Upoznajte boje i tkanine biblijskih vremena

IZ BIBLIJE saznajemo kakvu su odeću nosili ljudi pre mnogo vekova — kojih stilova, boja i materijala.

Naravno, Sveto pismo nije knjiga koja se bavi modom i stilovima. Pa ipak, te pojedinosti u biblijskim zapisima pomažu čitaocima da događaje o kojima se govori ožive u mislima.

Primera radi, čitamo o Adamovoj i Evinoj improvizovanoj odeći — spleli su smokvino lišće i napravili pokrivala za bedra. Međutim, kasnije su od Boga dobili trajnije „duge haljine od kože“ (Postanak 3:7, 21).

Osim toga, u 28. i 39. poglavlju knjige Izlazak opisano je šta je trebalo da nosi izraelski prvosveštenik. Ta odeća se sastojala od lanenog donjeg rublja, bele duge haljine, istkanog pojasa, plave tunike bez rukava, izvezenog efoda i naprsnika, kao i turbana sa sjajnom pločicom od zlata. Dovoljno je da pročitamo kako su svi ti skupoceni materijali bili uklopljeni u delove prvosveštenikove odeće pa da zamislimo veličanstven utisak koji je ostavljala njegova pojava (Izlazak 39:1-5, 22-29).

Odeća koju je nosio prorok Ilija bila je toliko karakteristična da su drugi odmah mogli shvatiti o kome se radi samo na osnovu opisa njegovog izgleda: „Imao je ogrtač od dlake i kožni pojas oko struka.“ Vekovima kasnije, neki su mislili da je Jovan Krstitelj Ilija, delimično zbog sličnosti njihove odeće (2. Kraljevima 1:8; Matej 3:4; Jovan 1:21).

Tkanine i boje. Biblija mnogo puta govori o vrstama materijala od kojih se pravila odeća i različitim  bojama i sredstvima za bojenje, kao i o predenju, tkanju i šivenju. a Najčešće pomenuti materijali su vuna od domaćih životinja i laneno platno koje se dobija od biljke lana. Premda je Avelj bio poznat kao pastir, Biblija ne kaže da li je on gajio ovce zbog vune (Postanak 4:2). U njoj se prvi put pominje odeća od finog lanenog platna kada se govori o haljinama u koje je faraon obukao Josifa, koji je živeo u XVIII veku pre n. e. (Postanak 41:42). Sveto pismo praktično ne pominje da su Jevreji koristili pamuk u izrađivanju odeće, ali je poznato da se taj materijal od davnina koristi na Bliskom istoku.

Od lana i vune su se dobijala fina vlakna. Ona su se upredala u niti različite debljine koje su se zatim tkale kako bi se dobila tkanina. I niti i tkanine su bojene različitim nijansama. Tkanina se zatim sekla po meri. Delovi odeće su  često ukrašavani vezom ili nitima različitih boja, što ih je činilo mnogo lepšim i skupocenijim (Sudije 5:30).

U Bibliji se često pominju plava, purpurna i grimizna kao boje kojima su se bojile tkanine. Izraelcima je bilo zapoveđeno da na svojoj odeći „iznad resa na skutu stavljaju plavu traku“ kako bi ih to uvek podsećalo na poseban odnos koji imaju sa svojim Bogom, Jehovom (Brojevi 15:38-40). Hebrejske reči tekhelet, nijansa plave, i argaman, koja se obično prevodi kao „purpur“, označavale su boje koje su se nalazile na prvosveštenikovoj odeći i ukrasnim predmetima u svetom šatoru i hramu.

Sveti šator i hramska oprema. Sveti šator u pustinji — a kasnije hram u Jerusalimu — bio je središte izraelske religije. Zato je razumljivo što u Bibliji nalazimo mnoštvo pojedinosti o tome kako je trebalo podići i opremiti sveti šator i Solomonov hram. Pored materijala i boja, govori se o tkanju, bojenju, šivenju i vezenju zavesa i pokrivača za šator.

Bog je svojim duhom vodio vrsne zanatlije po imenu Veseleilo i Olijav, kao i druge muškarce i žene. Oni su verno izvršili poseban zadatak i napravili šator sastanka dostojan za svetu službu Jehovi (Izlazak 35:30-35). U 26. poglavlju knjige Izlazak, svi materijali i izrada svakog dela svetog šatora opisani su do najsitnijih detalja. Na primer, ogromna šatorska platna raznih boja bila su istkana od „fino ispredenog lana, plavog prediva, vune purpurne boje i skerletne tkanine“. Većinu ovih materijala su Izraelci poneli sa sobom kada su oslobođeni iz Egipta. Posebna pažnja je posvećena ogromnoj zavesi živih boja na kojoj su bili izvezeni heruvimi i koja je razdvajala „Svetinju od Svetinje nad svetinjama“ u unutrašnjem delu šatora (Izlazak 26:1, 31-33). Slične detaljne smernice su dobili oni koji su izrađivali tkanine za hram u Jerusalimu za vreme kralja Solomona (2. Letopisa 2:1, 7).

Pojedinosti koje su sačuvane u Bibliji govore nam da su Jevreji iz drevnog doba bili veoma preduzimljivi i maštoviti kada su radili sa  materijalima koji su im bili dostupni. Stvaramo sliku o jednom društvu u kom ljudi nisu jedva sastavljali kraj s krajem, obučeni u jednoličnu odeću od neuglednih materijala, već su nosili odeću raznih boja i stilova, u skladu sa prilikama, godišnjim dobom i mogućnostima porodice.

