Naša porodica je živela u blizini Lajpciga, grada u Istočnoj Nemačkoj nedaleko od granice sa Češkom i Poljskom. Kada sam imao šest godina, otišli smo u inostranstvo zbog očevog posla. Najpre smo živeli u Brazilu, a zatim u Ekvadoru.

Sa četrnaest godina sam poslat u internat u Nemačkoj. Pošto su roditelji živeli daleko, u Južnoj Americi, bio sam prinuđen da sam brinem o sebi. Postao sam samostalan i prilično samouveren i nisam mnogo mario za to kako moji postupci deluju na druge.

Kada sam imao sedamnaest godina, roditelji su se vratili u Nemačku. U početku sam živeo s roditeljima, ali pošto sam bio svojeglav, bilo mi je veoma teško da budem s njima. Zato sam se sa osamnaest godina odselio od kuće.

Želeo sam da saznam šta je svrha života, ali nisam uspevao da je pronađem. Zbog toga sam postao nezadovoljan. Nakon što sam razmišljao o raznim organizacijama i pokretima, zaključio sam da bi najbolje bilo da svoj život posvetim istraživanju naše prelepe planete pre nego što je ljudi unište.

Kupio sam motor i uputio se ka Africi. Međutim, motor se ubrzo pokvario, pa sam radi popravke morao da se vratim u Evropu. Nedugo nakon toga, put me je odveo do jedne plaže u Portugalu. Tada sam odlučio da više ne putujem motorom, već da plovim po svetu.

Pridružio sam se grupi mladih koji su se pripremali da preplove Atlantski okean. Među njima sam upoznao i svoju buduću ženu, Lori. Najpre smo otplovili do Karipskih ostrva. Zatim smo kratko bili u Portoriku, a onda se vratili u Evropu. Hteli smo da kupimo jedrilicu i da je preuredimo tako da možemo živeti na njoj. Ali nakon samo tri meseca, taj plan je propao. Iznenada sam pozvan u vojsku.

Proveo sam petnaest meseci u nemačkoj ratnoj mornarici. U tom periodu, Lori i ja smo se venčali  i planirali da nastavimo s putovanjima. Postepeno smo preuređivali korito jednog čamca za spasavanje, koje smo kupili neposredno pre mog odlaska u vojsku. Želeli smo da od njega napravimo malu jedrilicu u kojoj bismo živeli i kojom bismo putovali po svetu. Radio sam na preuređivanju jedrilice i nakon što sam odslužio vojni rok. U tom periodu smo sreli Jehovine svedoke i počeli da proučavamo Bibliju.

U početku sam smatrao da ne treba mnogo toga da promenim u životu. Bio sam venčan sa ženom s kojom sam živeo i već sam ostavio pušenje (Efešanima 5:5). A što se tiče naših planova da putujemo po svetu, smatrao sam da je ispravno posvetiti život istraživanju Božjih stvaralačkih dela.

Ipak, nisam bio u pravu. Imao sam šta da menjam — naročito svoju ličnost. Pošto sam bio veoma ponosan i samouveren, bio sam usredsređen na sebe i na ono što želim da postignem. Živeo sam samo za sebe.

Jednog dana sam čitao Isusovu čuvenu Propoved na gori (Matej, poglavlja 5-7). U početku nisam razumeo ono što je Isus govorio o sreći. Na primer, on je rekao da su srećni oni koji su gladni i žedni (Matej 5:6). Pitao sam se kako može biti srećna osoba kojoj nisu zadovoljene osnovne potrebe. Proučavajući Bibliju, razumeo sam da se to odnosi na duhovne potrebe i da najpre moramo ponizno priznati da ih imamo kako bismo ih mogli zadovoljiti. To je u skladu sa Isusovim rečima: „Srećni su oni koji su svesni svojih duhovnih potreba“ (Matej 5:3).

Lori i ja smo počeli da proučavamo Bibliju dok smo živeli u Nemačkoj. Kasnije smo se preselili u Francusku, a odatle u Italiju. Gde god smo bili, pronalazili smo Jehovine svedoke. Veliki utisak na mene su ostavili njihovo jedinstvo i iskrena ljubav. Shvatio sam da su Svedoci zaista jedno međunarodno bratstvo (Jovan 13:34, 35). S vremenom smo se Lori i ja krstili kao Jehovini svedoci.

Nakon krštenja, nastavio sam da se menjam. Lori i ja smo još ranije odlučili da plovimo duž afričke obale i zatim da preko Atlantskog okeana stignemo do Sjedinjenih Država. Upravo sam na pučini, u malenom čamcu usred ogromnog okeana, shvatio koliko sam neznatan u poređenju s našim veličanstvenim Stvoriteljem. Pošto sam imao vremena na pretek, odlučio sam da ga iskoristim za čitanje Biblije. Na mene je poseban utisak ostavio zapis o Isusovom životu na zemlji. Iako je Isus bio savršen čovek s neverovatnim sposobnostima, nikada nije skretao pažnju na sebe. Nije živeo za sebe već za svog nebeskog Oca.

Razmišljajući o Isusovom primeru, shvatio sam da Božje Kraljevstvo treba da stavim na prvo mesto u životu, a ne da ga se setim tek nakon što ispunim sve svoje želje (Matej 6:33). Kada smo Lori i ja stigli u Sjedinjene Države, odlučili smo da tamo i ostanemo i posvetimo se služenju Bogu.

Ranije sam se oslanjao samo na sebe i zbog toga često nisam bio siguran da li sam doneo dobre odluke. Međutim, sada sam pronašao izvor prave mudrosti koja mi pomaže da donosim dobre odluke (Isaija 48:17, 18). Moj život ima pravi smisao, a to je da služim Bogu i da pomažem drugima da uče o njemu.

Načela iz Biblije su pomogla Lori i meni da imamo još bolji brak. Takođe smo veoma srećni što je naša ćerka upoznala i zavolela Jehovu.

Naš život nije uvek bio mirno more. Ali uvereni smo da će nam Jehova i dalje pomagati dok mu služimo i uzdamo se u njega (Poslovice 3:5, 6).