• GODINA ROĐENJA: 1963.

• ZEMLJA ROĐENJA: VELIKA BRITANIJA

• U PROŠLOSTI: IMALA PRESTIŽNU KARIJERU

MOJ NEKADAŠNJI NAČIN ŽIVOTA:

Rođena sam u Krojdonu, u južnom delu Londona, kao šesto od devetoro dece u porodici. Moji roditelji su poreklom sa karipskog ostrva Sent Vinsent. Majka je posećivala metodističku crkvu, ali ja nisam želela da učim o Bogu iako sam imala neutoljivu žeđ za znanjem. Školske raspuste sam provodila pokraj obližnjeg jezera, čitajući knjige iz biblioteke.

Par godina nakon što sam završila školu, shvatila sam da želim da pomažem ugroženim ljudima. Pronašla sam posao koji je obuhvatao pomaganje beskućnicima, kao i osobama sa hendikepom i poremećajima učenja. Zatim sam pohađala univerzitetska predavanja iz oblasti primene nauke u medicini. Na moje iznenađenje, nakon diplomiranja sam pronalazila mnoge cenjene poslove i počela da živim luksuznije. Pošto sam bila samostalni konsultant za menadžment i bavila se sociološkim istraživanjem, sve što mi je trebalo za posao bili su moj laptop i pristup internetu. Povremeno bih odlazila u inostranstvo na nekoliko sedmica, odsedala u omiljenom hotelu, uživala u prelepom okruženju i išla u banje i teretane da bih održavala formu. Mislila sam da je to pravi život. Ali nikada nisam prestala da marim za potlačene.

KAKO MI JE BIBLIJA PROMENILA ŽIVOT:

Godinama sam se pitala: ’Zašto postojimo? Koja je svrha života?‘ Ali odgovore nikada nisam tražila u Bibliji. Jednog dana 1999. godine, moja mlađa sestra Margaret, koja je postala Jehovin svedok, posetila me je sa još jednom Svedokinjom koja je pokazala lično zanimanje za mene. Iznenadivši samu sebe, pristala sam da proučavam Bibliju s njom, ali sporo sam napredovala jer su mi karijera i način života uzimali previše vremena.

U leto 2002, preselila sam se na jugozapad Engleske. Tamo sam upisala postdiplomske studije u oblasti sociološkog istraživanja, s ciljem da doktoriram.  Počela sam da sa svojim malim sinom češće odlazim na sastanke u Dvoranu Kraljevstva. Iako sam sticala visoko obrazovanje, proučavanje Biblije mi je mnogo više pomoglo da razumem životne probleme i pronađem rešenja. Shvatila sam istinu iz Mateja 6:24, gde piše da ne možemo služiti dvojici gospodara. Morala sam da biram između Boga i bogatstva. Znala sam da je potrebno da preispitam svoje prioritete u životu.

Prethodne godine sam često odlazila na manje sastanke Svedoka u privatnim kućama, na kojima se proučavala knjiga Postoji li Stvoritelj kojem je stalo do tebe? a Uverila sam se da samo naš Stvoritelj, Jehova Bog, ima rešenje za probleme čovečanstva. S druge strane, na univerzitetu sam učila da Stvoritelj nema veze sa svrhom našeg života. To me je naljutilo. Nakon dva meseca, napustila sam studije i odlučila da više vremena posvetim svojoj duhovnosti.

Biblijski stihovi koji su me naveli da se promenim nalaze se u Poslovicama 3:5, 6: „Uzdaj se u Jehovu svim srcem svojim, a na svoj razum nemoj se oslanjati. Na svim putevima svojim imaj ga na umu, i on će ispraviti staze tvoje.“ Učenje o Bogu i njegovoj ljubavi ispunjavalo me je više nego materijalno bogatstvo i doktorsko zvanje koje sam mogla imati. Što sam više učila o Jehovinoj nameri za zemlju i Isusu koji je žrtvovao svoj život za nas, to sam više želela da posvetim život našem Stvoritelju. Krstila sam se u aprilu 2003. Potom sam postepeno pojednostavljivala život.

KAKO MI JE TO KORISTILO:

Moje prijateljstvo s Jehovom je neprocenjivo. Osećam pravi unutrašnji mir i radost zbog toga što ga poznajem. Takođe me usrećuje druženje s drugim Božjim slugama.

Ono što učim iz Biblije i na hrišćanskim sastancima veoma dobro zadovoljava moju žeđ za znanjem. S radošću govorim drugima o svojoj veri. To je sada moja karijera, koja mi omogućava da zaista pomažem ljudima da imaju bolji život već danas i divnu nadu u život u novom svetu. Počev od juna 2008, punovremeno učestvujem u službi propovedanja, zbog čega sam srećnija i zadovoljnija nego ikada. Pronašla sam pravi smisao života i za to sam iskreno zahvalna Jehovi.

