ŠTA vam padne na um kada se spomene smeće? Verovatno pomislite na otpatke i neprijatan miris. Teško da biste očekivali da tamo nađete bilo šta vredno, a kamoli neki skupocen dragulj.

Ipak, pre jednog veka je nešto vredno bilo pronađeno upravo na takvom mestu — u smeću. Međutim, to nije bio doslovan dragulj. Šta je to bilo? Zašto je to otkriće važno za nas danas?

Krajem XIX veka, Bernard Grenfel i Artur Hant, naučnici sa Oksfordskog univerziteta, otputovali su u Egipat. Tamo su u gomilama smeća nedaleko od doline Nila otkrili dosta papirusnih fragmenata. Kasnije, 1920. godine, dok su popisivali pronađene fragmente, Grenfel je došao do još nekih fragmenata koji su bili iskopani u Egiptu. Njih je nabavio za biblioteku „Džon Rajlands“ u Mančesteru, u Engleskoj. Međutim, njih dvojica nisu poživeli dovoljno dugo da završe rad na popisivanju svih fragmenata.

Taj posao je dovršio Kolin Roberts, još jedan naučnik sa Oksfordskog univerziteta. Dok je razvrstavao fragmente, zapazio je jedan komadić papirusa dužine 9 centimetara i širine 6 centimetara. Nije mogao da veruje kada je u rukopisu na grčkom ugledao reči koje su mu bile poznate. S jedne strane su bile reči iz Jovana 18:31-33. Na drugoj su se nalazili delovi 37. i 38. stiha. Roberts je shvatio da je naišao na dragulj neprocenjive vrednosti.

Roberts je pretpostavio da je taj papirusni fragment veoma star. Ali koliko? Da bi to saznao, poslužio se metodom koja se koristi u naučnoj disciplini poznatoj kao paleografija. * Naime, uporedio je rukopisni stil na tom fragmentu s manuskriptima čije je vreme pisanja bilo jasno utvrđeno. Primenom ove metode, mogao je približno odrediti njegovu starost. Ali želeo je da bude siguran. Stoga je fotografisao fragment, poslao slike trojici stručnjaka koji su se bavili proučavanjem papirusnih rukopisa i zamolio ih da utvrde njegovu starost. Do kakvog su zaključka došli ti stručnjaci?

Analiziranjem rukopisnog stila i pojedinačnih slova, sva trojica stručnjaka su se složila da je fragment napisan u prvoj polovini drugog veka — samo nekoliko decenija nakon smrti apostola Jovana. Međutim, paleografija nije nepogrešiva metoda datiranja rukopisa, zbog čega jedan drugi stručnjak smatra da je ovaj tekst mogao biti napisan i kasnije tokom drugog veka. Ipak, ovaj komadić papirusa je bio — i još uvek je — najstariji postojeći rukopisni fragment grčkog dela Svetog pisma. Taj fragment je postao poznat kao papirus Rajlands.

Zašto je ovaj fragment Jovanovog jevanđelja toliko važan ljudima koji cene Bibliju? Iz najmanje dva razloga. Pre svega, ovaj fragment nam u izvesnoj meri otkriva koliko su prvi hrišćani cenili svete spise. Na koji način?

 U drugom veku su postojali tekstovi u obliku svitka i u obliku kodeksa. Svitak se pravio tako što su se listovi papirusa ili pergamenta lepili ili zašivali jedan za drugi, čime bi se dobio jedan dugačak list za pisanje. Potom se on mogao smotati i odmotati po potrebi. U većini slučajeva se pisalo samo na jednoj strani svitka.

Međutim, fragment koji je Roberts otkrio bio je ispisan sa obe strane. Na osnovu toga se može zaključiti da je poticao iz nekog kodeksa, a ne svitka. Kodeks se pravio od uvezanih listova pergamenta ili papirusa i ličio je na današnje knjige.

U čemu je bila prednost kodeksa u odnosu na svitak? Prvi hrišćani su propovedali drugima (Matej 24:14; 28:19, 20). Širili su dobru vest iz Svetog pisma gde god su mogli pronaći ljude — kod kuće, na trgovima i na ulici (Dela apostolska 5:42; 17:17; 20:20). Zato je bilo mnogo praktičnije da imaju svete spise u obliku kodeksa, jer su njime mogli lakše rukovati.

Zahvaljujući postojanju kodeksa, hrišćanske skupštine i pojedinci su lakše mogli da prepišu svete spise. Tako su nastali brojni prepisi jevanđelja, što je nesumnjivo doprinelo brzom širenju hrišćanstva.

Drugi razlog zašto je za nas važan papirus Rajlands jeste taj što otkriva koliko je izvorni biblijski tekst tačno prenet. Iako se u ovom fragmentu nalazi samo nekoliko stihova iz Jovanovog jevanđelja, značajno je to što su oni skoro identični sa onim što nalazimo u današnjim Biblijama. Dakle, papirus Rajlands pokazuje da biblijski tekst nije promenjen iako je tokom vremena bio mnogo puta prepisivan.

Naravno, ovaj fragment Jovanovog jevanđelja je samo jedan od više hiljada fragmenata i rukopisa koji potvrđuju da je izvorni biblijski tekst verno prenet. U knjizi Biblija je u pravu, Verner Keler iznosi svoj zaključak: „Ovi najstariji rukopisi [su] najubedljiviji odgovor svima koji sumnjaju u originalnost i verodostojnost biblijskih tekstova.“

Istina, hrišćanima vera ne zavisi od arheoloških otkrića. Oni veruju da je ’sve Pismo nadahnuto od Boga‘ (2. Timoteju 3:16). Ipak, vredi zapaziti da dragoceni dragulji iz prošlosti potvrđuju ono što je odavno zapisano u Bibliji: „Jehovina reč ostaje zauvek“ (1. Petrova 1:25).