Primeri vere

Štitio je svoju porodicu i postojano brinuo o njoj

JOSIF nabacuje još jednu vreću na leđa magarca. Dok se pogledom oprašta od Vitlejema obavijenog tamom, lagano tapše po boku ovu malu, ali izdržljivu tovarnu životinju. Nema sumnje da razmišlja o dugom putu koji ga čeka. Egipat — tuđ narod, strani jezik i nepoznati običaji. Kako li će se njegova mala porodica navići na toliko promena?

Nije mu bilo lako da prenese loše vesti svojoj voljenoj ženi, Mariji, ali je skupio snagu i to učinio. Ispričao joj je kako mu se u snu pojavio jedan anđeo i preneo mu poruku od Boga: Kralj Irod traži život njihovog malog sina! Morali su odmah da pođu (Matej 2:13, 14). Marija je bila veoma zabrinuta. Zašto bi iko želeo da ubije njeno nedužno, bezazleno dete? Ni ona ni Josif to nisu mogli da shvate. Ali verovali su Jehovi i pripremili se za put.

Dok usnuli Vitlejem i ne sluti kakva se drama upravo odvija, Josif, Marija i Isus u okrilju mraka polaze na put. Na istočnom nebu nazire se svitanje zore, a Josif vodi svoju porodicu ka jugu pitajući se šta ih sve još čeka. Kako će skromni tesar uspeti da zaštiti svoju porodicu od tako moćnih sila? Hoće li uvek moći da ih zbrine? Da li će postojano izvršiti težak zadatak koji mu je poverio Jehova Bog — da podiže ovo posebno dete i brine o njemu? Pred Josifom stoje ogromni izazovi. Dok budemo osmatrali kako se on suočio s njima, videćemo zbog čega je Josif primer vere za očeve i sve nas danas.

Štitio je svoju porodicu

Mesecima ranije, u njegovom rodnom Nazaretu, tok Josifovog života se potpuno promenio kada se verio sa Ilijevom ćerkom Marijom. Poznavao ju je kao besprekornu, vernu devojku. Ali onda je čuo da je trudna! Nameravao je da se tajno razvede od nje kako bi je zaštitio i poštedeo sramote. a Međutim, u snu mu se javio jedan anđeo i objasnio da je Jehova putem svetog duha učinio da Marija zatrudni. Još mu je rekao da će dete koje ona nosi „spasti svoj narod od njihovih greha“. Takođe ga je ohrabrio rečima: „Ne boj se da dovedeš kući Mariju, svoju ženu“ (Matej 1:18-21).

Pošto je bio pravedan i poslušan, Josif je učinio upravo tako. Prihvatio je neverovatno težak zadatak — da odgaji dete, ali ne svoje već Božjeg najdražeg sina. Kasnije je iz poslušnosti carskoj naredbi o popisu pošao sa svojom trudnom ženom u Vitlejem. Tamo se dete rodilo. b

Josif se nije vratio s porodicom u Nazaret. Nastanili su se u Vitlejemu, u blizini Jerusalima. Bili su siromašni, ali Josif je činio sve što je mogao kako Marija i Isus ne bi osetili oskudicu i nedaće. Nedugo nakon Isusovog  rođenja, počeli su da žive u skromnoj kući. Kada je Isus imao verovatno nešto više od godinu dana, u njihovom životu je nastupila još jedna velika promena.

Posetili su ih nepoznati ljudi, astrolozi sa istoka, verovatno iz dalekog Vavilona. Pratili su zvezdu koja ih je dovela do kuće Josifa i Marije tražeći dete koje će postati judejski kralj. Bili su puni poštovanja.

Međutim, svesno ili nesvesno, astrolozi su izložili dete velikoj opasnosti. Zvezda koju su videli nije ih odmah odvela u Vitlejem nego najpre u Jerusalim. Tamo su zlom kralju Irodu ispričali da traže dete koje će postati judejski kralj, rasplamsavši time njegovu ljubomoru i bes. (Videti članak „Pitanja čitalaca — ko je poslao ’zvezdu‘ koja je vodila mudrace?“, na strani 29.)

Na svu sreću, kao što ćemo videti, umešao se neko mnogo snažniji od Iroda. Posetioci su velikodušno darovali porodicu. Mora da je Josifu i Mariji bilo vrlo neobično što su odjednom posedovali „zlato, tamjan i smirnu“ — prave dragocenosti! Pošto su astrolozi nameravali da se vrate kralju Irodu i jave mu gde su pronašli dete, Jehova ih je sprečio u tome. U snu im je naložio da se vrate kući drugim putem (Matej 2:1-12).

