Kad se molite, recite: „Oče“

Otac. Kakvu sliku u vašem umu stvara ova reč? Sliku čoveka koji s puno ljubavi brine o svojoj porodici? Ili nemarnog, možda čak grubog čoveka? To umnogome zavisi od toga kakvog ste oca vi imali.

„OTAC“ je reč koju je Isus često koristio kada se obraćao Bogu ili govorio o njemu. a Poučavajući svoje sledbenike kako da se mole, Isus im je rekao: „Kad se molite, recite: ’Oče‘“ (Luka 11:2). Kakav je otac Jehova? Odgovor na to pitanje je veoma važan. Zbog čega? Što bolje razumemo kakav je otac Jehova, bićemo mu bliži i više ćemo ga voleti.

Niko nije u boljem položaju da nam kaže nešto o našem nebeskom Ocu od samog Isusa. On je bio veoma blizak s njim i zato je rekao: „Niko ne poznaje Sina tako dobro kao Otac, i niko ne poznaje Oca tako dobro kao Sin i onaj kome Sin hoće da ga otkrije“ (Matej 11:27).  Prema tome, najbolji način da upoznamo Oca jeste preko Sina.

Šta možemo naučiti od Isusa o našem nebeskom Ocu? Pogledajmo šta je on rekao: „Bog je toliko voleo svet da je dao svog jedinorođenog Sina, da niko ko iskazuje veru u njega ne bude uništen, nego da ima večni život“ (Jovan 3:16). Ove Isusove reči otkrivaju da je ljubav Očeva istaknuta osobina (1. Jovanova 4:8). Jehova svoju ljubav ispoljava na različite načine — pokazuje odobravanje, samilostan je, štiti, disciplinuje i pruža ono što je potrebno.

Uvereni u Očevo odobravanje

Roditeljsko odobravanje mnogo znači deci i uliva im hrabrost. Pomislite samo koliko su Isusa ohrabrile Očeve reči: „Ovo je moj Sin, voljeni, koji je po mojoj volji“ (Matej 3:17). A nas u Očevu ljubav i priznanje uveravaju Isusove reči: „Ko voli mene, njega će voleti moj Otac“ (Jovan 14:21). To je zaista utešno! Međutim, postoji neko ko želi da nam oduzme tu utehu.

Satana nastoji da nas navede da sumnjamo u to da imamo odobravanje nebeskog Oca. Pokušava da nas uveri da mi to ne zaslužujemo. Često to čini onda kada smo najranjiviji — usled starosti i bolesti ili zbog toga što smo slomljeni i opterećeni svojim propustima i nekim razočaranjima. Pogledajmo primer mladića po imenu Lukas, koji je smatrao da ne zaslužuje Božje odobravanje. Dok je bio vrlo mlad, njegovi roditelji su se drastično promenili i odbacili vrednosti kojima su ga poučavali od detinjstva. Možda mu je zbog toga bilo teško da oseća bliskost sa svojim nebeskim Ocem. Pored toga, bio je plahovite naravi i imao je puno problema, posebno kada su u pitanju međuljudski odnosi. Međutim, postepeno je naučio da obuzdava svoju naglu narav, u čemu mu je mnogo pomogla njegova supruga svojim strpljenjem i podrškom. Za nju je rekao da je „poseban blagoslov, dar od Boga“. Lukas je shvatio da je ’Hrist Isus došao na svet da spase grešnike‘ (1. Timoteju 1:15). On kaže da mu je duboko razmišljanje o Božjoj ljubavi i njegovom odobravanju pomoglo da bude zaista srećan i zadovoljan sobom.

Ako ponekad sumnjate u to da vas Jehova voli ili da imate njegovo priznanje, možda će vas ohrabriti razmišljanje o onome što piše u Rimljanima 8:31-39. Tu nas apostol Pavle uverava da nas ništa ne može „rastaviti od Božje ljubavi koja je u Hristu Isusu, našem Gospodu“. b

Otac pun samilosti

Naš nebeski Otac saoseća s nama kad patimo. On je Bog koji pokazuje ’duboku samilost‘ (Luka 1:78). Isus je odražavao Očevu samilost u ophođenju sa nesavršenim ljudima (Marko 1:40-42; 6:30-34). Pravi hrišćani takođe nastoje da budu saosećajni poput svog nebeskog Oca. Oni su poslušni biblijskoj zapovesti da budu „dobri jedni prema drugima, samilosni“ (Efešanima 4:32).

