„Jehova Bog je uzeo čoveka i smestio ga u edenski vrt da ga obrađuje i da se brine o njemu. Tada je Jehova Bog dao čoveku ovu zapovest: ’Sa svakog drveta u vrtu slobodno jedi dok se ne nasitiš. Ali s drveta spoznanja dobra i zla ne smeš jesti, jer onog dana kada budeš jeo s njega, sigurno ćeš umreti‘“ (Postanak 2:15-17).

Bog je prvog čoveka, Adama, smestio u edenski vrt, zemaljski raj koji je obilovao živim svetom i bujnom vegetacijom. U njemu je bilo rodnog drveća s kog je Adam mogao slobodno da jede. Međutim, Jehova Bog je jasno rekao Adamu da ne jede s jednog drveta, upozorivši ga da će umreti ako to učini.

Da li je Adam razumeo tu zabranu? Pošto je video kako životinje umiru, Adam je znao šta je smrt. Božje upozorenje ne bi imalo smisla da je Bog stvorio Adama s namerom da na kraju umre. Adam je razumeo da će večno živeti — da nikada neće umreti — ukoliko posluša Boga i ne jede s tog drveta.

Neki smatraju da je to drvo predstavljalo polne odnose. Međutim, to nije moguće jer je Jehova rekao Adamu i Evi: „Rađajte se i množite se, napunite zemlju i sebi je podložite“ (Postanak 1:28). Zabrana se odnosila na doslovno drvo. Jehova ga je nazvao ’drvetom spoznanja dobra i zla‘ jer je ono predstavljalo njegovo pravo da odredi šta je dobro, a šta zlo za ljude. Time što ne bi jeo s tog drveta, Adam bi pokazao ne samo da je poslušan Bogu već i da ga ceni zato što ga je stvorio i toliko toga mu pružio.

„[Bog] Adamu reče: ’Zato što si [...] jeo s drveta za koje sam ti zapovedio: „S njega ne smeš da jedeš“ [...] U znoju svog lica ješćeš hleb dok se ne vratiš u zemlju, od koje si i uzet. Jer si prah i u prah ćeš se vratiti‘“ (Postanak 3:17, 19).

Adam nije bio poslušan i jeo je s drveta s kog nije smeo da jede. To što je učinio bilo je veoma ozbiljno jer se time pobunio protiv Jehove Boga. Takođe je pokazao da nije zahvalan za sve ono što je Jehova učinio za njega. Uzevši zabranjeni plod, Adam je odbacio Jehovu i izabrao da živi nezavisno od njega, što je dovelo do katastrofalnih posledica.

Baš kao što je Jehova i prorekao, Adam je na kraju umro. Bog je Adama stvorio „od zemaljskog praha“ i rekao mu da će se ’u prah vratiti‘. Adam nije nastavio da živi u nekom drugom obliku ili na nekom drugom mestu. Kada je umro, on je postao beživotan baš kao i prah od koga je bio stvoren (Postanak 2:7; Propovednik 9:5, 10).

„Preko jednog čoveka u svet [je] ušao greh i preko greha smrt, i tako se smrt proširila na sve ljude jer su svi sagrešili“ (Rimljanima 5:12).

Adamova neposlušnost, to jest greh, imala je dalekosežne posledice. Time što je zgrešio, Adam nije izgubio život od 70 ili 80 godina, već mogućnost da večno živi. Osim toga, pošto više nije bio savršen, na svoje potomstvo je mogao preneti samo nesavršenstvo.

Svi potičemo od Adama. Zato se rađamo u nesavršenom telu koje je podložno grehu i na kraju smrti. Što se toga tiče, niko od nas nema izbor. Apostol Pavle je dobro opisao nezavidnu situaciju u kojoj se nalazimo: „Ja sam telesan, prodat u ropstvo grehu. Jadan sam ti ja čovek! Ko će me izbaviti od tela koje me vodi u takvu smrt?“ Zatim je sam odgovorio na to pitanje: „Neka je hvala Bogu preko Isusa Hrista, našeg Gospoda!“ (Rimljanima 7:14, 24, 25).

„Otac [je] poslao svog Sina kao Spasitelja sveta“ (1. Jovanova 4:14).