Ubrzo nakon što su astrolozi otišli, Jehovin anđeo je upozorio Josifa: „Ustani, uzmi dete i njegovu majku i beži u Egipat, i ostani tamo dok ti ne kažem da se vratiš, jer će Irod tražiti dete da ga pogubi“ (Matej 2:13). Kao što smo videli na početku, Josif je odmah poslušao. Bezbednost deteta je stavio ispred svega drugog i odveo je svoju porodicu u Egipat. Pošto su im paganski astrolozi darovali skupocene poklone, imali su dovoljno sredstava da privremeno borave u stranoj zemlji.

U apokrifnim mitovima i legendama njihov put u Egipat protkan je neverovatnim detaljima. Govori se da je Isus čudom skratio putovanje, prouzrokovao da pljačkaši postanu bezopasni i čak učinio da se palme sa grozdovima urmi saviju pred njegovom majkom i podare joj svoje plodove. c Ali zapravo, to je bio dug i naporan put u nepoznato.

Roditelji mogu mnogo naučiti od Josifa. On je spremno prekinuo posao i žrtvovao ličnu udobnost da bi zaštitio svoju porodicu od opasnosti. Jasno je da je na brigu o porodici gledao kao na svetu  dužnost koju je dobio od Jehove. Roditelji danas odgajaju decu u pokvarenom svetu punom zlih uticaja koji mlade mogu dovesti u opasnost, iskvariti ih ili im čak uništiti život. Za svaku su pohvalu majke i očevi koji postupaju odlučno poput Josifa i daju sve od sebe kako bi zaštitili decu od takvih uticaja.

Brinuo je o svojoj porodici

Izgleda da Josifova porodica nije dugo boravila u Egiptu jer mu je anđeo ubrzo javio da je Irod umro. Josif se s porodicom vratio u svoju zemlju. U jednom drevnom proročanstvu je rečeno da će Jehova pozvati svog sina „iz Egipta“ (Matej 2:15). Josif je tako doprineo ispunjenju proročanstva. Kuda će sada odvesti svoju porodicu?

Bio je vrlo oprezan. S pravom se plašio Irodovog naslednika Arhelaja, zlog čoveka koji je isto tako odisao ubilačkom mržnjom. Zahvaljujući Božjem vođstvu poveo je svoju porodicu na sever, daleko od Jerusalima i njegovih spletki, u svoj rodni Nazaret u Galileji. Tamo su on i Marija podizali svoju decu (Matej 2:19-23).

Vodili su jednostavan život, ali on nimalo nije bio lak. Biblija Josifa naziva tesarem i pri tom koristi reč za zanat koji obuhvata mnogo poslova povezanih sa obrađivanjem drveta. Tu spada obaranje stabala, dovlačenje drvne građe i sušenje drveta kako bi se moglo koristiti za izgradnju kuća, pravljenje čamaca, mostića, prikolica, točkova, jarmova i drugog poljoprivrednog oruđa (Matej 13:55). Bio je to težak fizički posao. Tesari iz biblijskog doba često su radili ispred svoje skromne kuće ili u radionici pored nje.

Josif je koristio mnogo alata od kojeg je nešto sigurno nasledio od svog oca. Verovatno je imao ugaonik, visak, konac za obeležavanje, malu sekiru, testeru, bradvu, čekić, malj, dleta, svrdlo koje se okretalo povlačenjem luka, različite vrste lepka, a možda i poneki klin premda su oni bili prilično skupi.

Zamislite Isusa kao malog dečaka kako posmatra svog poočima dok radi. Širom otvorenih očiju s pažnjom prati svaki Josifov pokret i divi se snazi tih širokih ramena i snažnih ruku, umešnosti prstiju i znalačkom pogledu u očima. Možda je Josif poučavao svog malog sina nekim jednostavnim poslovima kao što je ravnanje hrapavih drvenih površina pomoću osušene riblje kože. Verovatno ga je naučio kako da razlikuje različite vrste drveta koje je koristio — sikomoru, hrast i maslinu.

Isus je takođe znao da su te snažne ruke koje obaraju stabla, tešu grede i čvrsto ih spajaju iste one nežne ruke u čijem su zagrljaju osećali toplinu on, njegova majka, braća i sestre. Josif i Marija su očigledno imali veliku porodicu i pored Isusa su dobili još najmanje šestoro dece (Matej 13:55, 56). Zato je Josif morao  još marljivije da radi kako bi zbrinuo sve njih.

