Publikacije temeljene na Bibliji, poput časopisa Stražarska kula i Probudite se!, b osmišljene su tako da vam pomažu u tome.

Vrstan muzičar

Kao što iz mnogih Davidovih psalama saznajemo ponešto o vremenu koje je on proveo kao pastir, verovatno bi nam i muzika nešto otkrila. Naravno, nijedna melodija uz koju su se pevali ti hvalospevi nije opstala do danas. Pa ipak, znamo da ih je sastavio izvanredan muzičar. Zapravo, David je bio pozvan da ostavi stado i stupi u službu kralja Saula baš zbog toga što je vešto svirao harfu (1. Samuilova 16:18-23). c

Gde je David naučio da svira i kada? Verovatno u danima kada je na poljima čuvao ovce. Sigurno nije teško zamisliti da je još kao dečak od srca pevao hvalospeve Bogu. Na kraju krajeva, zar ga nije Jehova izabrao i pomazao za kralja upravo zbog toga što mu je verno i odano služio?

O Davidovom kasnijem životu mogla bi se ispričati još jedna priča. Ali ono što se kod njega nikada nije promenilo vidi se iz reči koje nas vraćaju u dane kada je kao mladić boravio na vitlejemskim poljima. Zamislimo Davida dok peva Jehovi: „Sećam se davnih dana, razmišljam o svim delima tvojim, promišljam o delu ruku tvojih“ (Psalam 143:5). Iz ovih reči, kao i iz drugih Davidovih psalama, zrači toplina koja pruža motivaciju svima koji žele da budu osobe po Jehovinom srcu.

[Fusnote]