JOSIF se ponovo priseća svog doma u vetrovitim brdima dalekog Hevrona. Međutim, sada je u potpuno drugačijem svetu. Dok ga trgovci vode u svom karavanu, on oseća kako se teškim, toplim vazduhom širi miris lotosovog cveta i drugog vodenog rastinja. Na putu do sledećeg egipatskog grada prolaze kroz nepreglednu deltu reke Nil. Dugačka povorka trgovaca s kamilama prati tok reke u čijim plićacima čaplje i ibisi traže svoj ulov. Dok karavan prolazi, poneka uplašena ptica širi krila i diže se u vazduh.

Iz krošnji palmi i smokvinog drveća dopiru nepoznati zvuci — cika i kreštanje majmuna. Usput nailaze i na ljude čiji jezik Josif takođe prvi put čuje. Možda se trudi da tu i tamo zapamti poneku reč. Verovatno razmišlja da će mu to trebati jer, po svemu sudeći, više nikada neće videti svoj dom.

Josif je bio vrlo mlad — imao je 17 ili 18 godina — kada se suočio s problemima koji bi bili teški i za nekoga ko ima više životnog iskustva. Njegova rođena braća su bila toliko ljubomorna što je on bio očev miljenik da su ga zamalo ubila. Ipak, odlučili su da ga prodaju ovim trgovcima kao roba (Postanak 37:2, 5, 18-28). Trgovci su sada, nakon više sedmica putovanja, sve raspoloženiji dok se bliže metropoli u kojoj će im prodaja Josifa i ostale dragocene robe doneti dobru zaradu. Šta je Josifu pomoglo da se ne prepusti očaju i da ga bol ne slomi? I kako mi danas možemo sačuvati veru uprkos izazovima koje nam donosi život? Mnogo toga možemo naučiti od Josifa.

„Josif je bio odveden u Egipat. Egipćanin Petefrije, faraonov dvoranin i zapovednik telesne straže, kupio ga je iz ruku Ismailaca koji su ga odveli tamo“ (Postanak 39:1). Biblija nam sa ovih nekoliko reči pomaže da zamislimo kakvo je poniženje taj mladić doživeo kada je ponovo prodat. Bio je obična roba! Zamislimo Josifa kako ide za svojim novim gospodarem, egipatskim dvoraninom, kroz prepune gradske ulice. Dok se probijaju između uličnih prodavaca i njihovih kupaca, sve su bliži Josifovom novom domu.

Teško da je Josif kuću ovog bogatog Egipćanina mogao nazvati svojim domom. On je odrastao u nomadskoj porodici koja je živela pod šatorima i često se selila sa svojim stadima. S druge strane, bogati Egipćani poput Petefrija živeli su u raskošnim kućama živih boja. Prema otkrićima arheologa, drevni Egipćani su voleli bujne vrtove ograđene zidovima, s drvećem koje je pružalo prijatnu hladovinu i jezercima u kojima je bujalo vodeno rastinje poput papirusa i lotosa. Neke kuće okružene vrtovima bile su potpuno odvojene od gradske vreve i imale su tremove na kojima se moglo uživati u povetarcu, kao i visoke prozore kroz koje je ulazio svež vazduh. Takođe su imale mnogo prostorija, između ostalog ogromnu trpezariju i zasebne prostorije za poslugu.

Da li je Josif bio očaran svom tom raskoši? Ne bi se moglo reći. Verovatno ga je u tom trenutku obuzimao osećaj da blizu sebe nema nikog svog. Bio mu je stran jezik Egipćana,  a isto tako i njihov način oblačenja. Ali od svega mu je najčudnija bila njihova religija. Egipćani su obožavali mnogo bogova, bili opsednuti smrću i zagrobnim životom i bavili se magijom i čarobnjaštvom. Međutim, nešto je ipak pomagalo Josifu da ga ne slomi usamljenost. U Bibliji piše: „Jehova je bio s Josifom“ (Postanak 39:2). Nema sumnje da je Josif izlivao svoje srce u molitvi Bogu. Biblija kaže da je ’Jehova blizu svih koji ga prizivaju‘ (Psalam 145:18). Šta je Josifu još pomoglo da bude blizu Boga?

On se nije prepuštao očaju, već je davao sve od sebe da dobro obavlja svoj posao. Jehova je blagoslovio njegov trud i zato je Josif ubrzo stekao naklonost svog novog gospodara. Petefrije je video da njegov mladi sluga ima podršku Jehove, svog Boga, i razumeo je da zahvaljujući tome i njegov dom ima uspeh. Takođe je zapazio da je Josif veoma sposoban i s vremenom je imao toliko poverenja u njega da je sve prepustio u njegove ruke (Postanak 39:3-6).