Međutim, Josif je razumeo da su duhovne potrebe njegove porodice najvažnije. Zato je izdvajao vreme da poučava decu o Jehovi Bogu i njegovim zakonima. On i Marija su ih redovno vodili u obližnju sinagogu, gde se naglas čitao i tumačio Zakon. Možda je Isus nakon toga postavljao pregršt pitanja ocu, koji je davao sve od sebe da zadovolji njegovu duhovnu glad. Josif je takođe vodio porodicu na verske praznike u Jerusalim. Za godišnje obeležavanje Pashe trebalo im je oko dve sedmice — da prevale put od preko 100 kilometara do Jerusalima, prisustvuju proslavi i zatim se vrate kući.

Poglavari porodica danas slede njegov primer. Oni se žrtvuju za svoju decu stavljajući duhovnu pouku ispred svega drugog, pa i materijalnih udobnosti. Daju sve od sebe kako bi ih vodili na veće i manje hrišćanske sastanke. Poput Josifa, svesni su da ne postoji bolji način za ulaganje u budućnost njihove dece.

„Zabrinuti smo te tražili“

Kada je Isus imao 12 godina, Josif je po običaju krenuo s porodicom u Jerusalim. Bila je Pasha, vreme praznika, i velike porodice su putovale u dugim povorkama, prelazeći predele obrasle bujnim prolećnim rastinjem. Dok su se približavali stenovitim stazama koje vode do uzvišenja na kome se nalazio Jerusalim, mnogi bi zapevali psalme poznate kao pesme za uspinjanje (Psalam 120–134). Grad je vrveo stotinama hiljada ljudi. Posle praznika, porodice bi polako kretale kući. Josif i Marija su imali pune ruke posla pa su pretpostavili da je Isus u blizini, možda s nekim rođacima. Tek kad su čitav dan hoda odmakli od Jerusalima, shvatili su da se dogodilo nešto strašno — Isus nije bio tu! (Luka 2:41-44).

 Obuzeti strahom, vratili su se istim putem do Jerusalima. Kako li im je taj grad sada delovao pusto i drugačije dok su puni zebnje lutali njegovim ulicama i dozivali svog sina. Gde bi dečak mogao biti? Da li se Josif nakon tri dana traženja zabrinuo da je strašno izneverio Jehovu, ne ispunivši sveti zadatak koji mu je bio poveren? Na kraju su otišli u hram. Tamo su nastavili da ga traže sve dok nisu ušli u jednu prostoriju gde su bili okupljeni mnogi učeni ljudi, dobri poznavaoci Zakona, a među njima i Isus! Zamislite olakšanje koje su osetili Josif i Marija! (Luka 2:45, 46).

Isus je slušao ove učene ljude i postavljao im brojna pitanja. Ti ljudi su bili oduševljeni detetovom oštroumnošću i njegovim odgovorima. Marija i Josif su bili zatečeni. U biblijskom zapisu se ne kaže da je Josif izgovorio i jednu jedinu reč. Ali Marijine reči živopisno oslikavaju njihova osećanja: „Dete, zašto si nam to učinio? Tvoj otac i ja zabrinuti smo te tražili“ (Luka 2:47, 48).

U nekoliko veštih poteza, Božja Reč realno oslikava roditeljstvo. To može biti veoma stresno — čak i ako je dete savršeno! Odgajanje dece u današnjem opasnom svetu može doneti mnogo brige, ali očevi i majke nalaze utehu u saznanju da i Biblija govori o izazovima s kojima se oni suočavaju.

Isus se nalazio tamo gde se osećao najbliže svom nebeskom Ocu, Jehovi, i upijao svaku reč o njemu. Zbog toga je svojim roditeljima iskreno odgovorio: „Zašto ste me tražili? Zar niste znali da moram biti u domu svog Oca?“ (Luka 2:49).

Josif je sigurno kasnije često razmišljao o ovim rečima. Možda je zbog njih bio ponosan na svog sina. Na kraju krajeva, uložio je mnogo truda i snage da ga pouči da tako gleda na Jehovu Boga. Kod Isusa je već u tom ranom uzrastu reč „otac“ budila veoma pozitivna osećanja — ponajviše zahvaljujući Josifovom primeru.

