Da li su čuda zaista moguća? — tri uobičajene zamerke

PRVA ZAMERKA: Čuda su nemoguća jer su u sukobu s prirodnim zakonima. Naše razumevanje prirodnih zakona temelji se na onome što naučnici zapažaju u svetu prirode. Međutim, ti zakoni se mogu uporediti s gramatičkim pravilima nekog jezika — uvek postoje izuzeci. Naše razumevanje tih „pravila“ može imati i svoje granice (Jov 38:4). Neki naučnik može posvetiti ceo život proučavanju određenog prirodnog zakona. Ali dovoljan je samo jedan „izuzetak“ pa da bude prinuđen da preispita svoje dotadašnje razumevanje. U skladu s tim, jedna izreka kaže: „Samo jedan crni labud pobija teoriju da su svi labudovi beli.“

Jedna šaljiva priča pokazuje da je lako doneti pogrešan zaključak kada ne znamo sve činjenice. Džon Lok (1632-1704) ispričao je priču o holandskom ambasadoru i kralju Sijama. Dok je ambasador govorio kralju o svojoj zemlji, pomenuo je da se ponekad dešava da slon hoda po vodi. Kralj nije mogao da poveruje u to, misleći da ga ambasador laže. Međutim, to je samo bio opis nečega što kralj nikada nije lično video. Kralj nije znao da voda, kada se zaledi, može izdržati težinu slona. To mu je delovalo nemoguće zato što nije znao sve činjenice.

Razmislite o nekim savremenim dostignućima koja su pre samo nekoliko decenija delovala nemoguće:

● Avion sa više od 800 putnika može bez prekida leteti od Njujorka do Singapura putnom brzinom od oko 900 kilometara na čas.

● Video-konferencije omogućavaju ljudima sa različitih kontinenata da razgovaraju takoreći licem u lice.

 ● Hiljade pesama može se smestiti na uređaj manji od kutije šibica.

● Hirurzi vrše transplantaciju srca i drugih organa.

Do kog logičnog zaključka možemo doći na osnovu ovih činjenica? Ako su ljudi uspeli da ostvare nešto što je nedavno delovalo nemoguće, nema sumnje da je Bog, koji je stvorio čitav svemir, mogao uraditi neverovatne stvari koje mi još uvek u potpunosti ne razumemo niti ih možemo ponoviti a (Postanak 18:14; Matej 19:26).

DRUGA ZAMERKA: Čuda su zapisana u Bibliji samo da bi ljudi verovali. Biblija ne kaže da treba da verujemo u sva čuda. Naprotiv, upozorava nas da budemo oprezni kada je u pitanju verovanje u čuda i čudesne znakove. U njoj stoji: „Dolazak Bezakonika biće, u skladu sa Sataninim delovanjem, praćen svakom vrstom lažnih dela sile, znamenja i čuda, i sa svakom nepravdom koja zavodi“ (2. Solunjanima 2:9, 10, Savremeni srpski prevod).

Takođe, Isus Hrist je rekao da će biti onih koji će tvrditi da su njegovi sledbenici ali to zapravo nisu. Neki će čak govoriti: „Gospode, Gospode, zar nismo prorokovali u tvoje ime? Zar nismo  isterivali demone u tvoje ime? I zar nismo u tvoje ime činili mnoga čuda?“ (Matej 7:22, Savremeni srpski prevod). Ali Isus je rekao da takve ljude neće priznati kao svoje sledbenike (Matej 7:23). Jasno je da Isus nije govorio da sva čuda potiču od Boga.

Bog nije rekao svojim slugama da svoju veru temelje samo na čudima. Njihova vera treba da se zasniva na činjenicama (Jevrejima 11:1).

Na primer, osmotrimo jedno od najpoznatijih čuda zabeleženih u Bibliji, naime uskrsenje Isusa Hrista. Godinama nakon tog događaja, neki hrišćani iz Korinta su počeli da se pitaju da li je Isus zaista uskrsnuo. Kako im je apostol Pavle pomogao? Da li im je samo rekao: „Morate imati više vere“? Ne. Podsetio ih je na činjenice, rekavši da je Isus bio „sahranjen i uskrsnuo je treći dan, kao što piše u Pismima; pojavio se Kifi, a zatim dvanaestorici. Zatim se pojavio pred više od petsto braće istovremeno. Većina njih još je živa“ (1. Korinćanima 15:4-8).

Da li je za hrišćane bilo važno da veruju u to čudo? Pavle je nastavio: „Ako Hrist nije uskrsnuo, naše propovedanje je zaista uzaludno i naša vera je uzaludna“ (1. Korinćanima 15:14). On je znao da je u pitanju nešto ozbiljno. Bilo mu je važno da svoju veru temelji na čudu koje se zaista desilo. A Pavle je znao da je Isus uskrsnuo zbog svedočanstva stotina očevidaca koji su u njegovo vreme još uvek bili živi. Štaviše, oni bi radije dali život nego porekli ono što su videli (1. Korinćanima 15:17-19).

TREĆA ZAMERKA: Čuda su samo prirodne pojave koje su neuki ljudi pogrešno tumačili. Neki stručnjaci nastoje da objasne da su biblijska čuda samo prirodne pojave koje se nisu odigrale pod Božjim uticajem. Smatraju da je tako lakše prihvatiti ono što stoji u Bibliji. Iako je tačno da su s nekim čudima možda povezane uobičajene pojave — poput zemljotresa, epidemija i odrona zemlje — sva objašnjenja tih stručnjaka imaju nešto zajedničko. Zanemaruje se činjenica da su se čuda opisana u Bibliji desila u tačno određeno vreme.

Primera radi, neki tvrde da je u vreme prve nevolje nanete Egiptu, kada se Nil pretvorio u krv, ta reka zapravo postala crvena usled spiranja crvene zemlje i pojave jedne vrste crvenkastih bičara. Međutim, u biblijskom zapisu stoji da se reka pretvorila u krv, a ne u crvenkasto blato. Ako pažljivo pročitamo Izlazak 7:14-21, možemo zapaziti da se ovo čudo dogodilo baš onda kada je Aron, po Mojsijevom uputstvu, udario štapom po vodi u Nilu. Čak i da se promena u toj reci dogodila usled neke prirodne pojave, sama činjenica da je to bilo baš onda kada je Aron udario štapom može se smatrati čudom.

Još jedan primer koji pokazuje koliku ulogu ima vreme kada se neko čudo odigralo jeste ono što se dogodilo neposredno pre ulaska izraelskog naroda u Obećanu zemlju. Na njihovom putu se isprečila nabujala reka Jordan. Biblija nam kaže šta se potom desilo: „Čim su sveštenici koji su nosili kovčeg došli do Jordana i zagazili u vodu na obali, [...] voda koja je tekla odozgo zaustavila se. Zaustavila se poput zida na jednom mestu, na velikoj udaljenosti, kod grada Adama“ (Isus Navin 3:15, 16). Da li se to desilo zbog zemljotresa ili odrona zemlje? To se ne spominje u zapisu. Ali vreme odigravanja tog događaja pokazuje da je u pitanju čudo. Bilo je to baš onda kada je Jehova rekao da će se desiti (Isus Navin 3:7, 8, 13).

Dakle, da li su čuda moguća? Biblija kaže da jesu. Prema onome što stoji u njoj, to nisu samo prirodne pojave. Da li je onda logično reći da su čuda nemoguća samo zato što se ne događaju svakog dana?

[Fusnota]

[Slika na 5. strani]

Pre samo nekoliko decenija, mnogi bi smatrali da je nemoguće da ljudi lete brzinom od skoro hiljadu kilometara na čas