Razmislite o jednom primeru. Felipe je jednog dana, dok je išao na posao, iznenada osetio oštar probadajući bol u leđima. Hitno je prebačen u bolnicu. Nakon osmočasovnog ispitivanja, lekari su zaključili da je došlo do cepanja unutrašnjeg omotača aorte. Rekli su da mu je ostalo još 25 minuta života i da nema svrhe da ga operišu.

Sa Felipeom su bili i neki njegovi suvernici. Duboka samilost ih je navela da brzo nešto preduzmu. Odmah su se postarali da Felipe bude prebačen u drugu bolnicu, gde je hitno operisan, i  čekali su sve dok se operacija nije završila. Na sreću, sve je dobro prošlo. Kada se osvrne na taj težak period, Felipe je zahvalan svojim suvernicima za saosećanje koje su pokazali. Ali uveren je da iza toga stoji njegov nebeski Otac. „Bilo je to kao da je Bog, poput brižnog oca, stajao uz mene i jačao me“, kaže on. Jehova često pokazuje samilost tako što podstiče svoje zemaljske sluge da ispoljavaju tu osobinu.

Naš Otac nas štiti

Kada se malo dete uplaši, ono obično otrči kod tate i traži zaštitu od njega. Oseća se bezbedno u očevom toplom zagrljaju. Isus se u potpunosti oslanjao na Jehovinu zaštitu (Matej 26:53; Jovan 17:15). I mi možemo naći sigurnost kod svog nebeskog Oca. Jehova nas štiti prvenstveno u duhovnom pogledu. Drugim rečima, pruža nam sve što je potrebno kako bismo izbegli opasnosti i ostali u dobrom odnosu s njim. Između ostalog, štiti nas putem biblijskih saveta. Kada dobijemo takav savet, to je kao da Jehova ide iza nas i govori nam: „To je put, idite njim“ (Isaija 30:21).

Osmotrimo primer Tijaga i njegove braće Fernanda i Rafaela koji su bili članovi jednog rokenrol benda. Bili su oduševljeni kada su izabrani da nastupaju u jednoj od najpoznatijih hala za koncerte u brazilskom gradu Sao Paulu. Izgledalo je da su na pragu velikog uspeha. Međutim, jedan suvernik im je ukazao na opasnosti koje krije druženje sa onima čiji način života nije u skladu s Božjim merilima (Poslovice 13:20). Naglasio je važnost ovog biblijskog saveta tako što im je ispričao nešto iz svog života. Njegov brat se zbog lošeg izbora društva upleo u neispravno postupanje. Tijago i njegova braća su odlučili da ostave muzičku karijeru. Sva trojica sada dosta vremena provode u prenošenju biblijske poruke drugima. Uvereni su da im je to što su poslušali savet iz Božje Reči pomoglo da ostanu u dobrom odnosu s Bogom.

Nebeski otac nas disciplinuje

Brižan otac disciplinuje svoju decu jer želi da izrastu u dobre ljude (Efešanima 6:4). Možda je pri tom čvrst, ali nikada nije surov. Slično tome, naš nebeski Otac ponekad mora da nas disciplinuje. Ali to uvek čini s ljubavlju, nikada grubo. Poput svog Oca, Isus nikada nije bio surov prema svojim učenicima, čak ni kada su sporo prihvatali ispravku (Matej 20:20-28; Luka 22:24-30).

