„Ja tebe neću zaboraviti“
Približimo se Bogu
„Ja tebe neću zaboraviti“
DA LI Jehova brine o svojim slugama? Koliko je duboka njegova briga? Odgovor na ova pitanja možemo dobiti jedino na osnovu onoga što je Bog otkrio o sebi. U Bibliji nalazimo Jehovine reči o tome šta on oseća. Osmotrimo jedan primer zabeležen u Isaiji 49:15.
Da bi pokazao koliko su duboka osećanja koja ima prema svom narodu, Jehova je nadahnuo Isaiju da zapiše jedan od najdirljivijih primera koji možemo da zamislimo. On počinje upečatljivim pitanjem: „Može li žena zaboraviti dete koje je dojila i ne smilovati se sinu utrobe svoje?“ Na prvi pogled, čini se da je odgovor sasvim očigledan. Kako bi majka mogla zaboraviti dete koje doji? Njena beba u potpunosti zavisi od nje, i danju i noću, i čak daje do znanja kada joj je nešto potrebno. Ali Jehovino pitanje ima i dublje značenje.
Zbog čega majka doji svoje dete i u svakom pogledu brine o njemu? Samo da bi ono prestalo da plače? Ne. Prirodno je da se majka ’smiluje sinu utrobe svoje‘. Hebrejska reč koja je ovde prevedena sa „smilovati se“ takođe znači i „pokazati milosrđe“ (Izlazak 33:19; Isaija 54:10). Ovaj izraz nosi misao o nežnoj samilosti prema nekome ko je bespomoćan ili ranjiv. Majčina samilost prema novorođenčetu jedna je od najsnažnijih emocija koje možemo zamisliti.
Nažalost, ne pokazuje svaka majka samilost svojoj bebi koja čezne da bude podojena. Zato Jehova kaže da je moguće da žena zaboravi svoje dete. Živimo u svetu u kom su mnogi muškarci i žene „neverni, bezosećajni prema drugima“ (2. Timoteju 3:1-5). Ponekad čujemo da neka majka zanemaruje, maltretira ili napusti svoje novorođenče. U jednom delu se u objašnjenju za Isaiju 49:15 kaže sledeće: „Majke greše i njihovu ljubav ponekad nadvlada sebičnost. Čak i ta najjača ljubav svojstvena čoveku može da zataji.“
Pa ipak, Jehova nas uverava: „Ja tebe neću zaboraviti.“ Sada nam je jasnija svrha pitanja koje je Jehova postavio u Isaiji 49:15. Ne radi se toliko o poređenju koliko o kontrastu. Za razliku od nesavršenih majki koje nisu uvek samilosne prema svojoj bespomoćnoj bebi, Jehova nikada ne propušta niti zaboravlja da pokaže samilost prema svojim slugama kada im je to potrebno. U skladu s tim, u maločas pomenutom delu se za Isaiju 49:15 kaže: „Ovo je jedan od najsnažnijih, ako ne i najsnažniji izraz Božje ljubavi u Starom zavetu.“
Zar nije utešno znati za ’duboku samilost našeg Boga‘? (Luka 1:78). Da li biste želeli da saznate kako mu se možete približiti? Jehova je Bog ljubavi koji uverava svoje sluge: „Nikada te neću ostaviti i nipošto te neću napustiti“ (Jevrejima 13:5).
Predlog za čitanje Biblije u februaru:
