Svake godine, papa i druge verske vođe upućuju poruku mira, u nadi da će se u vreme Božića ispuniti anđeoska objava: „Na zemlji mir među ljudima koji su [Bogu] po volji.“ Neki u to vreme odlaze na posebna hodočašća.

Mir u vreme Božića je u najboljem slučaju samo privremen. Na primer, u decembru 1914, dok je Evropa bila zahvaćena Prvim svetskim ratom, britanski i nemački vojnici su izašli iz rovova i proslavili zajedno Božić. Delili su hranu, piće i cigarete. Čak su igrali fudbal. Međutim, to primirje je bilo kratkog veka. Jedan Britanac je u pismu koje je poslao sa fronta napisao šta mu je rekao jedan Nemac: „Danas smo u miru. Sutra ćeš se ti boriti za svoju zemlju, a ja za svoju.“

„Rodilo [nam se] dete [...] Ime će mu biti [...] Knez Mira. Nadaleko će se prostirati njegova kneževska vlast i miru neće biti kraja“ (Isaija 9:6, 7). Ovo proročanstvo o Isusu je zaista utešno. Isusovo rođenje na zemlji ne treba da donese samo jedan dan mira u godini. Kao nebeski Vladar, on će uspostaviti pravi mir koji neće imati kraja.

„Posredstvom mene [Isusa] imate mir. U svetu imate nevolju, ali budite hrabri, ja sam pobedio svet“ (Jovan 16:33). Isus i danas pomaže svojim sledbenicima da žive u miru. Istina je da hrišćani doživljavaju nevolje. Ali zahvaljujući biblijskoj pouci, oni razumeju zašto postoji patnja i uvereni su da će Isus doneti trajni mir. Zato imaju unutrašnje spokojstvo.

Jehovini svedoci postupaju po Isusovim učenjima i žive u miru — bez obzira na to koje su nacionalnosti, boje kože, porekla ili kojim jezikom govore. U to se možete i sami uveriti ako odete na njihov sastanak u Dvorani Kraljevstva. Možda ćete se poput mnogih složiti da među njima vlada pravi mir, mir koji Božić nikada ne može pružiti.