Biblija nam kaže da je Bog Izraelcima dao u posed dobru zemlju, „zemlju u kojoj teče med i mleko“ (Izlazak 3:8; Ponovljeni zakoni 26:9, 15). Kada su ga obožavali na ispravan način, imali su njegov blagoslov. Život im je bio lep, a narod je bio srećan i zadovoljan. Na primer, u Svetom pismu se kaže: „Juda i Izrael živeli su spokojno, svako pod svojom lozom i pod svojom smokvom, od Dana do Virsaveje, sve dok je [kralj] Solomon bio živ“ (1. Kraljevima 4:25).

[Fusnota]

[Okvir/Slike na stranama 26, 27]

Vuna i lan

U biblijsko doba, ovce su se uglavnom gajile zbog mleka i vune. Od vune nekoliko ovaca mogla se napraviti odeća za jednu porodicu. Ukoliko bi vlasnik imao mnogo ovaca, višak vune je mogao prodati izrađivačima tkanina. U nekim gradovima i selima su čak postojala njihova zanatska udruženja. Još od drevnih vremena, striža ovaca je bila jedan od godišnjih poslova koje su ljudi obavljali (Postanak 31:19; 38:13; 1. Samuilova 25:4, 11).

Laneno platno, omiljeni materijal za izradu odeće, pravilo se od vlakana biljke lana (Izlazak 9:31). Ova biljka se sekla neposredno pre nego što bi dostigla pun rast. Stabljike su se sušile na suncu i zatim potapale u vodu kako bi drvenasti delovi smekšali. Nakon što bi se ponovo osušile, stabljike su se udarale da bi se vlakna razdvojila, a potom su se upredala u niti za tkanje. Članovi kraljevske porodice i ljudi na visokom položaju veoma su cenili lanenu odeću.

[Slika]

Osušena biljka lana pre potapanja u vodu

[Okvir/Slika na 27. strani]

Predenje

Jedno vlakno — bilo da je u pitanju lan, vuna ili kozja dlaka — i suviše je slabo i kratko da bi se moglo koristiti. Zato se više vlakana uvrće, to jest upreda da bi se dobila nit ili pređa željene debljine i dužine. Biblija za „vrsnu ženu“ kaže: „Ruke svoje prema preslici pruža, u rukama svojim vreteno drži“ (Poslovice 31:10, 19). Tim rečima je opisano predenje, postupak u kom se koriste preslica i vreteno, što su u suštini dva obična štapa.

Žena u jednoj ruci drži preslicu sa svežnjem neupredenih vlakana. Drugom rukom izvlači nekoliko vlakana i uvrće ih prstima u nit koju kači za kukicu na kraju vretena. Za vreteno je pričvršćen i teg u obliku koluta koji služi kao zamajac. Dok drži vreteno uspravno i vrti ga, ona upreda vlakna u nit određene debljine. Upredena nit se namotava na osovinu vretena kao na kalem i to se ponavlja sve dok se sva vlakna ne upredu u jednu dugu nit, spremnu za bojenje ili tkanje.

[Okvir/Slike na stranama 28, 29]

Bojenje

Posle upredanja i pranja, vunene i lanene niti — ili tkanine — boje se različitim bojama. Da bi se dobila tamnija nijansa, više puta se potapaju u rastvor boje. Pošto je boja veoma skupa, višak se cedi da bi se ponovo koristio. Gotove niti i tkanine se ostavljaju da se osuše.

U drevno doba nije bilo sintetičkih boja pa su ljudi od biljaka i životinja dobijali postojane boje u neverovatno mnogo nijansi. Primera radi, žuta se pravila od lišća badema i izmrvljene kore nara, a crna od kore narovog stabla. Crvenu su dobijali iz korena broća ili od jedne vrste štitaste vaši, a plavu od cveta indiga. Kombinovanjem pigmenata iz više vrsta puževa volaka mogle su se napraviti razne nijanse, od kraljevskog purpura pa do plave i grimiznocrvene.

Koliko je bilo potrebno morskih puževa da bi se obojio neki komad odeće? Od jednog puža se dobije tako malo pigmenta da je, prema jednom istraživanju, potrebno oko 10 000 njih da bi se duga haljina ili ogrtač obojili u intenzivnu nijansu boje koja je odgovarajuće nazvana kraljevski purpur. Kaže se da je tokom vladavine vavilonskog kralja Nabonida, vuna purpurne boje bila 40 puta skuplja od vune drugih boja. Pošto je Tir bio čuven po proizvodnji ove skupocene boje, ona je postala poznata kao tirski purpur.

[Slike]

Kućica morskog puža

Mesto gde su se materijali potapali u purpurnu boju, Tel Dor, Izrael, drugi ili treći vek pre n. e.

[Izvor]

The Tel Dor Project

[Okvir/Slika na 29. strani]

Tkanje

Od upredenih niti tkale su se tkanine željene veličine, za pravljenje odeće i drugih stvari. Na razboju su bile isprepletene uzdužne niti osnove i poprečne niti potke. Niti potke su se provlačile naizmenično iznad i ispod niti osnove.

U biblijsko doba, razboj je bio visoki uspravni ram ili ram koji se polagao na pod. Kod nekih uspravnih ramova, za niti osnove su na donjem kraju bili pričvršćeni tegovi koji su ih držali zategnutima. Drevni tegovi za razboj otkriveni su na mnogim mestima u Izraelu.

Obično se tkalo u kućama, ali ponekad su se čitava sela bavila tim zanatom. Primera radi, u 1. Letopisa 4:21 spominje se jedna ’porodica izrađivača finog platna‘, što je po svemu sudeći bilo udruženje tkača.

[Slika na stranama 26, 27]

’Plavo predivo i vuna purpurne boje‘ (Izlazak 26:1)