Josif je odličan primer za mlade koji danas služe Bogu. Na primer, kada su u školi, oni ponekad mogu imati osećaj da se nalaze u svetu koji je za njih potpuno stran. Često su okruženi ljudima koji su opsednuti okultizmom i imaju pesimističan pogled na život. Ako si kao mlada osoba u takvoj situaciji, seti se da se Jehova ne menja (Jakovljeva 1:17). On je uvek uz one koji su mu verni i koji se istinski trude da mu ugode. Budi siguran da će i tebe bogato blagosloviti.

U zapisu se zatim govori o tome da je Josif izrastao u mladića „lepog stasa i lepog lica“. U nekom smislu, ove reči najavljuju nevolju, budući da fizička lepota često privlači pažnju pogrešnih osoba.

Josif je veoma cenio vernost kao osobinu. S druge strane, Petefrijevoj ženi ta osobina ništa nije značila. U Bibliji čitamo: „Žena njegovog gospodara bacila je oko na Josifa i rekla mu: ’Lezi sa mnom‘“ (Postanak 39:7). Da li je Josif bio u iskušenju da prihvati otvorene ponude ove paganke? Biblija ničim ne ukazuje da su Josifu bile strane želje koje su uobičajene za jednog mladog čoveka. Niti bismo mogli zaključiti da je ova žena, negovana supruga jednog bogatog i uticajnog dvoranina, bila fizički odbojna. Da li se Josif nosio mišlju da njegov gospodar nikada ne mora saznati za njih dvoje? Da li su ga privlačile materijalne pogodnosti koje mu je ta nemoralna veza mogla doneti?

Tačno je da ne možemo znati šta mu je sve prolazilo kroz glavu, ali lako možemo  saznati šta mu je bilo u srcu. To se jasno vidi iz njegovog odgovora Petefrijevoj ženi: „Moj gospodar se ne brine ni za šta u svom domu, i sve što ima dao je meni u ruke. U ovom domu niko nije veći od mene, i on mi nije uskratio ništa, osim tebe, jer si mu ti žena. Kako bih onda mogao da učinim tako veliko zlo i da zgrešim Bogu?“ (Postanak 39:8, 9). Možemo ga zamisliti kako odlučno izgovara ove reči. Neprihvatljivo mu je čak i da razmišlja o onome što je ova žena tražila od njega. Zašto?

Kao što je Josif i rekao, gospodar je imao poverenje u njega. Poverio mu je čitavo domaćinstvo i ništa mu nije uskratio osim svoje žene. Kako bi Josif mogao da izigra takvo poverenje? Bila mu je strašna i sama pomisao na to. Ali nešto mu je bilo još strašnije: pomisao na to da zgreši svom Bogu, Jehovi. Josif je od svojih roditelja naučio mnogo o tome kako Bog gleda na brak i vernost u braku. Jehova je osnovao prvi brak i jasno je rekao kako gleda na tu zajednicu. On želi da muškarac i žena ostanu zajedno i da budu „jedno telo“ (Postanak 2:24). Svako ko bi pokušao to da naruši navukao bi na sebe Božji gnev. Na primer, Josif je znao šta se u prošlosti desilo u slučaju njegove prabake Sare, kao i njegove bake Rebeke. Čovek koji je nameravao da se oženi Sarom jer nije znao da je udata za Avrahama zamalo je stradao zbog toga. U sličnoj opasnosti se našao i čovek koji je želeo da uzme za ženu Rebeku, koja je već bila u braku sa Isakom (Postanak 20:1-3; 26:7-11). Josif nije zaboravio pouku iz tih događaja i želeo je da je primeni u svom životu.

Međutim, Petefrijevoj ženi se nije dopalo ono što je čula. Kako se samo taj bedni rob usudio da je odbije i čak da njenu ponudu okarakteriše kao „veliko zlo“? Međutim, iako je bila odbijena, ona nije odustala. Možda je zbog povređene sujete i ponosa bila još odlučnija da promeni Josifovo mišljenje. U tome je bila poput Satane kada je iskušavao Isusa. Iako Satana nije imao uspeha, nije odustao, već je čekao ’neku drugu priliku‘ (Luka 4:13). Zato verne Božje sluge moraju biti odlučne i postojane, a upravo takav je bio i Josif. Iako ga je ona „iz dana u dan nagovarala“, on nije podlegao tom pritisku. Biblija kaže: „On nije pristao“ (Postanak 39:10). Međutim, Petefrijeva žena je bila odlučna da ga zavede.

Lukavo je smislila kako da svoju odluku sprovede u delo. Izabrala je trenutak kada niko od drugih slugu nije bio u kući. Znala je da će Josif zbog svojih dužnosti morati da uđe unutra. Kada je zaista i ušao, ona ga je uhvatila za haljinu i još jednom rekla: „Lezi sa mnom!“ Josif se nije premišljao, već se otrgao i pobegao glavom bez obzira. Ali njegova haljina je ostala u njenim rukama (Postanak 39:11, 12).

