Odrastao sam u Santijagu, prestonici Čilea, u kraju gde su droga, ulične bande i kriminal bili uobičajeni. Kada sam imao pet godina, ubijen mi je otac. Posle toga, mama je živela s jednim nasilnim čovekom. On nas je stalno tukao. Još uvek imam emocionalne ožiljke iz tog vremena.

Zbog svih loših uticaja kojima sam bio izložen tokom odrastanja, postao sam veoma nasilan. Slušao sam hevi metal, opijao se i povremeno drogirao. Često sam se na ulici tukao s dilerima droge, koji su nekoliko puta pokušali da me ubiju. Jednom prilikom su članovi suparničke bande unajmili plaćenog ubicu, ali sam uspeo da se izvučem samo s jednim ubodom. Drugom prilikom je jedna grupa dilera droge držeći pištolj uperen u moju glavu pokušala da me obesi.

Godine 1996, zaljubio sam se u devojku po imenu Karolina i 1998. smo se uzeli. Nakon rođenja našeg prvog sina, strahovao sam da ću zbog svoje nasilne naravi biti poput mog očuha i zlostavljati porodicu. Zato sam potražio pomoć u jednom rehabilitacionom centru. Primio sam stručnu pomoć, ali nije bilo rezultata. I dalje sam besneo zbog svake sitnice i jednostavno me ništa nije moglo obuzdati. Da bih prestao da maltretiram porodicu, čak sam pokušao i samoubistvo. Na svu sreću, nije mi uspelo.

Godinama sam bio ateista, ali sam ipak želeo da steknem veru u Boga. Zato sam neko vreme odlazio u jednu evangelističku crkvu. U isto vreme je moja supruga proučavala Bibliju s Jehovinim svedocima. Mrzeo sam Svedoke, i često sam vikao na njih i upućivao im grozne reči. Ali su me oni svaki put iznenadili svojom mirnoćom.

Jednog dana me je Karolina zamolila da pročitam Psalam 83:18. U mojoj Bibliji, u tom stihu je jasno stajalo Božje ime, Jehova. Iznenadio sam se kad sam shvatio da nikada nisam čuo za Jehovu, iako me je moja religija učila o Bogu. Početkom 2000. godine, i ja sam počeo da proučavam Bibliju sa Svedocima.

Dok sam napredovao u proučavanju, na mene je utešno delovalo to što je Jehova saosećajan Bog koji rado oprašta. Na primer, u Izlasku 34:6, 7 za Jehovu se kaže da je ’Bog milosrdan i milostiv, spor na gnev i pun dobrote i istine, da čuva svoju milost za hiljade, oprašta prestupe, krivicu i grehe‘.

Pa ipak, nije bilo lako živeti po onome što sam učio. Bio sam ubeđen da nikada neću savladati svoju nasilnu narav. Svaki put kad bih omanuo u tome, Karolina bi me s puno ljubavi podržala tako što bi me podsetila da Jehova zapaža moje napore. Njena podrška mi je davala snagu da se i dalje trudim da ugodim Jehovi, iako sam se često osećao kao izgubljen slučaj.

Jednog dana, Svedok s kojim sam proučavao, Alehandro, zamolio me je da pročitam Galatima 5:22, 23. U tim stihovima stoji da su plodovi Božjeg duha „ljubav, radost, mir, dugotrpljivost, ljubaznost, dobrota, vera, blagost, samosavladavanje“. Alehandro mi je objasnio da razvijanje tih osobina ne zavisi toliko od mene, koliko od Božjeg svetog duha. To mi je otvorilo oči!

Posle toga sam prisustvovao jednom većem skupu Jehovinih svedoka. Red, čistoća i srdačna atmosfera uverili su me da sam pronašao pravu religiju (Jovan 13:34, 35). Krstio sam se u februaru 2001.

Jehova mi je pomogao da se promenim i postanem miroljubiv čovek. Osećam da me je podigao iz blata u koje sam bio zaglibio. Mnogi su me mrzeli, i ne zameram im. Međutim, sada sam drugi čovek i zajedno sa ženom i dva sina srećno služim Jehovi.

Moja rodbina i nekadašnji prijatelji ne mogu da veruju koliko sam se promenio. Zbog toga su se neki zainteresovali za ono o čemu govori Biblija. Takođe mi je drago što sam nekim ljudima pomogao da upoznaju Jehovu. Pravi je užitak gledati kako biblijska istina menja živote!