„Volite jedan drugoga“

„Novu vam zapovest dajem: Volite jedan drugoga. Kao što sam ja voleo vas, tako i vi volite jedan drugoga. Po tome će svi znati da ste moji učenici, ako budete voleli jedan drugoga.“ (JOVAN 13:34, 35)

Šta to znači? Hrist je rekao svojim sledbenicima da vole jedni druge kao što je on voleo njih. Kako ih je Isus voleo? Na njegovu ljubav nisu uticale nacionalne predrasude i gledište o ženama koje je bilo uobičajeno u to vreme (Jovan 4:7-10). Ljubav ga je pokrenula da žrtvuje svoje vreme, snagu i ličnu udobnost da bi pomagao drugima (Marko 6:30-34). Na kraju je pokazao ljubav na najupečatljiviji način. „Ja sam dobri pastir“, rekao je. „Dobri pastir polaže svoj život za ovce“ (Jovan 10:11).

Da li su se prvi hrišćani držali toga? U prvom veku hrišćani su se međusobno nazivali „braćom“ i „sestrama“ (Filimonu 1, 2). Hrišćani su u svoje skupštine rado prihvatali ljude iz svih naroda, jer su smatrali da „nema razlike između Judejina i Grka; jedan isti Gospod je nad svima“ (Rimljanima 10:11, 12). Nakon Pedesetnice 33. godine u Jerusalimu „prodavali su što su stekli i imali, pa su to delili svima — kako je kome bilo potrebno“. Zašto? Da bi novokršteni učenici mogli ostati u Jerusalimu i posvetiti se „apostolskoj nauci“ (Dela apostolska 2:41-45). Šta ih je pokrenulo da to učine? Manje od 200 godina nakon smrti apostolâ, Tertulijan je u svom delu citirao ljude koji su za hrišćane rekli: „Vidi kako se vole [...] i kako su spremni čak i da umru jedni za druge.“

Ko danas odgovara tom opisu? U knjizi The History of the Decline and Fall of the Roman Empire iz 1837. zapaža se da su tokom vekova oni koji su se izjašnjavali kao hrišćani „daleko veće patnje doživljavali jedni od drugih nego od ruku vatrenih nevernika“. Na osnovu nedavnog istraživanja sprovedenog u Sjedinjenim Državama, ustanovljeno je da mnogi religiozni ljudi — od kojih se većina izjašnjava kao hrišćani — imaju rasne predrasude. Vernici koji odlaze u crkvu često nemaju ništa zajedničko sa pripadnicima iste veroispovesti u drugoj zemlji i zato ne mogu ili nemaju želju da pomognu suvernicima kada se pojavi potreba za tim.

Nakon što su 2004. Floridu pogodila zaredom četiri uragana u roku od dva meseca, predsedavajući Službe za hitne intervencije proverio je da li se humanitarna pomoć ispravno deli. Rekao je da nijedna druga grupa nije bila tako dobro organizovana kao Jehovini svedoci i ponudio se da im obezbedi sve što im je potrebno. Nešto ranije, 1997. godine, grupa Jehovinih svedoka za pružanje humanitarne pomoći putovala je u Demokratsku Republiku Kongo noseći lekove, hranu i odeću suvernicima i drugima. Svedoci iz Evrope obezbedili su sve te potrebne stvari u vrednosti od preko 730 000 evra.