Ukoliko ste otac, da li uviđate da imate čast da dočarate svojoj deci šta znači otac koji voli i štiti? Takođe, ako ste očuh ili imate usvojenu decu, ne zaboravite Josifov primer i neka svako vaše dete oseća da je dragoceno i jedinstveno. Pomozite im da se približe svom nebeskom Ocu, Jehovi Bogu.

Bio je veran i postojan

Kasnije u Bibliji o Josifovom životu nalazimo samo poneki detalj, ali svaki od njih vredi pobliže osmotriti.  Saznajemo da je Isus i dalje bio poslušan svojim roditeljima. Takođe čitamo: „Isus je rastao, napredovao u mudrosti i uživao sve veću naklonost Boga i ljudi“ (Luka 2:51, 52). Šta iz ovih reči saznajemo o Josifu? Na primer, vidimo da je on kao otac i dalje preuzimao vođstvo u svom domu jer je njegov savršeni sin poštovao njegov autoritet i bio mu podložan.

Takođe zapažamo da je Isus napredovao u mudrosti. Josif je sigurno imao udela u tom napretku. U to vreme se među Jevrejima mogla čuti jedna stara izreka, naime da samo ljudi neopterećeni svakodnevnim obavezama mogu postati mudri, dok zanatlije poput tesara, ratara i kovača „ne mogu govoriti o pravdi i prosuđivanju i nije im mesto tamo gde se kazuju poučne priče“. Kasnije je Isus razotkrio besmislenost te izreke. Sigurno je kao dečak često slušao svog poočima, skromnog tesara, kako mudro govori o Jehovinoj „pravdi i prosuđivanju“.

Možemo razumeti da je Josif doprineo i Isusovom fizičkom razvoju. On i Marija su dobro brinuli o Isusu i zato je on izrastao u snažnog i zdravog čoveka. Nadalje, Josif je poučio svog sina da bude vešt u poslu. Isus nije bio poznat samo kao tesarev sin već i kao „tesar“ (Marko 6:3). Iz toga vidimo da ga je dobro poučavao. Mudro je da se poglavari porodica ugledaju na Josifa tako što brinu o dobrobiti svoje dece i pružaju im praktičnu pouku kako bi se kasnije mogla sama brinuti o sebi.

Kada se u Bibliji govori o Isusovom krštenju u 30. godini života, Josif se više ne pominje. Na osnovu činjenica može se zaključiti da je Marija bila udovica u vreme kada je Isus započeo svoju službu. (Videti okvir „Kada je Josif umro?“ na strani 27.) Pa ipak, Josif je ostavio dubok trag svojim izvrsnim primerom kao otac koji je štitio svoju porodicu, brinuo o njoj i bio postojan do samog kraja. Svaki otac, svaki poglavar porodice i svaki hrišćanin može puno toga naučiti iz Josifovog primera vere.

[Fusnote]

[Okvir na 27. strani]

Kada je Josif umro?

Znamo da je Josif bio živ kada je Isus imao 12 godina. U tom uzrastu bi većina mladih Izraelaca počela da uči očev zanat i postali bi šegrti sa 15 godina. Josif je očigledno poživeo dovoljno dugo da nauči Isusa tesarskom zanatu. Da li je bio živ kada je Isus započeo svoju službu sa oko 30 godina? Po svemu sudeći nije. U Bibliji se u tom periodu pominju Isusova majka, braća i sestre, ali ne i otac. Isus je čak jednom nazvan „Marijin sin“ a ne Josifov (Marko 6:3). Za Mariju se govori da je preuzimala inicijativu i sama donosila odluke bez dogovora s mužem (Jovan 2:1-5). To bi bilo veoma neobično u biblijska vremena, osim ukoliko je bila udovica. Na kraju, kada je Isus umirao, poverio je brigu o svojoj majci apostolu Jovanu (Jovan 19:26, 27). To ne bi bilo potrebno da je Josif još uvek bio živ. Očigledno je umro dok je Isus bio mladić. Kao najstariji sin, Isus je sigurno preuzeo tesarski posao i brinuo o porodici sve do svog krštenja.

[Slika na 24. strani]

Josif je odlučno i samopožrtvovano štitio svoje dete

[Slika na 25. strani]

Josif je naporno radio da bi zbrinuo porodicu

[Slika na 26. strani]

Josif je redovno vodio porodicu u jerusalimski hram

[Slika na 28. strani]

Josif je poučio svog sina tesarskom zanatu