• GODINA ROĐENJA: 1973.

• ZEMLJA ROĐENJA: AUSTRIJA

• U PROŠLOSTI: KOCKAR

MOJ NEKADAŠNJI NAČIN ŽIVOTA:

Odrastao sam u Austriji, u malom gradu po imenu Braunau. To je bio bogat kraj sa vrlo malo kriminala. Moji roditelji su me kao katolici poučavali svojoj veri.

Jedan događaj iz detinjstva duboko je uticao na mene. Bilo je to 1984, kada sam imao jedanaest godina.  Igrao sam fudbal sa dobrim drugom. Istog popodneva, on je poginuo u saobraćajnom udesu. Gubitak prijatelja me je strašno pogodio. Nakon te tragedije, godinama sam se pitao šta se dešava s nama kada umremo.

Kada sam završio školu, zaposlio sam se kao električar. Iako sam bio strastven kockar i igrao s velikim novčanim ulozima, nisam imao finansijskih problema. Takođe sam se puno bavio sportom i zavoleo sam hevi metal i pank rok muziku. Život mi se vrteo oko diskoteka i žurki. Jurio sam za užicima i živeo nemoralno. Ipak, osećao sam prazninu.

KAKO MI JE BIBLIJA PROMENILA ŽIVOT:

Godine 1995, jedan stariji Svedok pokucao je na moja vrata i ponudio mi knjigu u kojoj se razmatra biblijski odgovor na pitanje šta se dešava nakon smrti. Tragična smrt mog druga još uvek me je mučila pa sam je uzeo. Nisam pročitao samo poglavlje o smrti već celu knjigu!

Tu sam našao odgovore na svoja pitanja, ali i više od toga. Pošto sam odgajan kao katolik, poučen sam tome da je Isus najvažnija ličnost za jednog vernika. Međutim, pažljivo proučavanje Biblije pomoglo mi je da razvijem blisko prijateljstvo sa Isusovim Ocem, Jehovom Bogom. Oduševilo me je to što Jehova nije tajanstven i udaljen već otkriva svoju ličnost onima koji ga traže (Matej 7:7-11). On ima osećanja i uvek drži svoju reč. Zbog toga sam se zainteresovao za biblijska proročanstva i počeo da istražujem njihovo ispunjenje. Ono što sam saznao ojačalo je moju veru u Boga.

Ubrzo sam uvideo da jedino Jehovini svedoci iskreno žele da pomognu ljudima da razumeju Bibliju. Obratio sam pažnju na biblijske stihove u njihovim publikacijama i tražio ih u svom katoličkom prevodu. Što sam više istraživao, bio sam sigurniji da sam pronašao istinu.

Zahvaljujući Bibliji, shvatio sam da Jehova očekuje da živim po njegovim merilima. Na osnovu onoga što sam pročitao u Efešanima 4:22-24 bilo mi je jasno da treba da skinem „staru ličnost“, koja je bila oblikovana „ranijim načinom života“, i da obučem „novu ličnost koja je stvorena po Božjoj volji“. Zato sam prekinuo s nemoralnim životom. Takođe sam razumeo da treba da ostavim kockanje pošto podstiče na materijalizam i pohlepu (1. Korinćanima 6:9, 10). Znao sam da je neophodno da staro društvo zamenim novim prijateljima koji imaju ista merila kao ja.

Te promene nisu bile lake. Ali počeo sam da idem na sastanke Jehovinih svedoka i da sklapam prijateljstva u skupštini. Takođe sam nastavio da lično proučavam Bibliju. Ti koraci su mi pomogli da promenim svoj muzički ukus, postavim nove ciljeve u životu i dovedem u red svoj lični izgled. Krstio sam se kao Jehovin svedok 1995.

KAKO MI JE TO KORISTILO:

Stekao sam uravnoteženo gledište o novcu i materijalnim stvarima. Nekada sam bio nagle  naravi, ali sada sam staloženiji. Uz to, više nisam preterano zabrinut za budućnost.

Raduje me što sam deo međunarodne organizacije koja služi Jehovi. U njoj vidim ljude koji uprkos problemima verno služe Bogu. Zbog toga svu svoju snagu i vreme ne trošim više na udovoljavanje sopstvenim željama već na služenje Jehovi i pomaganje drugima.

• GODINA ROĐENJA: 1963.

• ZEMLJA ROĐENJA: ENGLESKA

• U PROŠLOSTI: RAZOČARAN U ŽIVOT

MOJ NEKADAŠNJI NAČIN ŽIVOTA:

Rođen sam u Engleskoj, ali kada sam imao otprilike sedam godina, moja porodica se preselila u Australiju. Živeli smo na Zlatnoj obali, popularnom turističkom mestu u Kvinslendu. Iako nismo bili bogati, uvek smo imali ono što nam je trebalo.

