KO JE bio Tomas Emlin i šta ga je navelo da se bori za istinu? Šta možemo naučiti od njega?

Da bismo dobili odgovore na ova pitanja, vratimo se u Englesku i Irsku s kraja XVII i početka XVIII veka. Anglikanska crkva je u to vreme imala veliku moć. Razne protestantske grupe, kao i mnogi pojedinci, bili su u sukobu sa Crkvom.

Upravo u jednom takvom miljeu, u Stamfordu u engleskoj grofoviji Linkolnšir, rodio se 27. maja 1663. Tomas Emlin. Svoju prvu propoved održao je kada je imao 19 godina. Kasnije je postao sveštenik jedne grofice koja je živela u Londonu. Nakon toga, preselio se u Belfast. Tamo je postao pastor u jednoj crkvi. S vremenom je služio i na drugim mestima, između ostalog i u Dablinu.

U to vreme, Emlin je pažljivo izučavao Bibliju. Tako je počeo da sumnja u Trojstvo, u koje je ranije verovao. Istraživanje jevanđelj je potvrdilo njegove sumnje.

Ono što je otkrio nije odmah obelodanio. Međutim, neki u njegovoj crkvi u Dablinu primetili su da u svojim propovedima ne pominje Trojstvo. Znajući da njegova saznanja neće naići na odobravanje, napisao je: „Kada se sazna za moja gledišta, ne mogu očekivati da ću ostati na ovoj dužnosti.“ U junu 1702, dva sveštenika su ga optužila da u svojim propovedima namerno izostavlja Trojstvo. Tada im je priznao da više ne veruje u to i ponudio je ostavku.

Za samo nekoliko dana, napustio je Dablin i otišao u Englesku. Međutim, posle nekoliko sedmica se vratio da bi sredio neke stvari, nameravajući da se potom trajno preseli u London. U nadi da će odbraniti svoje novo gledište, u Dablinu je objavio knjigu u kojoj je izneo jasne biblijske dokaze zašto Isus ne može biti Svemoćni Bog (An Humble Inquiry Into the Scripture-Account of Jesus Christ). To je razljutilo članove njegove bivše crkve u Dablinu i protiv njega je podignuta zvanična tužba.

Emlin je uhapšen, i 14. juna 1703. izveden pred kraljevski sud u Dablinu. U knjizi u kojoj je opisao svoje suđenje, rekao je: „Optužen sam zbog pisanja i objavljivanja knjige, u kojoj sam, kako se tvrdi, bogohulno i zlobno tvrdio da Isus Hrist nije jednak Bogu Ocu“ (True Narrative of the Proceedings). Suđenje je bilo prava farsa. Pored sudija je sedelo još sedam biskupa irske crkve. Emlinu nije bilo dozvoljeno da se brani. Ričard  Levins, uvaženi advokat, rekao je Emlinu da će biti „gonjen kao vuk, bez milosti“. Na kraju suđenja je predsedavajući sudija Ričard Pajn rekao poroti da ako ne donese očekivanu presudu, „tu su njegovi lordovi, biskupi“, možda ukazujući da će porota biti kažnjena.

Kada je Emlin proglašen krivim, zamenik javnog tužioca predložio mu je da povuče svoje reči. Emlin je odbio. Određena mu je novčana kazna i zatvor od godinu dana. Budući da nije imao novca, morao je da odsluži kaznu zatvora od dve godine, sve dok jedan prijatelj nije ubedio nadležne osobe da mu smanje kaznu. Pušten je na slobodu 21. jula 1705. Poniženje koje je doživeo navelo ga je da kaže ono što smo na početku citirali: „Spreman sam da patim zbog onoga što smatram istinom o [Bogu] i njegovoj slavi.“

Emlin se preselio u London, gde se susreo s Vilijamom Vistonom, biblistom koji je takođe bio na zlom glasu zbog radova u kojima je iznosio svoja gledišta o biblijskoj istini. Viston je uvažavao Emlina, nazivajući ga „prvim i pravim pobornikom izvornog hrišćanstva“.

Poput Vilijama Vistona i uvaženog naučnika Isaka Njutna, Emlin je otkrio da u Bibliji nema osnova za verovanje u Trojstvo, koje je definisano u Atanasijevom simvolu vere. To je objasnio rečima: „Nakon dubokog i ozbiljnog razmišljanja i izučavanja Svetog pisma [...] našao sam valjane razloge [...] da promenim mišljenje o Trojstvu.“ Zaključio je da je „Bog i Otac Isusa Hrista jedino Vrhovno Biće“.

Na osnovu čega je došao do tog zaključka? Naišao je na mnoge stihove koji ukazuju na razliku između Isusa i njegovog Oca. Sledi nekoliko primera (Emlinovi komentari su napisani iskošenim slovima):

•  Jovan 17:3. „Za Hrista se nigde ne kaže da je on Bog ili višnji Bog, to jest da je jedini Bog.“

•  Jovan 5:30. „Sin ne vrši svoju, već Očevu volju.“

•  Jovan 5:26. „Svoj život je dobio od Oca.“

•  Efešanima 1:3. „Iako se za Isusa Hrista često kaže da je Sin Božji, nigde se za Oca ne kaže da je Otac Božji, premda se često naziva Ocem Gospoda Isusa.“

Nakon što je razmotrio sve dokaze, Emlin je jasno rekao: „U Svetom pismu se nigde ne ukazuje, a kamoli izričito navodi, da su Otac, Sin i Sveti Duh jedno jedinstveno biće.“

Mnogi se danas plaše da stanu na stranu biblijske istine. Ali Emlin nije bio takav. On ju je hrabro zastupao i borio se za nju. To se vidi iz njegovih reči: „Ako čovek nije spreman da stane iza istine, koju jasno vidi u Svetom pismu, zašto ga onda uopšte čita i traga za njom?“

Emlin i drugi mogu nas podstaći da se preispitamo da li smo spremni da branimo istinu kada nas drugi mrze zbog nje. Dobro je da razmislimo: ’Šta mi je važnije — ugled i odobravanje sredine ili istina iz Božje Reči?‘