Današnji Asteci postaju pravi hrišćani

„Hramovi su pali, pretvorivši se u prah i pepeo, idoli su nestali, svete knjige je progutao plamen, ali drevni bogovi i dalje žive u srcu Indijanaca.“ (Las antiguas culturas mexicanas)

MEKSIKO je dom Asteka, koji su se kao malo pleme doselili u ovu zemlju u XIII veku, a kasnije postali carstvo koje se po moći moglo meriti sa carstvom Inka u Peruu. Iako je carstvo Asteka palo kada je španska vojska 1521. osvojila njihovu prestonicu Tenočtitlan, astečki jezik nahuatl je i te kako živ. a Još uvek ga govori oko milion i po starosedelaca u najmanje 15 meksičkih država. To je doprinelo očuvanju nekih drevnih astečkih verovanja, kao što je Valter Krikeberg zapazio u svojoj knjizi citiranoj na početku. U šta su oni verovali?

Neobično, a ipak blisko

Astečki običaj za koji je verovatno najviše njih čulo jeste prinošenje ljudskih žrtava. Nastao je zbog verovanja da će sunce umreti ukoliko se ne hrani ljudskim srcima i krvlju. Prema rečima španskog fratra Dijega Durana, u Tenočtitlanu je 1487. za četiri dana žrtvovano više od 80 000 ljudi tokom posvećenja velikog hrama u obliku piramide.

Iako je Špance s jedne strane zaprepastio ovaj običaj, iznenadilo ih je saznanje da se mnoga astečka verovanja podudaraju sa učenjima Katoličke crkve. Na primer, Asteci su imali neki oblik pričesti tokom koje su jeli kukuruzne likove svojih bogova ili meso žrtava. Koristili su krst, ispovedali se i krštavali malu decu. Možda je najveća sličnost obožavanje boginje Tonancin, device „majke bogova“, koju su od milja prozvali „naša majčica“.

Upravo na brdu gde su Asteci obožavali Tonancin, jednom meštaninu se 1531. godine navodno prikazala tamnoputa katolička Devica od Gvadalupea obrativši mu se na jeziku nahuatl. Ovaj događaj je ubrzao preobraćenje Asteka na katoličanstvo. Svetilište za devicu je izgrađeno na temeljima hrama boginje Tonancin. Ovu baziliku svake godine 12. decembra posećuju stotine hiljada pobožnih Meksikanaca, od kojih mnogi govore nahuatl.

Asteci u zabačenim planinskim mestima održavaju brojne praznike u čast svetaca zaštitnika, a neki od njih traju danima pa i nedeljama. U knjizi El universo de los aztecas objašnjeno je da je kod starosedelaca „obožavanje katoličkih svetaca pomešano  sa običajima koje su praktikovali pre dolaska [španskog osvajača] Kortesa“. Asteci se takođe bave okultizmom. Kada se neko razboli, odlazi kod iscelitelja koji vrše obredna čišćenja i prinose životinjske žrtve. Osim toga, većina Asteka je nepismena i ne zna da čita ni španski ni nahuatl. Budući da se čvrsto drže svojih običaja i jezika i da su veoma siromašni, potisnuti su na marginu društva.

Biblijska istina stiže do današnjih Asteka

Jehovini svedoci u Meksiku godinama nastoje da svim ljudima prenesu ’dobru vest o kraljevstvu‘ (Matej 24:14). Meksička podružnica Jehovinih svedoka je 2000. godine organizovala da se svima koji govore nahuatl propoveda na maternjem jeziku, kao i da se na tom jeziku osnuju skupštine za one koji su prisustvovali sastancima na španskom. Oformljena je grupa za prevođenje biblijskih publikacija na nahuatl. Takođe je uložen trud da se Asteci pouče da čitaju i pišu na svom jeziku. Kakav je bio ishod? Pogledajmo neke primere.

Kada je jedna žena prvi put čula biblijski govor na jeziku nahuatl, oduševljeno je rekla: „Već deset godina dolazimo na sastanke i uvek smo odlazili sa glavoboljom jer nismo dobro razumeli španski. Sada imamo osećaj da smo se preporodili!“ Šezdesetogodišnji Huan je proučavao Bibliju i osam godina sa svojom ženom i decom dolazio na sastanke na španskom. Međutim, nije mnogo napredovao u duhovnom pogledu. Zatim je počeo da proučava Bibliju na maternjem jeziku. Za manje od godinu dana se krstio!

Kao što se vidi iz ovih primera, mnogi su prvi put imali kontakt s Biblijom na španskom jeziku, ali nisu u potpunosti razumeli njenu poruku. Zahvaljujući tome što na svom maternjem jeziku imaju sastanke, veće skupove i publikacije, lakše prihvataju biblijsku istinu i bolje razumeju svoje hrišćanske odgovornosti.

