Kada je drevni Jerusalim uništen? — drugi deo

Šta zaista otkrivaju zapisi na glinenim pločicama

Ovo je drugi od dva članka u uzastopnim izdanjima Stražarske kule koji osmatraju naučne rasprave u vezi sa datumom prvog uništenja drevnog Jerusalima. U ovim člancima se nalaze odgovori na pitanja koja zbunjuju neke čitaoce. Informacije su detaljno istražene i temelje se na Svetom pismu.

U prvom delu je utvrđeno sledeće:

▪ Istoričari govore da je Jerusalim uništen 587. pre n. e.

▪ Biblijska hronologija ukazuje da se uništenje odigralo 607. pre n. e.

▪ Istoričari temelje svoje zaključke na zapisima drevnih istoričara i Ptolemejevom kanonu

▪ Neki spisi drevnih istoričara sadrže ozbiljne greške i nisu uvek u saglasnosti sa zapisima na glinenim pločicama a

BIBLIJA kaže da je trebalo da judejski zarobljenici budu u izgnanstvu u Vavilonu „dokle se ne navrši sedamdeset godina... da bi se ispunila reč koju Jehova izreče na usta Jeremijina“. Kada su oni bili oslobođeni? „Prve godine [vladanja] Kira, kralja Persijskoga“ (2. Letopisa 36:21, 22, Bakotić). Biblijska i svetovna istorija se slažu da je izgnanstvo okončano 537. pre n. e. kada su se Judejci vratili u Jerusalim, nakon što je Kir osvojio Vavilon i pustio ih na slobodu. Budući da Biblija jasno kaže da je izgnanstvo trajalo 70 godina, moralo je početi 607. pre n. e.

Međutim, većina stručnjaka smatra da je Jerusalim uništen 587. pre n. e. To bi značilo da je izgnanstvo trajalo samo 50 godina. Na osnovu čega su došli do tog zaključka? Svoju računicu temelje na drevnim zapisima na klinastom pismu koji iznose pojedinosti o Navuhodonosoru II i njegovim naslednicima.⁠¹ Mnoge od tih zapisa sastavili su ljudi koji su živeli približno u vreme uništenja Jerusalima. Ali koliko su pouzdani proračuni koji ukazuju na 587. godinu? Šta zapisi zaista otkrivaju?

Da bismo odgovorili na ova pitanja, osmotrimo tri grupe zapisa na koje se stručnjaci uglavnom oslanjaju: (1) Vavilonska hronika, (2) pločice sa ekonomskim  tekstovima i (3) pločice iz oblasti astronomije.

● Vavilonska hronika

O čemu je reč? Vavilonska hronika predstavlja zbirku glinenih pločica na kojima su zabeleženi najvažniji događaji iz vavilonske istorije.⁠²

Šta kažu stručnjaci? Ronald Sak, jedan od vodećih stručnjaka u izučavanju pločica na klinastom pismu, kaže da Hronika ne pruža potpun izveštaj o važnim događajima. b On je napisao da istoričari moraju ispitati i „druge izvore... u nadi da će ustanoviti šta se zaista dogodilo“.

Šta zapisi pokazuju? Postoje praznine u istorijskom pregledu koji nam pruža Vavilonska hronika.⁠³ (Videti  donji okvir.) Zato se nameće logično pitanje: Koliko su pouzdani zaključci izvedeni iz takvog nepotpunog zapisa?

● Pločice sa ekonomskim tekstovima

O čemu je reč? Većina pločica iz novovavilonskog perioda zapravo su računi i priznanice. Na njima se nalaze dan, mesec i godina vladanja tadašnjeg kralja. Primera radi, na jednoj pločici stoji da je izvesna transakcija obavljena meseca „nisana, 27. dana, 11. godine vladanja Navuhodonosora [II], kralja Vavilona“.⁠⁴

Kada je kralj umro ili bio smenjen, preostali meseci te poslednje godine njegovog vladanja računali su se kao godina kada novi vladar stupa na presto. c⁠⁵ Drugim rečima, smena kraljeva se odigravala iste kalendarske godine. Prema tome, logično je da pločice iz godine stupanja novog vladara na presto zapravo potiču iz meseci koji su usledili nakon poslednjeg meseca vladanja prethodnog kralja.

 Šta kažu stručnjaci? Ronald Sak je ispitao brojne pločice sa ekonomskim tekstovima iz novovavilonskog perioda. On je 1972. napisao da su novi, tada još neobjavljeni tekstovi iz Britanskog muzeja koje je imao na raspolaganju „potpuno uzdrmali“ ranije zaključke u vezi sa prelaskom vlasti sa Navuhodonosora II na njegovog sina Amel-Marduka (poznatog i kao Evil-Merodah).⁠⁶ U kom pogledu? Sak je znao da zapisi na pločicama pokazuju da je Navuhodonosor II još uvek bio na vlasti šestog meseca svoje poslednje (43. po redu) godine vladanja. Ali ove novodešifrovane pločice iz godine Amel-Mardukovog stupanja na presto bile su datirane na četvrti i peti mesec te, kako se pretpostavljalo, iste godine.⁠⁷ Očigledno je postojalo neko neslaganje.

Šta zapisi pokazuju? Postoje daljnja neslaganja kada je u pitanju vreme smenjivanja kraljeva. Na primer, zapisi pokazuju da je Navuhodonosor II još uvek bio na vlasti desetog meseca svoje poslednje godine — šest meseci nakon što je navodno njegov naslednik počeo da vlada.⁠⁸ Slično neslaganje nalazimo kada Amel-Marduka nasleđuje Neriglisar.⁠⁹

Zbog čega su ova neslaganja vredna pažnje? Kao što smo ranije pomenuli, praznine u istorijskom pregledu koji nam pruža Vavilonska hronika ukazuju da možda nemamo potpun hronološki zapis.⁠¹⁰ Da li je moguće da su između tih kraljeva vladali i neki drugi? U tom slučaju bi period Novovavilonskog carstva trebalo produžiti za izvestan broj godina. Prema tome, ni Vavilonska hronika ni pločice sa ekonomskim tekstovima ne pružaju dovoljno dokaza da zaključimo da je Jerusalim bio uništen 587. pre n. e. d

● Pločice iz oblasti astronomije

O čemu je reč? To su pločice na klinastom pismu na kojima se nalaze opisi položaja Sunca, Meseca, planeta i zvezda, kao i istorijski podaci poput godine vladanja određenog kralja. Na primer, u astronomskom dnevniku prikazanom na donjoj slici zabeleženo je pomračenje Meseca koje se odigralo prvog meseca, prve godine vladanja kralja Mukin-zera.⁠¹¹

Šta kažu stručnjaci? Stručnjaci se slažu da su Vavilonci pravili detaljne tabele i liste kako bi predvideli kada će se najverovatnije desiti pomračenja.⁠¹²

Ali da li su Vavilonci mogli naknadno da izračunaju kada su se odigrala pomračenja?  Profesor Džon Stil kaže: „Moguće je da se do nekih od najstarijih proračuna zapravo došlo kasnije, u vreme sastavljanja zapisa, računanjem unazad pomoću tabela“ (kurziv naš).⁠¹³ Profesor Dejvid Braun veruje da su se u tim astronomskim tabelama nalazila predviđanja zapisana kratko pre samih događaja, ali priznaje da je moguće da su neke pojave „retrospektivno izračunali pisari iz četvrtog i kasnijih vekova nove ere“.⁠¹⁴ Ako su to datumi koji su naknadno izračunati, mogu li se zaista smatrati potpuno pouzdanima ukoliko nisu potvrđeni drugim dokazima?

Čak i ako se neko pomračenje zaista dogodilo određenog datuma, da li to znači da su tačni i istorijski podaci koje je pisac povezao s tim datumom? Ne obavezno. Profesor Van der Spek objašnjava: „Te zapise su sastavljali astrolozi a ne istoričari.“ On je neke delove tih pločica koje sadrže istorijske podatke opisao kao „manje-više neprecizne“ i naglasio je da takve informacije treba „uzimati s rezervom“.⁠¹⁵

Šta zapisi pokazuju? Uzmimo za primer glinenu pločicu VAT 4956. Prvi red na ovoj pločici glasi: „Trideset sedma godina vladavine Navuhodonosora, kralja Vavilona.“⁠¹⁶ Zatim slede detaljni opisi položaja Meseca i planeta u odnosu na zvezde i sazvežđa. Takođe se pominje jedno pomračenje Meseca. Stručnjaci kažu da ti opisi položaja nebeskih tela odgovaraju 568/567. pre n. e., na osnovu čega bi 18. godina vladanja Navuhodonosora II, kada je on uništio Jerusalim, bila 587. Ali da li astronomski podaci nedvosmisleno ukazuju samo na godinu 568/567?

