Vahan je rođen u Jermeniji, u aprilu 1983. Njegova porodica je počela da proučava Bibliju s Jehovinim svedocima 1996. i on se krstio sa 16 godina. Dok je proučavao Bibliju, razvio je duboko cenjenje prema učenjima Isusa Hrista, u šta spada i zapovest da njegovi sledbenici ne uzimaju oružje u ruke (Matej 26:52). Zato se Vahan ubrzo nakon krštenja našao pred ozbiljnom odlukom.

Prema zakonu Jermenije, služenje vojnog roka je obavezno za sve mladiće koji su napunili 18 godina. Ukoliko bi to odbili, sledila bi zatvorska kazna i do tri godine. Vahan je želeo da bude koristan član društva. U isto vreme, nije želeo da ignoriše svoju savest oblikovanu po biblijskim načelima. Šta će učiniti?

Čim je dobio poziv za vojsku 2001, Vahan je počeo da šalje pisma vlastima u Jermeniji. U njima je objasnio da bi takva služba bila u sukobu s njegovom savešću i religioznim uverenjima. Dodao je i da je spreman da umesto toga obavlja neki vid civilne službe.

Više od godinu dana Vahan se obraćao vlastima i tražio da uvaže  njegovo odbijanje vojne službe na temelju prigovora savesti. Međutim, uhapšen je u septembru 2002. i potom optužen za izbegavanje vojne obaveze. Osuđen je na 18 meseci zatvora. Ali tužilac nije bio time zadovoljan. Samo mesec dana nakon presude, predložio je apelacionom sudu strožu kaznu. Tvrdio je da je Vahanov prigovor savesti na temelju verskih razloga „neosnovan i opasan“. Apelacioni sud je prihvatio njegov zahtev i povećao kaznu na 30 meseci zatvora.

Vahan je na tu presudu uložio žalbu pred najvišim sudom u Jermeniji. Kasacioni sud je u januaru 2003. potvrdio presudu apelacionog suda. Vahan je odmah poslat u zatvor, u kom je trebalo da izdržava kaznu zajedno sa ubicama, narko-dilerima i silovateljima.

Od 2001. godine Jermenija je članica Saveta Evrope. Zato njeni građani imaju pravo da iznesu svoj slučaj pred Evropski sud za ljudska prava ukoliko su iscrpli sve pravne lekove u svojoj zemlji. Vahan je odlučio da to učini. U svojoj žalbi je obrazložio da presuda koju je dobio predstavlja prekršaj člana 9 Evropske konvencije o ljudskim pravima. Tražio je da njegovo pravo da zbog prigovora savesti odbije vojnu službu bude zaštićeno ovim članom — što bi bio presedan na ovom sudu.

Dana 27. oktobra 2009. Evropski sud za ljudska prava je doneo odluku. Na osnovu sudske prakse, sud je zaključio da sloboda savesti, kako je definisana u članu 9 Evropske konvencije o ljudskim pravima, ne obuhvata pravo na odbijanje vojne službe zbog prigovora savesti.

Tada je Vahan već odavno bio na slobodi, oženio se i dobio sina. Bio je razočaran tom presudom. Imao je izbor — da odustane od slučaja ili da uputi žalbu Velikom veću Evropskog suda za ljudska prava. Odlučio je da uputi žalbu. Veliko veće prihvata samo određene slučajeve i zbog toga je Vahan bio vrlo srećan kada je saznao da će njegov slučaj biti razmotren.

Dana 7. jula 2011, u Strazburu u Francuskoj, Veliko veće je konačno izreklo svoju presudu. Veće sudija je glasalo 16 naprema 1 da je Jermenija hapšenjem i  zatvaranjem Vahana Bajatjana povredila njegovo pravo na slobodu savesti. Usamljeni glas protiv dao je sudija iz Jermenije.

Zašto je ta presuda značajna? Zato što je to prvi put u istoriji da je Evropski sud potvrdio da član 9 Evropske konvencije garantuje pravo na odbijanje vojne službe zbog prigovora savesti. Shodno tome, sud smatra da zatvaranje osobe zbog prigovora savesti predstavlja kršenje osnovnih prava u demokratskom društvu.

Sud je o Jehovinim svedocima koji ulažu prigovor savesti konstatovao: „Sud nema razloga za sumnju u to da podnosilac žalbe odbija vojnu službu na temelju religioznih uverenja, kojih se predano drži i koja su u oštroj i nepremostivoj suprotnosti sa obavezom da služi vojni rok.“

Tokom protekle dve decenije, u Jermeniji je osuđeno preko 450 Jehovinih svedoka koji su uložili prigovor savesti. U vreme pripreme ovog članka, 58 mladića iz ove zemlje bili su u zatvoru zbog odbijanja da služe vojsku iz verskih razloga. Petorica njih su zatvorena nakon presedana postavljenog u slučaju Bajatjan protiv Jermenije. a Javni tužilac je odbio zahtev jednog od tih mladića da se prekine krivični postupak pokrenut protiv njega zbog odbijanja vojne službe na temelju prigovora savesti. Tužilac je u svom odgovoru naveo: „Presuda Evropskog suda u slučaju Bajatjan protiv Jermenije, doneta 7. jula 2011, ne može se primeniti jer je očigledno da ne postoje slične okolnosti u ova dva slučaja.“

Zašto je tužilac imao takvo mišljenje? U vreme kada je Vahan Bajatjan optužen, nije postojala mogućnost civilne službe. Sada se jermenska vlada poziva na zakon koji je usvojen kasnije, tvrdeći da on omogućava obavljanje civilne službe onima koji ne žele da služe vojsku. Međutim, taj zakon o civilnoj službi je pod nadležnošću vojske tako da je ova služba neprihvatljiva za mnoge koji su pozvani u vojsku a imaju prigovor savesti.

Vahanu Bajatjanu je drago zbog važne presude koja je doneta u njegovu korist. Ta presuda sada obavezuje Jermeniju da prestane da krivično goni i zatvara pojedince koji zbog svojih dubokih religioznih uverenja ne žele da služe vojsku.

Jehovini svedoci nemaju nameru da uvode reforme u pravni sistem neke zemlje. Međutim, poput mladog Vahana Bajatjana, oni žele da ostvare prava koja im pripadaju po određenim zakonima zemlje u kojoj žive. Zbog čega? Zbog toga što žele da mirno žive i bez smetnje slušaju sve zapovesti svog Vođe, Isusa Hrista.