Jehova Bog je učinio nešto kako bi uklonio posledice greha i oslobodio nas smrti na koju je ljudski rod osuđen. Šta je to bilo? Poslao je svog voljenog Sina s neba da se rodi kao savršen čovek poput Adama. Međutim, za razliku od Adama, Isus „nikakav greh nije počinio“ (1. Petrova 2:22). Pošto je bio savršen, on nije morao da umre i mogao je večno da živi kao savršen čovek.

Međutim, Jehova je dozvolio da Isusa ubiju njegovi neprijatelji. Posle tri dana ga je vratio u život kao duhovno biće, da bi se kasnije mogao vratiti na nebo. On je tamo ponudio Bogu da život koji je žrtvovao kao savršen čovek prihvati kao otkupninu. Jehova je prihvatio tu žrtvu kao otkup za ono što je Adam izgubio za sebe i svoje potomke. Zato svi koji iskazuju veru u Isusa mogu da dobiju večni život (Rimljanima 3:23, 24; 1. Jovanova 2:2).

Isus je tako omogućio da dobijemo ono što je Adam prokockao. Umro je za nas da bismo mi mogli večno da živimo. Biblija kaže: „[Isus] je pretrpeo smrt, da bi time po Božjoj nezasluženoj dobroti okusio smrt za svakoga“ (Jevrejima 2:9).

Ono što je Jehova učinio za nas otkriva nam mnogo toga o njemu. Pošto su njegova merila pravde visoka, nesavršeni ljudi nikada ne bi mogli da obezbede otkupninu za sebe. Međutim, ljubav i milosrđe su pokrenuli Jehovu da se drži sopstvenih merila, iako ga je to puno koštalo — dao je svog voljenog Sina da bi otkupio čovečanstvo (Rimljanima 5:6-8).

„Hrist [je] uskrsnuo iz mrtvih, on je prvina od onih koji su umrli. Jer pošto je smrt došla posredstvom čoveka, i uskrsenje mrtvih dolazi posredstvom čoveka. Jer kao što u Adamu svi umiru, tako će i u Hristu svi oživeti“ (1. Korinćanima 15:20-22).

Nema sumnje da je Isus živeo i da je umro. Ali da li postoje dokazi da je uskrsnuo? Među najsnažnijim dokazima je to što se uskrsnuli Isus u više navrata pojavljivao ljudima, i to u različitim situacijama. Jednom prilikom se pojavio pred više od 500 ljudi. Apostol Pavle je o tome pisao u poslanici Korinćanima i naveo da su neki od tih svedoka još uvek bili živi, čime je ukazao na to da oni mogu da posvedoče za ono što su videli i čuli (1. Korinćanima 15:3-8).

Značajno je to što je Pavle napisao da je Hrist „prvina“ od onih koji su uskrsnuli, iz čega se vidi da će kasnije i drugi uskrsnuti. Sam Isus je rekao da će doći vreme kada će izaći „svi koji su u grobovima“ (Jovan 5:28, 29).

„Bog je toliko voleo svet da je dao svog jedinorođenog Sina, da niko ko iskazuje veru u njega ne bude uništen, nego da ima večni život“ (Jovan 3:16).

Na prvim stranicama Biblije čitamo o vremenu kada se smrt pojavila i kada je Raj bio izgubljen. Na njenim poslednjim stranicama čitamo o vremenu kada će smrt biti uništena i kada će Bog obnoviti Raj na zemlji. Ljudi će tada zauvek imati ispunjen i srećan život. U Otkrivenju 21:4 piše: „Smrti više neće biti.“ Da bi se naglasilo da će se to proročanstvo sigurno ispuniti, u 5. stihu se dodaje: „Ove reči [su] verodostojne i istinite.“ Jehova i te kako može da ispuni ono što obeća.

Da li verujete da su te reči „verodostojne i istinite“? Ukoliko saznate više o Isusu Hristu, možete razviti veru u njega. Tako ćete steći Jehovinu naklonost. Zahvaljujući tome, već danas možete biti srećni, a u budućnosti možete očekivati večni život u Raju na zemlji, gde „smrti više neće biti, ni tuge, ni jauka, ni bola“.