Izračunato je da se pomračenje Meseca koje se pominje na pločici dogodilo 15. dana trećeg vavilonskog meseca simanua. Činjenica je da se jedno pomračenje Meseca desilo 4. jula (po julijanskom kalendaru) 568. pre n. e. Međutim, bilo je takođe jedno pomračenje 20 godina ranije, 15. jula 588. pre n. e.¹⁷

Ako je 588. bila 37. godina vladanja Navuhodonosora II, onda bi njegova 18. godina vladanja bila 607. pre n. e. — upravo ona godina kada je po biblijskoj hronologiji uništen Jerusalim! (Videti  hronološki pregled na dnu strane.) Ali, da li pločica VAT 4956 pruža još neke dokaze u prilog 607. godini?

Pored već pomenutog pomračenja, na ovoj pločici se nalazi 13 opisa posmatranja Meseca i 15 opisa posmatranja planeta. Reč je o položaju Meseca ili planeta u odnosu na određene zvezde ili sazvežđa.⁠¹⁸ Takođe se navodi osam intervala između izlazaka i zalazaka Sunca i Meseca.⁠^18⁠a

Pošto se položaj Meseca može prilično precizno odrediti, stručnjaci su pažljivo analizirali ovih 13 opisa sa pločice VAT 4956. Podatke su analizirali pomoću kompjuterskog programa koji može  prikazati položaj nebeskih tela određenog dana u prošlosti.⁠¹⁹ Šta su otkrili? Dok za godinu 568/567. pre n. e. ne odgovaraju svi opisi, svih 13 položaja Meseca odgovara onome što je izračunato za 588/587, to jest 20 godina ranije.

Jedno od mesta gde se posmatranja Meseca čak više uklapaju u 588. nego u 568. godinu nalazi se na pločici reprodukovanoj na ovim stranicama. U njenom trećem redu stoji da je Mesec bio u određenom položaju „u noći 9. [nisanua]“. Međutim, stručnjaci koji su datirali taj događaj na 568. pre n. e. (astronomsku -567) priznali su da je te godine Mesec bio u tom položaju „8. a ne 9. nisanua“. Da bi potvrdili da ta pločica datira iz 568, pretpostavili su da je pisar greškom napisao „9“ umesto „8“.⁠²⁰ Ali položaj Meseca koji je opisan u trećem redu ove pločice tačno odgovara 9. nisanuu 588. pre n. e.²¹

Jasno je da većina astronomskih podataka sa pločice VAT 4956 ukazuje na 588. kao na 37. godinu vladanja Navuhodonosora II. To potvrđuje da je Jerusalim uništen 607. pre n. e. — baš kao što kaže Biblija.

Zašto verovati Bibliji?

Danas većina istoričara smatra da je Jerusalim uništen 587. pre n. e. S druge strane, biblijski pisci Jeremija i Danilo jasno govore da su Judejci bili u izgnanstvu 70, a ne 50 godina (Jeremija 25:1, 2, 11; 29:10; Danilo 9:2). Njihove izjave nedvosmisleno ukazuju da je Jerusalim uništen 607. pre n. e. U svetlu dokaza koje smo razmatrali, taj zaključak donekle ima podršku vanbiblijskih izvora.

Stručnjaci stalno dovode u pitanje tačnost Biblije. Pa ipak, kako se sve više dokaza otkriva, uvek iznova se potvrđuje istinitost biblijskog zapisa. e Oni koji veruju Bibliji imaju čvrste razloge za to. Svoje gledište temelje na dokazima da je Biblija istorijski, naučno i proročanski tačna. Ti dokazi ih uveravaju u istinitost tvrdnje koja se nalazi u samoj Bibliji, naime da je ona Božja nadahnuta Reč (2. Timoteju 3:16). Zašto to ne biste lično ispitali? Možda ćete i vi doći do istog zaključka.

[Fusnote]

[Okvir/Tabela na 23. strani]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

 VAVILONSKA HRONIKA — NEPOTPUNA ISTORIJA

Vavilonska hronika nam pruža zapis o samo 35 godina perioda Novovavilonskog carstva, od 88 godina koliko se pretpostavlja da je trajao.