Možda nas ono što je Josif učinio podseća na savet koji je apostol Pavle napisao pod Božjim nadahnućem: „Bežite od bluda“ (1. Korinćanima 6:18). Josif je svim pravim hrišćanima zaista pružio dobar primer. U životu ćemo možda biti prinuđeni da sarađujemo sa osobama koje ne mare za Božja moralna merila. Međutim, to ne znači da smo prinuđeni da potpadnemo pod loš uticaj. Po svaku cenu moramo da bežimo od iskušenja.

U Josifovom slučaju, cena je zaista bila visoka. Petefrijeva žena je bila rešena da se osveti. Odmah je počela da viče i doziva ostale sluge da dođu u kuću. Optužila je Josifa da je pokušao da je siluje i da je pobegao kad je ona digla uzbunu. Čvrsto je držala u rukama njegovu haljinu kao dokaz dok je čekala da joj muž stigne kući. Kada je on stigao, ispričala mu je istu laž i lukavo ga optužila da je on kriv što je doveo tog stranca u njihov dom. Kako je Petefrije reagovao? U zapisu stoji: „Žestoko se razgnevio.“ Zatim je bacio Josifa u zatvor (Postanak 39:13-20).

Ne znamo mnogo o tome kako su izgledali egipatski zatvori u to vreme. Međutim, arheološke iskopine pokazuju da su to verovatno bile velike građevine nalik tvrđavama sa ćelijama. Josif je zatvor u kom je boravio opisao rečju koja doslovno znači „jama“, što nam govori da je to bilo mračno i sumorno mesto (Postanak 40:15, fusnota). Iz Psalama saznajemo da je Josif tamo bio i zlostavljan: „Okovima su stegli noge njegove, u lance gvozdene dospela je duša njegova“  (Psalam 105:17, 18). Egipćani su ponekad svojim zatvorenicima vezivali ruke iza leđa, a nekima su stavljali gvozdeni okov oko vrata. Josifu je sigurno bilo veoma teško što su ga tako zlostavljali iako je bio potpuno nevin!

Što je još gore, ta situacija nije kratko trajala. U biblijskom zapisu se o Josifovom boravku u zatvoru kaže: „On je tamo ostao.“ Na tom užasnom mestu je proveo godine! * Uz to, nije znao da li će ikada biti oslobođen. Nema sumnje da je u početku bio u šoku. A kako li se tek osećao nakon što su prošli ti prvi dani i počele da se nižu sedmice, a zatim i meseci? Šta mu je pomoglo da ne izgubi nadu i ne padne u očaj?

Odgovor pružaju sledeće utešne reči: „Jehova je i dalje bio s Josifom i bio je prema njemu milostiv“ (Postanak 39:21). Ni zatvorski zidovi, ni okovi, ni tamnice ne mogu sprečiti Jehovu da svojim slugama pokaže vernu ljubav (Rimljanima 8:38, 39). Možemo zamisliti Josifa kako u molitvi otvara srce svom dragom nebeskom Ocu i kako mu to pomaže da oseća mir kakav jedino „Bog svake utehe“ može dati (2. Korinćanima 1:3, 4; Filipljanima 4:6, 7). Šta je još Jehova učinio za Josifa? U Bibliji čitamo da mu je „dao da nađe milost u očima upravitelja zatvora“.

Po svemu sudeći, zatvorenici su imali određeni posao, a Josif je svoj marljivo obavljao. Ni to nije prošlo nezapaženo kod Jehove i on ga je zbog toga blagoslovio. Tako je Josif stekao poverenje i poštovanje drugih, baš kao što je bilo i u Petefrijevom domu. U Bibliji stoji: „Zato je upravitelj zatvora predao u Josifove ruke sve zatvorenike koji su bili u zatvoru, i on je bio odgovoran za sve poslove koje su oni tamo obavljali. Upravitelj zatvora nije više nadgledao baš ništa što je bilo u njegovim rukama, jer je Jehova bio s Josifom i Jehova mu je davao uspeh u svemu što je radio“ (Postanak 39:22, 23). Josifa je sigurno veoma tešilo to što je znao da Jehova brine o njemu!

Život nam može prirediti razna iznenađenja. Možda ćemo čak biti žrtve nepravde. Ali i tada možemo pokazivati veru poput Josifa. Ako ostanemo blizu Jehove tako što mu se redovno molimo, ako se verno držimo njegovih zapovesti i marljivo radimo ono što je ispravno u njegovim očima, Jehova će i nas blagosloviti. Što se Josifa tiče, Jehova je za njega pripremao još veće blagoslove, kao što ćemo videti u narednim člancima iz ove rubrike.