Javljaju se poteškoće

Duhovni napredak Asteka nije prošao bez poteškoća. Na primer, oni su pod velikim pritiskom da učestvuju u verskim proslavama. Jehovinim svedocima u San Agustin Oapanu nije bilo dozvoljeno da propovedaju od kuće do kuće. Bilo je to zbog straha da će ljudi prestati da prilažu novac za proslave. Kada su Florensio i još neki Svedoci astečkog porekla propovedali tamo, on i još dvojica su uhapšeni. U roku od dvadeset minuta okupilo se mnoštvo koje je počelo da se dogovara šta da urade s njima.

„Želeli su da nas na licu mesta ubiju“, seća se Florensio. „Neki su predlagali da nas vežu i bace u reku da se udavimo! Proveli smo noć u zatvoru. Sledećeg dana došla su tri Svedoka, od kojih je jedan advokat, s namerom da nam pomognu. I njih su bacili u zatvor. Konačno su nas vlasti pustile, ali pod uslovom da napustimo grad.“ I pored tog nemilog događaja, tamo je iduće godine osnovana skupština koju čini 17 krštenih Jehovinih svedoka, a broj prisutnih na sastancima je oko 50.

U naselju Koapala, Jehovin svedok po imenu Alberto bio je pozvan da učestvuje u jednoj proslavi. Kada je to odbio, bio je zatvoren. Sazvano je seosko veće i neki su glasno zahtevali da bude obešen kako bi se zastrašili svi koji požele da se pridruže njegovoj religiji i odbace tradiciju. Neki Svedoci su pokušali da mu pomognu ali su i oni bili uhapšeni. Kada se ta sedmodnevna proslava završila, svi su bili pušteni na slobodu. Protivljenje se nastavilo pa je bilo neophodno tražiti pomoć od viših organa vlasti. Naredba koju su oni izdali doprinela je tome da se situacija smiri. Zanimljivo je da je nedugo potom čovek koji se najviše protivio prihvatio  biblijsku istinu i krstio se. Tamo sada postoji jedna skupština.

Polje je spremno za žetvu

Bilo je očigledno da ima puno posla na ovom polju, pa su mnogi Svedoci počeli da uče jezik nahuatl. Međutim, to i nije bilo tako lako. Asteci su vrlo povučen narod i nerado pričaju na svom jeziku zbog svega što su doživljavali. Pored toga, ovaj jezik ima mnogo dijalekata.

Sonja je punovremeni objavitelj i ona kaže šta ju je podstaklo da se upusti u taj poduhvat. „Nedaleko od moje kuće nalaze se kolibe okružene čuvarima, u kojima živi oko 6 000 Asteka koji su se tu doselili zbog posla. Taj narod je ranjiv i ponižen“, rekla je Sonja. „Bilo mi je teško kada sam videla u kakvim uslovima živi ovaj nekada ponosan narod, koren naše kulture. Propovedali smo im dvadeset godina na španskom ali oni nas nisu dobro razumeli i nisu bili mnogo zainteresovani. Međutim, kada sam naučila nekoliko reči na njihovom jeziku, otvorila su mi se mnoga vrata. Ljudi bi me okružili i slušali. Predložila sam jednoj ženi da me uči jeziku nahuatl a da ja nju učim da čita i piše. Sada me svi u ovom naselju zovu ’žena koja zna jezik‘. Osećam se kao misionar u sopstvenoj zemlji.“ U tom kraju danas postoji skupština na jeziku nahuatl.

Marisela takođe punovremeno propoveda dobru vest i trudi se da nauči ovaj jezik. U početku je na španskom proučavala Bibliju sa 70-godišnjim Feliksom. Ali kako je sve bolje znala nahuatl, počela je da mu objašnjava ponešto na njegovom jeziku. To je vodilo do lepih rezultata. Dirnulo ju je kada je Feliks pitao: „Da li me Jehova sluša kada mu se obraćam na svom jeziku?“ Veoma se obradovao kada je saznao da Jehova razume sve jezike. Feliks je sada kršten i redovno ide na sastanke iako mora da pešači sat i po. Marisela kaže: „Stvarno sam srećna što sarađujem sa anđelom koji objavljuje dobru vest svim narodima!“ (Otkrivenje 14:6, 7).

Nema sumnje da su ovde polja „zrela za žetvu“ (Jovan 4:35). Molimo se Jehovi Bogu da i dalje poziva ljude iz svih naroda, uključujući današnje Asteke, da dođu na njegovu goru gde će biti poučeni njegovim putevima (Isaija 2:2, 3).

[Fusnota]

[Mapa na 13. strani]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

MEKSIKO SITI

BROJ ASTEKA PO DRŽAVAMA

150 000

MANJE OD 1 000