 Zapazite kako je čovek po imenu Rikardo prepoznao Jehovinu ljubav u disciplini koju je primio. Kada je Rikardo imao samo sedam meseci, napustio ga je otac. U tinejdžerskim godinama mu je bilo posebno teško što nije imao oca. Radio je neke neispravne stvari i savest je počela da ga opterećuje. Pošto je uvideo da njegov život nije u skladu sa biblijskim moralnim merilima, odlučio je da razgovara sa starešinama iz hrišćanske skupštine. Starešine su ga odlučno i s ljubavlju posavetovale na temelju Biblije. Rikardo je to prihvatio sa zahvalnošću, ali i dalje je patio zbog onoga što je uradio — mnogo puta je gorko plakao, nije mogao da spava i bio je depresivan. Na kraju je shvatio da je savet koji je primio bio zapravo izraz Jehovine ljubavi. Setio se reči iz Jevrejima 12:6, gde stoji: „Koga Jehova voli, njega i ukorava.“

Dobro je da zadržimo na umu da disciplina podrazumeva više od kažnjavanja ili prekoravanja zbog nekog lošeg postupka. U Bibliji se disciplinovanje povezuje sa vaspitavanjem. Naš brižni nebeski Otac nas ponekad disciplinuje tako što dozvoljava da neko vreme trpimo posledice svojih grešaka. Pa ipak, Biblija kaže da nas on na taj način poučava i usmerava na pravi put (Jevrejima 12:7, 11). Njemu je iskreno stalo do nas i ispravlja nas za naše dobro.

Naš Otac pruža ono što nam je potrebno

Brižan otac nastoji da u materijalnom pogledu zbrine potrebe svoje porodice. Isto je i sa Jehovom. „Vaš nebeski Otac zna da vam je sve to potrebno“, rekao je Isus (Matej 6:25-34). Jehova obećava: „Nikada te neću ostaviti i nipošto te neću napustiti“ (Jevrejima 13:5).

Žena po imenu Nis uverila se u istinitost ovih reči kada je njen suprug ostao bez posla. To se desilo ubrzo nakon što je ona napustila dobro plaćen posao kako bi imala više vremena za njihove dve ćerke i za služenju Bogu. Od čega će sada živeti? Nis se molila Jehovi. Kada je njen suprug samo dan kasnije otišao na posao da pokupi svoje stvari, čekalo ga je iznenađenje. Šef mu je rekao da se pojavilo drugo radno mesto i ponudio mu taj posao. Tako je on jednog dana izgubio posao, a odmah sutradan dobio drugi. Bili su zahvalni svom nebeskom Ocu za takav ishod događaja. Njihov primer nas podseća na to da Jehova s ljubavlju brine o nama i ne zaboravlja svoje verne sluge.

Zahvalni za ljubav našeg Oca

Teško je rečima opisati izvanrednu ljubav našeg nebeskog Oca! Kada razmišljamo o različitim načinima na koje on ispoljava svoju ljubav — tako što pokazuje odobravanje, samilostan je, štiti nas, disciplinuje i pruža ono što nam je potrebno — možemo samo da zaključimo da je najbolji mogući Otac!

Kako možemo pokazati svoju zahvalnost za ljubav koju pokazuje naš nebeski Otac? Tako što ćemo se potruditi da saznamo više o njemu i njegovoj nameri (Jovan 17:3). Treba da uskladimo svoj život s njegovim merilima (1. Jovanova 5:3). Odražavajmo njegovu ljubav u ophođenju s drugima (1. Jovanova 4:11). Tako možemo pokazati da na Jehovu gledamo kao na svog Oca i da smatramo čašću što smo njegova deca.

[Fusnote]

[Istaknuti tekst na 19. strani]

Što bolje razumemo kakav je otac Jehova, bićemo mu bliži i više ćemo ga voleti

[Istaknuti tekst na 22. strani]

Možemo pokazati da na Jehovu gledamo kao na svog Oca i da smatramo čašću što smo njegova deca

[Okvir/Slike na 21. strani]

JEHOVA SVOJU OČINSKU LJUBAV ISPOLJAVA NA RAZLIČITE NAČINE

ODOBRAVANJE

SAMILOST

ZAŠTITA

DISCIPLINA

BRIGA O POTREBAMA