Život u biblijska vremena — ribar

„Dok je [Isus] išao uz Galilejsko more, video je dva brata, Simona zvanog Petar i njegovog brata Andriju, kako spuštaju mrežu u more, jer su bili ribari. I rekao im je: ’Pođite za mnom, i učiniću vas ribarima ljudi.‘“ (MATEJ 4:18, 19)

U JEVANĐELJIMA se često pominju ribe, ribari i ribarenje. Štaviše, Isus se u mnogim svojim poređenjima osvrtao na taj zanat. To ne treba da nas iznenadi pošto je dosta vremena provodio poučavajući ljude u blizini Galilejskog mora ili na njegovim obalama (Matej 4:13; 13:1, 2; Marko 3:7, 8). Ovo prelepo slatkovodno jezero dugačko je oko 21 kilometar a široko preko 11. Moguće je da su čak sedmorica Isusovih apostola bili ribari — Petar, Andrija, Jakov, Jovan, Filip, Toma i Natanailo (Jovan 21:2, 3).

Kakav je bio život ribara u Isusovo vreme? Hajde da saznamo nešto o njima i njihovom poslu. To će nam pomoći da još bolje razumemo život apostola, kao i neke Isusove postupke i poređenja. Osmotrimo najpre kako je izgledalo ribarenje na Galilejskom moru.

„More se veoma uzburkalo“

Galilejsko more je smešteno u rasednoj dolini, a površina mu je oko 210 metara ispod nivoa mora. Okružuju ga kameniti obronci, dok se severno od njega uzdiže  gora Ermon. Zimi ledeni vetrovi podižu velike talase. Leti se vreo vazduh nadvija nad njegovom površinom. Bez upozorenja, snažne oluje se obrušavaju sa okolnih planina i izlivaju svoj bes na mornarima koji se zateknu na moru. Jedna takva oluja zadesila je Isusa i njegove učenike (Matej 8:23-27).

Ribari su plovili u drvenim čamcima dužine oko osam metara i najveće širine oko dva i po metra. Mnogi čamci su imali jarbol i natkriveni deo na krmi (Marko 4:35-41). Ova spora ali otporna plovila izdržavala su nalete vetra koji je jarbol i jedro gurao u jednom pravcu, dok ih je težina mreže vukla u drugom.

Čamcem se upravljalo pomoću vesala, koja su bila pričvršćena sa obe strane. Obično je bilo šest ili više ribara (Marko 1:20). Verovatno su sa sobom nosili pribor i druge potrebne stvari kao što su platneno jedro (1), uže (2), vesla (3), sidro od kamena (4), suva, topla odeća (5), zalihe hrane (Marko 8:14) (6), korpe (7), jastuk (Marko 4:38) (8) i mreža (9). Takođe su ponekad nosili rezervne plovke (10), kao i tegove (11), alat za održavanje (12) i baklje (13).

’Uhvatili su mnogo riba‘

Kao i u prvom veku, i danas se najviše ribe u Galilejskom moru može naći u blizini ušća mnogobrojnih pritoka gde ima dosta biljnih nanosa koji privlače ribu. Da bi pronašli ulov, ribari iz Isusovog vremena su često radili noću uz svetlost baklji. Jednom prilikom su neki Isusovi učenici celu noć lovili bez uspeha. Ali kada im je sutradan Isus rekao da ponovo spuste mreže, uhvatili su toliko mnogo ribe da su im čamci skoro potonuli (Luka 5:6, 7).

Ponekad se ulov tražio u većim dubinama. Kada bi stigli do lovišta, ribari iz dva čamca bi sarađivali. Razapeli bi mrežu između čamaca, a zatim bi je spuštali dok su snažno veslali u suprotnim pravcima formirajući krug. Mreža bi se tako zatvorila i ribe se uhvatile u zamku. Ribari bi tada povukli užad pričvršćenu za uglove mreže i ubacili ulov u jedan od čamaca. Mreža je mogla biti duža od 30 metara i spuštala se oko dva i po metra u dubinu, što je bilo dovoljno da se uhvati čitavo jato riba. Gornja ivica mreže ostajala je na površini zahvaljujući plovcima, dok su za  dno bili pričvršćeni tegovi. Ribari bi spuštali mreže a zatim ih izvlačili, i tako iz sata u sat.

U plićim vodama bi grupa ribara koristila drugačiju tehniku. Čamcem bi se jedan kraj mreže povukao sa obale u more. Kada bi čamac zaokrenuo nazad ka obali, ribe bi se uhvatile u mrežu. Ljudi koji su ostali na kopnu bi povukli drugi kraj mreže, izbacili ulov na obalu i tamo razvrstavali ribe. Dobre su stavljali u posude i neke od njih odmah prodavali. Veći deo ulova se izvozio u Jerusalim ili strane zemlje u vidu sušene, usoljene ili marinirane ribe koja se stavljala u glinene amfore. Životinje bez krljušti i peraja, kao što su jegulje, smatrane su nečistima i zato su se bacale (Levitska 11:9-12). Isus je ukazao na ovaj metod ribarenja kada je „nebesko kraljevstvo“ uporedio sa mrežom a različite vrste riba sa dobrim i lošim ljudima (Matej 13:47-50).

Ribar koji je lovio sam mogao bi koristiti konopac na koji su pričvršćene bronzane udice sa mamcem ili malu mrežu. Ako je koristio mrežu, morao je zagaziti u vodu, namestiti je na ruku, a zatim je zabaciti uvis ispred sebe. Mreža u obliku kupe bi se raširila, pala na vodu i potonula. On bi je izvukao povlačeći uže u sredini i uz malo sreće u njoj bi se našlo nekoliko riba.

Mreže su bile skupe i bilo ih je teško održavati, i zato se s njima pažljivo rukovalo. Ribari su veliki deo svog vremena provodili u krpljenju, pranju i sušenju mreža, budući da se to moralo uraditi nakon svakog korišćenja (Luka 5:2). Apostol Jakov i njegov brat Jovan sedeli su u svom čamcu i krpili mreže kada ih je Isus pozvao da pođu za njim (Marko 1:19).

Među vrstama koje su ribari iz prvog veka lovili preovladavala je riba poznata kao tilapija. Ona je u Galileji bila veoma zastupljena u ishrani i po svemu sudeći, Isus je jeo ovu ukusnu ribu. Moguće je da je upravo dve takve sušene i usoljene ribe koristio da bi čudom nahranio hiljade ljudi (Matej 14:16, 17; Luka 24:41-43). Ova vrsta ribe nosi mlade u ustima, a dešava se i da ponese kamenčić ili sjajni novčić koji je pronašla na dnu mora (Matej 17:27).

U prvom veku, uspešni ribari su bili strpljivi, vredni i spremni da podnesu teškoće u potrazi za dragocenim ulovom. Onima koji su prihvatili Isusov poziv da mu se pridruže u stvaranju učenika bile su potrebne iste osobine da bi bili dobri „ribari ljudi“ (Matej 28:19, 20).

[Slika na 19. strani]

(Vidi publikaciju)