I pored toga, nikada nisam osećao pravu sreću. Veoma sam se razočarao u život. Moj otac je bio alkoholičar. Nikada ga nisam mnogo voleo, najviše zbog toga što je pio i zbog toga kako se ophodio prema mojoj majci. Tek kasnije, kada sam saznao šta je sve proživeo kao vojnik u Malaji (sadašnjoj Maleziji), bolje sam razumeo zašto je bio takav.

Počeo sam da se opijam dok sam bio u srednjoj školi. U šesnaestoj godini sam napustio školu i otišao u ratnu mornaricu. Isprobavao sam droge i postao zavisnik od duvana. Takođe, zavisnost od alkohola je bila sve jača. Nisam pio samo vikendom, već svaki dan.

U kasnim tinejdžerskim i ranim dvadesetim godinama, počeo sam da dovodim u pitanje postojanje Boga. ’Ako zaista postoji‘, razmišljao sam, ’zašto dopušta da ljudi pate i umiru?‘ Čak sam pisao i pesme okrivljujući Boga za sve zlo u svetu.

Napustio sam vojsku sa 23 godine. Menjao sam poslove i čak proveo godinu dana u inostranstvu, ali ništa mi nije pomoglo. I dalje sam bio potišten. Nisam imao želju da postavim ciljeve ili postignem bilo šta. Ništa me nije privlačilo. Kuća, siguran posao, unapređenja — sve je izgledalo besmisleno. Jedinu „utehu“ pronalazio sam u alkoholu i muzici.

Sećam se trenutka kada sam imao najveću želju da razumem svrhu života. Bio sam u Poljskoj, u poseti zloglasnom koncentracionom logoru u Aušvicu. Ranije sam čitao o strahotama koje su se tamo  događale. Ali sada dok sam stajao na tom mestu i posmatrao koliko je logor velik, bio sam veoma potresen. Nisam mogao da shvatim kako je čovek mogao biti toliko okrutan prema drugom čoveku. Sećam se da sam sa suzama u očima šetao po logoru, pitajući se: ’Zašto?‘

KAKO MI JE BIBLIJA PROMENILA ŽIVOT:

Nakon što sam se 1993. vratio iz inostranstva, počeo sam da čitam Bibliju tražeći odgovore. Ubrzo nakon toga, Jehovini svedoci su pokucali na moja vrata i pozvali me na kongres koji se održavao na obližnjem stadionu. Odlučio sam da odem.

Na tom stadionu sam par meseci ranije gledao utakmicu, ali to je bilo znatno drugačije od ovog kongresa. Svedoci su bili ljubazni i pristojno obučeni, a njihova deca su se lepo ponašala. Zapanjilo me je ono što sam video tokom pauze. Stotine Svedoka su ručali na terenu, ali kada su se vratili na mesta nisam video nijedan otpadak na travi! Iznad svega, činilo se da ovi ljudi imaju unutrašnji mir i zadovoljstvo — nešto za čime sam ja čeznuo. Ne sećam se nijednog govora tog dana, ali ponašanje Svedoka je na mene ostavilo dubok utisak.

Te večeri sam se setio rođaka koji je čitao Bibliju i proučavao razne religije. Godinama ranije, spomenuo je kako je Isus rekao da se prava religija može prepoznati po plodovima (Matej 7:15-20). Pomislio sam da mogu bar da ispitam zašto su Svedoci toliko drugačiji. Prvi put u životu sam osetio tračak nade i optimizma.

Sledeće sedmice su ponovo došli Svedoci koji su me pozvali na kongres. Predložili su mi da proučavam Bibliju i ja sam pristao. Takođe sam počeo da idem na njihove sastanke.

Dok sam proučavao Bibliju, moje gledište o Bogu se potpuno promenilo. Saznao sam da on nije uzrok zla i patnje i da njega boli kada ljudi rade loše stvari (Postanak 6:6; Psalam 78:40, 41). Tada sam čvrsto rešio da se potrudim da nikada ne nanesem bol Jehovi. Hteo sam da obradujem njegovo srce (Poslovice 27:11). Prestao sam da se opijam, da pušim i da živim nemoralno. U martu 1994, krstio sam se kao Jehovin svedok.

KAKO MI JE TO KORISTILO:

Sada sam istinski srećan i zadovoljan. Više ne tražim rešenja problema u alkoholu. Umesto toga, naučio sam da svoje breme bacim na Jehovu (Psalam 55:22).

Proteklih deset godina sam u braku sa divnom Svedokinjom po imenu Karen. Ona ima ćerku koja se zove Nela i nas troje rado provodimo puno vremena u hrišćanskoj službi pomažući drugima da saznaju istinu o Bogu. Moj život napokon ima smisao.