◻ GODINA KOJA NIJE OBUHVAĆENA HRONIKOM

◼ GODINA KOJA JE OBUHVAĆENA HRONIKOM

BM 21901 BM 21946 BM 25127

↓ ↓ ↓ ↓

NOVOVAVILONSKO CARSTVO PERSIJA

Nabopolasar Navuhodonosor II Amel-Marduk Nabonid /

Neriglisar Labaši-Marduk

↑ ↑ ↑

BM 22047 BM 35382 BM 25124

[Izvori]

BM 21901 i BM 35382: Photograph taken by courtesy of the British Museum; BM 21946: Copyright British Museum; BM 22047, 25124, 25127: © The Trustees of the British Museum

[Okvir/Slika na 24. strani]

ASTRONOMSKI DNEVNIK BM 32238

Ova pločica sadrži zapis o pomračenjima Meseca, ali je sastavljena tek nakon što se desilo poslednje, oko 400 godina posle prvog. Pošto pisac nije video sva ta pomračenja, možda je pomoću matematičkih proračuna odredio kada su se ranija odigrala. Bez dodatnih dokaza koji bi potvrdili njegove zaključke, ti proračuni se ne mogu smatrati pouzdanim izvorom podataka kada se radi o hronologiji.

[Izvor]

© The Trustees of the British Museum

[Okvir/Slike na stranama 26, 27]

ŠTA PLOČICA VAT 4956 ZAISTA OTKRIVA?

Šta je sporno? U trećem redu na ovoj pločici piše da je u „noći 9. dana“ prvog meseca (nisanua/nisana) „Mesec stajao jedan lakat ispred ß Virginis“. Međutim, kada je reč o 568. pre n. e., kojom se ukazuje da je Jerusalim uništen 587, Nojgebauer i Vajdner su 1915. napisali da je tada „Mesec stajao jedan lakat ispred ove zvezde 8. a ne 9. nisana“ (kurziv naš). S druge strane, taj opis potpuno odgovara položaju Meseca 9. nisana 588, kojom se ukazuje na 607. pre n. e.

Da li je to bio 9. ili 8. dan?

(1) Kao što pokazuje propratna fotografija, akadski znak za broj 9 jasno je vidljiv na pločici.

(2) U transliteraciji zapisa na klinastom pismu Nojgebauer i Vajdner su promenili „9“ na „8“.

(3) Samo u fusnoti stoji da se u izvornom tekstu nalazi broj „9“.

(4) Čak su i u nemački prevod stavili „8“.

(5) Saks i Hunger su 1988. objavili tekst u skladu sa originalom, uključujući i broj „9“.

(6) Pa ipak, u engleskom prevodu su ostavili izmenu rekavši da je broj „9“ zapravo „greška umesto: 8“.

 [Izvor]

bpk / Vorderasiatisches Museum, SMB / Olaf M. Teßmer

 [Okvir na 28. strani]

Beleške za članak „Kada je drevni Jerusalim uništen? — drugi deo“

1. Klinasto pismo je vrsta pisma nastala tako što su pisari utiskivali znakove na meke glinene pločice pomoću pisaljke sa vrhom zaoštrenim poput klina.

2. Assyrian and Babylonian Chronicles, A. K. Grejson, objavljeno 1975, reprint iz 2000, strana 8.

3. Novovavilonski period je počeo tokom sedmog veka pre n. e., kada je haldejska dinastija kraljeva vladala Vavilonskim carstvom. Prvi vladar je bio Nabopolasar, otac Navuhodonosora II. Taj period je završen 539. pre n. e. kada je persijski kralj Kir svrgnuo s prestola poslednjeg kralja Nabonida.

4. Neo-Babylonian Business and Administrative Documents, Elen Vitli Mur, izdanje iz 1935, strana 33.

5. Archimedes, Volume 4, New Studies in the History and Philosophy of Science and Technology, „Drevna astronomska posmatranja i predviđanja pomračenja“, Džon M. Stil, izdanje iz 2000, strana 36.

6. Amel-Marduk 562-560 B.C.—A Study Based on Cuneiform, Old Testament, Greek, Latin and Rabbinical Sources. With Plates, Ronald H. Sak, izdanje iz 1972, strana 3.

7. Pločice BM 80920 i BM 58872 datirane su na četvrti i peti mesec godine Evil-Merodahovog stupanja na presto. One su objavljene u Sakovom delu Amel-Marduk 562-560 B.C.—A Study Based on Cuneiform, Old Testament, Greek, Latin and Rabbinical Sources. With Plates, strane 3, 90, 106.

