Da li ste znali?

Kako se finansirala služba u Jehovinom hramu u Jerusalimu?

▪ Različite hramske službe su se podupirale porezima, prvenstveno obaveznim davanjem desetka. Ali postojali su i drugi porezi. Na primer, tokom izgradnje svetog šatora, Jehova je rekao Mojsiju da od svih Izraelaca koji su bili popisani sakupi po pola sikla srebra kao „prilog Jehovi“ (Izlazak 30:12-16).

Izgleda da je postalo uobičajeno da svaki Izraelac prilaže tu sumu kao godišnji hramski porez. Taj porez je Petar platio kada mu je Isus rekao da uzme novčić iz usta jedne ribe (Matej 17:24-27).

Pre nekoliko godina u Jerusalimu su pronađena dva srebrna novčića poput onih s kojima se plaćao hramski porez. Jedan od njih, kovan u gradu Tiru 22. n. e., pronađen je u kanalizacionom odvodu iz prvog veka. S jedne strane tog sikla nalazi se lik vrhovnog tirskog božanstva Melkarta, to jest Vala, dok je na drugoj strani prikazan orao na pramcu broda. Drugi novčić, pronađen među ruševinama hramskog uzvišenja, datira iz prve godine jevrejske pobune protiv Rima, 66-67. n. e. Na njemu se nalaze pehar i tri pupoljka nara, kao i natpisi „pola sikla“ i „sveti Jerusalim“. U vezi s ovim otkrićem, profesor Gejbrijel Barkej kaže da se na novčiću vide „tragovi oštećenja iz požara, najverovatnije onog koji je 70. n. e. uništio Drugi hram“.

Da li se za građevinske poduhvate vavilonskog kralja Navuhodonosora zaista može reći da su bili veličanstveni?

▪ U biblijskoj knjizi proroka Danila zapisane su Navuhodonosorove reči: „Nije li ovo Vavilon Veliki, koji sam ja sagradio svojom silnom moći da bude kraljevska prestonica i na slavu moga veličanstva?“ (Danilo 4:30). Da li se ovaj drevni grad zaista može nazvati velikim?

Prema istoričarima, Navuhodonosor je sagradio hramove, palate, gradske zidine i fascinantne viseće vrtove. U sklopu glavnog hrama u centru Vavilona nalazila se kula, to jest zigurat, za koju se pretpostavlja da je bila visoka preko 70 metara. Međutim, „najpoznatija dostignuća [ovog vladara] jesu put za svečane povorke i kapija boginje Ištar“, stoji u knjizi Babylon — City of Wonders. Sa obe strane puta za svečane povorke, koji je prolazio kroz kapiju Ištar, nalazili su se reljefni ukrasi lavova u hodu. O samoj kapiji, najznačajnijem ulazu u Vavilon, ista knjiga kaže: „Obložena ciglom sa intenzivnoplavom glazurom i ukrašena reljefnim prikazima stotina bikova i zmajeva, predstavljala je prizor koji je za drevnog posetioca prestonice sigurno bio nezaboravan.“

Početkom 20. veka arheolozi su iskopali hiljade ostataka puta za svečane povorke i kapije boginje Ištar, a potom restaurirali većinu njih u berlinskom muzeju Pergamon.

[Slike na 12. strani]

Prirodna veličina

[Izvori]

Gore: Clara Emit, Courtesy of Israel Antiquities Authority; dole: Zev Radovan

[Slika na 12. strani]

Rekonstrukcija kapije boginje Ištar