8. Pločica u Britanskom muzeju (BM 55806) datirana je na deseti mesec 43. godine.

9. Pločice BM 75106 i BM 61325 datirane su na sedmi i deseti mesec godine za koju se smatra da je poslednja (druga) godina vladanja kralja Evil-Merodaha. Međutim, pločica BM 75489 datirana je na drugi mesec godine stupanja na presto njegovog naslednika Neriglisara (Catalogue of the Babylonian Tablets in the British Museum, 8. tom, Pločica iz Sipara 3, Erl Lihti, Dž. Dž. Finkelstajn i K. Voker, izdanje iz 1988, strane 25, 35).

Catalogue of the Babylonian Tablets in the British Museum, 7. tom, Pločica iz Sipara 2, Erl Lihti i A. K. Grejson, izdanje iz 1987, strana 36.

Neriglissar—King of Babylon, Ronald H. Sak, izdanje iz 1994, strana 232. Mesec na pločici je ajaru (drugi mesec).

10. Osmotrimo primer Neriglisara. U jednom kraljevskom natpisu za njega je rečeno da je bio „sin Bel-šum-iškuna“, „kralja Vavilona“ (kurziv naš). U jednom drugom natpisu Bel-šum-iškun je nazvan „mudrim princem“. Izvorna reč rubu, koja se prevodi kao „princ“, jeste titula i takođe znači „kralj, vladar“. Pošto postoji očigledno neslaganje oko vremena vladanja Neriglisara i njegovog navodnog prethodnika Amel-Marduka, da li je moguće da je u međuvremenu vladao ovaj „kralj Vavilona“, Bel-šum-iškun? Profesor R. P. Doherti je priznao da se „dokazi o Neriglisarovom plemićkom poreklu ne mogu poreći“ (Nabonidus and Belshazzar—A Study of the Closing Events of the Neo-Babylonian Empire, Rejmond P. Doherti, izdanje iz 1929, strana 61).

11. Astronomical Diaries and Related Texts From Babylonia, 5. tom, urednik Herman Hunger, izdanje iz 2001, strane 2-3.

12. Journal of Cuneiform Studies, 2. tom, br. 4, 1948, „Klasifikacija vavilonskih astronomskih pločica iz seleukidskog perioda“, A. Saks, strane 282-283.

13. Astronomical Diaries and Related Texts From Babylonia, 5. tom, strana 391.

14. Mesopotamian Planetary Astronomy-Astrology, Dejvid Braun, izdanje iz 2000, strane 164, 201-202.

15. Bibliotheca Orientalis, L N° 1/2, Januari-Maart, 1993, „Astronomski dnevnici kao izvor za ahamenidsku i seleukidsku istoriju“, R. Dž. Van der Spek, strane 94, 102.

16. Astronomical Diaries and Related Texts From Babylonia, 1. tom, Abraham Dž. Saks, dovršio i uredio Herman Hunger, izdanje iz 1988, strana 47.

17. Babylonian Eclipse Observations From 750 BC to 1 BC, Piter Dž. Hjuber i Salvo de Mejs, izdanje iz 2004, strana 186. Prema pločici VAT 4956, ovo pomračenje se odigralo 15. dana trećeg vavilonskog meseca, na osnovu čega se zaključuje da je mesec simanu počeo 15 dana pre toga. Ako je pomračenje bilo 15. jula 588. pre n. e. prema julijanskom kalendaru, onda bi prvi dan simanua bio 30. jun/1. jul 588. pre n. e. Dakle, prvi vavilonski mesec (nisanu), a time i nova godina, počeo je dva meseca pre toga, 2/3. maja. Pošto bi ova godina u kojoj se dogodilo pomračenje inače počela 3/4. aprila, na pločici VAT 4956 u 6. redu stoji da je jedan dodatni mesec ubačen nakon dvanaestog (poslednjeg) meseca (adarua) prethodne godine. (Na pločici piše: „osmi dan meseca XII₂ [trinaestoga]“.) Prema tome, to znači da ta nova godina zapravo nije počela sve do 2/3. maja. Zbog toga se datum ovog pomračenja 588. pre n. e. tačno poklapa sa datumom na pločici.

18. Prema delu Berichte über die Verhandlungen der Königl. Sächsischen Gesellschaft der Wissenschaften zu Leipzig, 67. tom, 1. maj 1915, u članku “Ein astronomischer Beobachtungstext aus dem 37. Jahre Nebukadnezars II„, Pol V. Nojgebauer i Ernst F. Vajdner, strane 67-76, postoji 13 opisa posmatranja Meseca u kojima je opisan njegov položaj u odnosu na određenu zvezdu ili sazvežđe. Takođe se navodi 15 opisa posmatranja planeta (strane 72-76). Na klinastom pismu se znak za Mesec jasno i nepogrešivo vidi, dok su neki znakovi za imena planeta i njihove položaje nejasni (Mesopotamian Planetary Astronomy—Astrology, Dejvid Braun, izdanje iz 2000, strane 53-57). Zbog toga se o opisima posmatranja planeta može spekulisati i mogu se iznositi različita tumačenja. Pošto se položaj Meseca može lako pratiti, onda se sa prilično velikom sigurnošću može odrediti i datirati položaj drugih nebeskih tela koja se pominju na pločici VAT 4956 i povezuju sa Mesecom.

18a. Ovi intervali („lunarne trojke“) predstavljaju vremenske razmake, primera radi od zalaska Sunca do zalaska Meseca prvog dana u mesecu, kao i u još dva navrata tokom meseca. Stručnjaci povezuju te intervale sa datumima („Najranija datirana posmatranja aurore borealis“, F. R. Stivenson i Dejvid M. Vilis, u delu Under One Sky—Astronomy and Mathematics in the Ancient Near East, urednici Džon M. Stil i Anet Imhausen, izdanje iz 2002, strane 420-428). Za merenje ovih intervala drevni posmatrači su koristili neku vrstu časovnika. Ta merenja nisu bila pouzdana (Archimedes, Volume 4, New Studies in the History and Philosophy of Science and Technology, „Drevna astronomska posmatranja i predviđanja pomračenja“, Džon M. Stil, izdanje iz 2000, strane 65-66). S druge strane, s mnogo većom sigurnošću mogao se određivati položaj Meseca u odnosu na druga nebeska tela.

19. U analizi je korišćen astronomski kompjuterski program TheSky6™. Pored toga, detaljnija analiza je napravljena pomoću složenog besplatnog programa Cartes du Ciel/Sky Charts (CDC) i programa za konvertovanje datuma koji je obezbedila Američka pomorska opservatorija. Pošto su znakovi na klinastom pismu za mnoge položaje planeta podložni spekulacijama i različitim tumačenjima, ti položaji se nisu koristili u ovom istraživanju da bi se izračunala godina na koju ukazuje ovaj astronomski dnevnik.

20. Berichte über die Verhandlungen der Königl. Sächsischen Gesellschaft der Wissenschaften zu Leipzig, 67. tom, 1. maj 1915; “Ein astronomischer Beobachtungstext aus dem 37. Jahre Nebukadnezars II, (-567/66)„, Pol V. Nojgebauer i Ernst F. Vajdner, strana 41.

21. U trećem redu na pločici VAT 4956 piše: „Mesec je stajao jedan lakat [to jest 2 stepena] ispred ß Virginis.“ U zaključku prethodno pomenute analize stoji da je 9. nisanua Mesec bio 2°04ʹ ispred i 0° ispod zvezde ß Virginis. To se smatra preciznim podudaranjem.

[Tabela na 25. strani]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

 PREMA PLOČICI VAT 4956, KOJE GODINE JE UNIŠTEN JERUSALIM — 587. ILI 607. PRE N. E.?

◼ Ova pločica opisuje astronomske događaje koji su se dogodili tokom 37. godine vladanja kralja Navuhodonosora II

◼ Navuhodonosor II je uništio Jerusalim 18. godine svog vladanja (Jeremija 32:1)

Ako je 37. godina

vladanja Navuhodonosora II

bila 568, onda je

Jerusalim uništen

587 ← ← 587. pre n. e.

610. pre n. e. 600. 590. 580. 570. 560.

607. ← ← Ako je njegova 37. godina vladanja bila 588,

onda je Jerusalim uništen 607. pre n. e.,

što je u skladu s biblijskom hronologijom

◼ VAT 4956 sadrži više dokaza u prilog 607. godini pre n. e.

[Izvor slike na 22. strani]

Photograph taken by courtesy of the British Museum